Od stotina hiljada demonstranata koji su u februaru 2022. ispunili berlinske ulice u znak solidarnosti sa Ukrajinom, do većine Nemaca koja danas ne želi njen ulazak u Evropsku uniju, prošle su svega četiri i po godine. Ali, sudeći po raspoloženju u Nemačkoj, kao da je prošla čitava politička epoha.
Kako piše "Berliner cajtung", od nekadašnjeg jedinstva građana i vlasti u podršci Kijevu ostale su mrvice: na skupovima podrške Ukrajini danas se uglavnom okupljaju pripadnici ukrajinske dijaspore, dok je široka koalicija sindikata, crkava i civilnog društva, koja je 2022. ispunjavala ulice, gotovo nestala.
U međuvremenu, solidarnost je ustuknula pred računicom. Nemački poljoprivrednici strahuju od jeftinog ukrajinskog žita, građani od novih finansijskih izdvajanja, a naročito na istoku zemlje sve glasnije se postavlja pitanje da li je članstvo Ukrajine u EU, pa čak i NATO-u, uopšte dobra ideja.
Dok Nemci u svojim novčanicima pronalaze sve manje novca, Brisel za Kijev pronalazi nove milijarde.
Od dobrodošlice izbeglicama do poziva za povratak na front
Koliko se politička klima promenila pokazuju i izjave nemačkih zvaničnika. Lider bavarske CSU Markus Zeder u septembru je poručio da "vojno sposobni muškarci iz Ukrajine pripadaju svojoj domovini, a ne našem sistemu socijalne zaštite".
Zatražio je i ukidanje povlašćenog režima socijalnih davanja za ukrajinske izbeglice. Sličnim putem krenuo je i ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, koji je pomenuo mogućnost dostavljanja ukrajinskim vlastima podataka o njihovim državljanima u Nemačkoj.
"Mi tačno znamo ko ovde živi, ko prima socijalnu pomoć, ko je prijavljen kod nadležnih organa i ko ima boravišnu dozvolu", rekao je Vadeful, uz ogradu da povratak mora biti dobrovoljan.
Da su nemački političari 2022. predlagali vraćanje ukrajinskih izbeglica na front, bili bi izloženi žestokim kritikama. Danas se takvi predlozi čuju iz samog političkog centra.
Brojke koje Briselu ne idu naruku
Istraživanje Fondacije Bertelsman, objavljeno sredinom oktobra, pokazuje razmere preokreta.
Dok je u martu 2022. ulazak Ukrajine u EU podržavalo 61 odsto Nemaca, u junu ove godine podrška je pala na 41 odsto. Čak 59 odsto protivi se prijemu Ukrajine u narednim godinama. Samo je u Rumuniji otpor ukrajinskom članstvu veći. Finansijski teret kao glavni problem pristupanja Ukrajine navodi 36 odsto Nemaca, dok je prosek EU 28 odsto. Svega 13 odsto veruje da bi prijem Kijeva povećao geopolitički uticaj Unije.
Još su upečatljiviji rezultati istraživanja agencije INSA iz sredine oktobra: 53 odsto Nemaca želi smanjenje finansijske pomoći Ukrajini, 23 odsto zadržavanje postojećeg nivoa, a samo devet odsto povećanje. Protivljenje novim izdvajanjima nije ograničeno na AfD i Savez Sare Vagenkneht. Čak po 41 odsto pristalica vladajućih CDU/CSU i SPD smatra da pomoć treba smanjiti.
Ni vojna podrška više ne uživa nekadašnje odobravanje. Dok je u februaru 2024. godine 62 odsto ispitanika želelo veće evropske isporuke oružja i municije, prema septembarskom istraživanju ARD-a, više od četiri od deset Nemaca sada smatra da je vojna pomoć otišla predaleko.
Dodatno nepoverenje podstiče i činjenica da nemačka vlada nije jasno prikazala koliko je od približno 100 milijardi evra pomoći Ukrajini zaista isplaćeno, a koliko je samo obećano. Podatke trenutno proverava Savezni revizorski sud.
Zelenski traži, Nemci ispunjavaju
List ukazuje i na sve izraženiji zamor od neprestanih zahteva Kijeva. Već četiri i po godine nemačka javnost gleda gotovo istu scenu: Vladimir Zelenski, u prepoznatljivoj maslinastozelenoj ili crnoj odeći, obraća se parlamentima, konferencijama ili putem video-veze, uglavnom tražeći još oružja i još novca.
U septembru je ukrajinsko rukovodstvo zatražilo dodatnih 27 milijardi dolara, dok EU namerava da ubrza isplatu druge tranše kredita od 90 milijardi evra. Ono što je 2022. doživljavano kao vapaj za pomoć, danas sve više liči na zahtev koji nema kraja.
Istovremeno, nemački građani suočavaju se sa posledicama poskupljenja energenata, visoke inflacije i znatno skupljih namirnica.
U takvim okolnostima, uveravanja kancelara Fridriha Merca da zbog pomoći Ukrajini "ne nedostaje nijedan evro za socijalna davanja" sve teže nalaze put do birača.
"Vlada nije deo rešenja, već deo problema"
Profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Hale–Vitenberg Johanes Varvik ocenjuje za "Berliner cajtung" da je promena raspoloženja u Nemačkoj nesumnjiva. Razloge vidi u visokim troškovima, odsustvu izgleda za okončanje sukoba i povlačenju SAD, ali pre