Iznenadna konverzija porodične kuće sa pet spavaćih soba u Pimliku, u centru Londona, u ambasadu Crne Gore izazvala je svađu u komšiluku koja je stigla sve do stola sudije visokog suda.
Prvi znaci problema došli su kada je jedan stanovnik u podnesku opštini ovog proleća tvrdio da "jarbol za zastavu i prilično kič izgled zastave nove ambasade štrče" među okolnim "otmenim" kućama.
Druga osoba, koja je opisala crnogorsku crvenu zastavu sa zlatnim rubom kao "kičastu", sugerisala je da ambasada "nije u skladu sa tiho dostojanstvenim" belim fasadama s početka 19. veka koje je dizajnirao Tomas Kjubit.
Neki od tih kritičara, frustrirani nedostatkom zahteva za planiranje pre postavljanja jarbola za zastavu i ploče ambasade, bili su donekle smireni kada je otpravnik poslova države zapadnog Balkana organizovao zabavu za komšije. "Možda bi bilo diplomatski da su to uradili na početku", suvo je prokomentarisao jedan stanovnik kvarta.
Ali zabava nije ubedila sve, i komšinica ambasade sada je stvar iznela na sud.
Dijana Simpson (35), studentkinja sa Stenforda koja živi sa roditeljima u Ulici Kembridž, tužila je gradsko veće Vestminstera i podnela zahtev za sudsku reviziju i potencijalnu odštetu na osnovu toga što kada je ambasada sa zakašnjenjem tražila građevinsku dozvolu za promenu namene i postavljanje zastave, lokalne vlasti nisu uzele u obzir uticaj dolaska crnogorskog predstavništva na njeno mentalno zdravlje.
Simpson, ćerka bivšeg američkog diplomate koji živi u ulici više od tri decenije, prima invalidsku naknadu nakon što joj je dijagnostikovana klinička anksioznost, dugotrajni kovid i funkcionalni neurološki poremećaj. Dolazak ambasade ju je toliko uznemirio da ne može noću da spava, tvrdi ona u tužbi.
"Često osećam potrebu da spavam u nekoj drugoj prostoriji a ne u svojoj sobi, kako bih dobila neko marginalno olakšanje: ponekad preventivno, ponekad usred noći kada ne mogu da rasuđujem i plašim se da će uljez ući u moju sobu iz ambasade, iako znam da je mogućnost veoma mala i da je ova reakcija uglavnom iracionalna".
Navodeći kršenja zakona o ljudskim pravima i jednakosti, Simpson je rekla da je razmatrala da li je "i dalje održivo da nastavim da živim u ovoj kući, za koju sam očekivala da ću imati mogućnost da živim do kraja života", dodajući da bi je odlazak odvojio od "lokalne čvrsto povezane zajednice".
Simpson je rekla "Gardijanu" da je uverena u uspeh svoje tužbe u kojoj tvrdi da veće nije uzelo u obzir njene uslove, da je delovalo iracionalno i da je sprovelo pogrešne javne konsultacije tako što je bilo zatvoreno za prigovore nakon što je Ministarstvo spoljnih poslova dalo dozvolu.
U svojoj odbrani, gradsko veće Vestminstera poriče optužbe i piše: "Ne postoji nikakvo mešanje u dom podnosioca zahteva ili njen privatni i porodični život".
Slučaj je istakao češći sukob između manjih zemalja – koje premeštaju svoje ambasade zbog povećanja cena zakupa ili prodaje stanova – i stanovnika nekih od bogatijih ulica Londona.
SAD imaju svoj londonski dom u zastrašujućoj, namenski izgrađenoj, dvanaestospratnoj kockastoj strukturi južno od Temze. Ali za većinu velikih zemalja prirodni dom je Belgravija ili možda Južni Kensington, Najtsbridž i Mejfer. Postoji tendencija da države nižeg ranga žele da budu blizu ovih "zvezda", ali da ne troše baš iste sume na zakupninu.
Upravo iz tog razloga, Crna Gora se spustila u Pimliko, blizu autobuske stanice Viktorija, a ambasada Turkmenistana je nedavno otvorena u još jednoj adaptiranoj porodičnoj kući u Kensingtonu.
Potez Turkmenistana je takođe doveo do izvesnog negodovanja. "Ne mogu da razumem nedostatak ljubaznosti koja se ukazuje neposrednim komšijama", požalio se jedan od komšija ambasade i poručio da bi ambasada trebalo da nađe drugu lokaciju.
"Ne sumnjam da su to veoma prijatni ljudi, ali kako god da se to predstavi, ja se, iskreno, ne osećam potpuno bezbedno, a sama pomisao na postavljanje natpisa i zastave ostavlja me bez teksta", naveo je zabrinuti komšija ambasade Turkmenistana.
Čini se da su rizici od ovakvog neprijateljstva i pažnje lokalnog stanovništva naveli neke države da izaberu drugačiji pristup. Severna Koreja već dve decenije ima ambasadu u kući sa sedam spavaćih soba, izgrađenoj dvadesetih godina prošlog veka, koja se nalazi u blizini puta A406 u Ilingu, u zapadnom Londonu.
Kolin Flad, advokat u penziji koji živi dve kuće dalje, rekao je da od njih nikada nisu čuli ni glasa. Jedan radnik, angažovan na renoviranju kuće pored one u kojoj je smeštena severnokorejska delegacija, dodao je: "To su divni ljudi – sredili smo im zelenilo ispred kuće i nadamo se da ćemo dobiti još posla. Divni ljudi".