Norveški politikolog Glen Disen, jedan od najgledanijih nezavisnih analitičara međunarodnih odnosa u Evropi, zatražio je godinu dana neplaćenog odsustva i 2027. namerava da provede u Kini i Australiji. Ne zbog bolje plate, već zato što se, kako kaže, u Norveškoj više nije moguće baviti naučnim istraživanjem ruskih bezbednosnih interesa, a da te ne proglase "propagandistom", čak "putinistom".
U razgovoru sa američkim penzionisanim potpukovnikom Danijelom Dejvisom opisao je kampanju koju je protiv njega pokrenuo norveški ministar odbrane, a nastavile nevladine organizacije i novinari.
Glen Disen nije anonimni bloger. Redovni je profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške (USN), ranije je predavao na australijskim univerzitetima i na moskovskoj Višoj školi ekonomije, autor je niza knjiga o evroazijskoj integraciji i ruskoj spoljnoj politici, među njima i knjige "Russophobia: Propaganda in International Politics" (Rusofobija: Propaganda u međunarodnoj politici). Njegov kanal na Jutjubu ima više od pola miliona pretplatnika, a gosti su mu američki profesori Džon Miršajmer i Džefri Saks, kao i mnoge bivše diplomate. Upravo to je, čini se, njegov greh: nudi prostor za raspravu koje nema u norveškim glavnim medijima.
Sve to je razotkriveno u emisiji The Daniel Davis Deep Dive u kojoj je Disen otkrio šta ga je snašlo. Razgovor je usledio nekoliko dana pošto je Disen na svom Substak kanalu napisao da se u Norveškoj nastavlja "brutalno javno pogubljenje" njegove profesure i ugleda.
Danijel Dejvis, nekadašnji američki oficir koji je 2012. i sam platio cenu zato što je javno otkrio kako je američki vojni vrh lagao o ratu u Avganistanu, otvorio je razgovor pitanjem: "Šta se, do đavola, dešava? Nije li uobičajeno da se profesoru u Norveškoj oda poštovanje i prizna akademska sloboda da ima drugačije mišljenje?"
Greh: Citiranje zapadnih diplomata
"Citirao sam zapadne političare, ambasadore, vojne komandante, šefove obaveštajnih službi i državnike koji su u poslednjih 30 godina upozoravali da će širenje NATO-a izazvati sukob s Rusijom. To danas više ne sme da se kaže. Ono što su nekada bile objektivne činjenice sada se smatra spornim, proskribovanim. Kažu da je to proruski narativ, ali sve te floskule su suštinski prazne, služe isključivo za demonizaciju onoga ko iznosi nepoželjno mišljenje", rekao je Disen.
"Niko me nikada nije pitao za argument, niko za dokaz onoga što tvrdim. Umesto toga, obruše se na tebe."
Najbolji primer je depeša bivšeg američkog ambasadora u Moskvi i kasnijeg direktora CIA Vilijama Bernsa. U februaru 2008. Berns je Vašingtonu poslao depešu "Njet mins njet" (Ne znači ne) u kojoj je upozorio da je ulazak Ukrajine u NATO crvena linija za celu rusku elitu i da bi spor mogao da podeli Ukrajinu, dovede do nasilja ili čak građanskog rata i natera Rusiju da odluči da li da vojno interveniše.
Kako izgleda "provera činjenica"
Norveški mediji u glas ponavljaju da su Disenove tvrdnje, iznete u televizijskoj emisiji "Debaten" maja 2025. "u celini ili delimično opovrgnute". Javni servis NRK je za procenu pozvao državni Institut za odbrambena istraživanja (FFI), dakle ustanovu koja je pod paskom ministarstva odbrane. Institut je proverio tri tvrdnje, a Disen je na svaku odgovorio u tekstu koji je objavio "Steigan.no".
Prva tvrdnja se odnosila na činjenicu da je pre 2014. godine članstvo u NATO-u podržavalo samo oko 20 odsto Ukrajinaca. "Proveravač" je uzvratio da je podrška NATO-u među Ukrajincima porasla posle 2014. To jeste tačno, ali ne opovrgava Disenove tvrdnje jer je govorio o periodu pre Majdana i Krima. Druga tvrdnja se odnosila na Zelenskog i činjenicu da je u martu 2022. za britanski "Ekonomist" rekao da nekim zapadnim zemljama ne bi smetao dug rat, jer bi iscrpeo Rusiju.
"Proveravač" je odgovorio da to nisu želele sve zapadne zemlje i da to nije bila zvanična politika. Disen, međutim, nije tvrdio ni jedno ni drugo. A čak i sam Zelenski je odmah posle početka sukoba tvrdio upravo to – da neki lideri na Zapadu priželjkuju dug rat. Snimak postoji i dostupan je na internetu. Ali propagandistima koji su "proveravali" Disenove navode to nije smetalo da njegove tvrdnje proglase "dezinformacijama."
Treća tvrdnja, sporna za službeno Oslo, bila je da su Amerika i Velika Britanija minirale mirovni dogovor koji je bio u proleće 2022. bezmalo postignut na pregovorima u Istanbulu. "Proveravač" je nagovestio da se ta tvrdnja zasniva samo na svedočenju šefa ukrajinske delegacije Davida Arahamije da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson u aprilu 2022. naprasno "osvanuo" u Kijevu i Zelenskog ubedio da Ukrajina ništa ne potpisuje, već da nastavi borbu protiv Rusa.
Zaključak norveškog zvaničnog "proverivača" naprosto nije bio tačan; prozapadni portal "Ukrajinska pravda" je već maja 2022., pozivajući se na izvore iz najužeg kruga Zelenskog, objavio da je Džonson Kijevu preneo poruku da Zapad nije spreman da sa Putinom potpiše garancije koje je zahtevao, čak i ukoliko bi Ukrajina to htela. Slično su potvrdila i oba posrednika pregovora u Istanbulu, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu i tadašnji izraelski premijer Naftali Benet, kao i ukrajinski diplomata Aleksandar Čali i bivši savetnik Zelenskog Aleksej Arestovič. Reč je o međusobno nepovezanim svedocima, neposrednim učesnicima ili onima koji su informacije dobili direktno od njih, a njihova svedočenja se poklapaju jedna sa drugima, kao i sa ruskim navodima o onome što se događalo za pregovaračim stolom u Istanbulu.
Čak i akademska rasprava na portalu "Iks-Diplo" priznaje da je teško poreći da je iznenadna Džonsonova poseta Kijevu presudno uticala na ishod istanbulskih pregovora. Ukratko, čak i ako je bilo i drugih razloga, analitičari poput Džefrija Saksa i Džona Miršajmera ističu da je bio upravo pritisak Zapada na neuspeh pregovora - presudan. Proglasiti to "opovrgnutim", netačnim, čak "dezinformacijom" - politička je odluka, a ne provera činjenica.
"Proveravaju me ratni huškači i propagandisti", ističe Disen.
Kada ministar odbrane izabere metu
Dejvis je bio vidno zatečen kada je čuo da je uglednog norveškog profesora javno napao lično ministar odbrane. Upitao je: "Kako to izgleda kada Vas javno isproziva ministar odbrane Vaše zemlje?"
Norveški ministar odbrane Ture O. Sandvik je naime u govoru u Oslu upozorio na rusku propagandu, a na pitanje novinara "ko je širi", prema pisanju "Altingeta" imenovao je dvojicu popularnih podkastera i zamerio im što u goste zovu i profesora Disena. Nazvao ih je "nekritičkim stalažama za mikrofon". Tako je član vlade, ministar nadležan za vojsku, profesora državnog univerziteta žigosao kao izvor neprijateljske, proruske propagande, a novinare ukorio što uopšte razgovaraju sa njim.
"U Norveškoj sam 'otkazan'. Nijedan novinar ne sme da razgovara sa mnom", kaže Disen. "Jedino što ih zanima i što me propituju, jeste gde sam putovao i ko mi je platio avionske karte."
Otkazana tribina u crkvi i događaj koji je "zabranjen", iako formalno nije
Dejvis je gotovo skočio sa stolice kada je čuo za tribinu sa Džonom Kirijakuom, bivšim oficirom CIA koji je prvi javno potvrdio da je američka špijunska agencija mučila zatvorenike i zbog toga odležao skoro dve godine u zatvoru. Prema Disenovim rečima, norveški novinari su postigli da crkva otkaže već najavljenu tribinu jer je on (Disen) navodno "kontroverzan".
"Čekajte, čekajte", prekinuo ga je Dejvis. "Znači organizatori su bili spremni da dozvole Džonu Kirijaku da govori, a neko iz njihove sopstvene zemlje – ne može?"
"Tako je", odgovorio je Disen. "Norveška je mala zemlja. Voli red u svojim redovima. Pazi da svi marširaju u istom stroju." Organizatori su potom našli novu salu, a kada novinarima nije uspelo da isposluju novo otkazivanje, prema Disenovom svedočenju jednostavno su objavili laž da je događaj otkazan, kako posetioci ne bi došli.
Disen ističe i da razne nevladine organizacije pišu pritužbe univerzitetu na kome predaje, da su na društvenim mrežama objavljivane fotografije njegove kuće i da iz svog kraja dobija pretnje smrću... Na kraju je odlučio da zbog svoje porodice uzme neplaćeno odsustvo, o čemu su izvestili "Hrono" i "Dagbladet". Univerzitet se brani da njegovo istraživanje nije kriminalizovano. Formalno, to je tačno: nije bio uhapšen. Ali kada akademik zbog etiketiranja ostane bez predavanja, javnih nastupa i na kraju bez sigurnog krova nad glavom, pitanje kriminalizacije postaje puka semantika.
Nije na odmet napomenuti i da retko koji medij pri svemu tome pomene da je Disen u maju 2025. za "Aftenposten" izričito rekao da je "ruski rat" nezakonit i da krši međunarodno pravo, kao i da bi bilo najbolje da se Rusija povuče i da Ukrajina povrati svoje teritorije. "Moja poenta je, međutim, da se to neće desiti. I šta onda da radimo?" Jasno je da tako ne govori glasnogovornik Kremlja, već realista koji objašnjava uzroke sukoba, a ne opravdava ga.
Norveški premijer sada radi ono zbog čega su razapeli Disena
Višak cinizma je da su upravo ove sedmice norveški premijer Jonas Gar Stere i finski predsednik Aleksandar Stub razgovarali telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Razgovor je umesto predviđenih dvadeset minuta trajao sat i po, a Stere je za NRK rekao da ga je na to podstakao sam Zelenski. Stere sada zastupa ono na šta je Disen upozoravao godinama: da Norveškoj, koja je sused Rusije, treba direktan kanal sa Moskvom.
"Šta će mediji sad, kada je vaš premijer pristao da neposredno razgovara sa Moskvom? Hoće li on biti sledeća žrtva?", upitao je Dejvis. "Ne znam", odgovorio je Disen. "Ali nešto mora da se promeni, jer Evropa gubi rat protiv Rusije i ako ne promeni kurs, posledice će biti ogromne."
"Postajemo autoritarniji od zla na koje upiremo prstom"
Dejvis, koji nije ni ruskih ni norveških korena i nema nikakav interes da brani Kremlj, izrekao je najoštriju ocenu: "(Zapad) brani Ukrajinu u ime demokratije. A šta je sa našom demokratijom, gde bi trebalo da imamo zagarantovanu slobodu govora? Moram da kažem: postajemo autoritarniji od 'zla' na koje stalno upiremo prstom. Ovde bukvalno teraju čoveka, profesora Disena iz njegove zemlje." Razgovor je zaključio rečima: "To je sramota za Norvešku, sramota za Evropsku uniju i sramota za ceo zapadni svet."
Disen je pride opisao i začarani krug nepostojeće evropske debate: "Možemo li da razgovaramo o tome koje su ruske bezbednosne brige legitimne? Ne, o tome ne sme da se govori. Možemo li da razgovaramo sa Rusima? Ne, ni to nije dozvoljeno. Dakle, moraćemo da se borimo protiv Rusa. Kako će taj rat izgledati? Hoće li biti nuklearan? Ne, o tome ne možemo da razgovaramo. Kako bismo taj rat dobili, kako bi izgledala pobeda nad najvećom nuklearnom silom na svetu? Ne, ni o tome ne smemo da raspravljamo." I zaključio: "Da imaju argumente, mogli bi da raspravljaju o tome. Ali ne mogu. Preostale su im samo cenzura i autoritarna kontrola."
Ne treba se slagati sa Disenom da bi se shvatilo šta nije u redu. Akademik kojeg objavljuju ugledni izdavači i koji citira zapadne izvore ima pravo i na pogrešno mišljenje, a društvo ima pravo da ga izazove na raspravu suprotnim argumentima. Ako ih ima. Ali u Norveškoj je argumenata ponestalo, a etikete pljušte sa svih strana.
Zemlja koja se u svetu predstavlja kao ovekovečeni mirovni posrednik stvorila je unutar svog društva atmosferu u kojoj profesor koji zagovara mir i diplomatiju umesto slanja oružja, mora da spakuje kofere i ode put Pekinga i Sidneja, dok njen premijer, na užas evropskih jastrebova, a pre svega svojih nordijskih suseda Danske i Švedske, tiho preuzima i zastupa stav zbog kojeg su Disena poslušnički mediji u njegovoj domovini proglasili "Putinovim glasnikom".
Ako je to vrhunac u odbrani demokratije, onda nema sumnje da oni koji je štite na taj način zapravo podržavaju - demokraturu. A to je sunovrat demokratije.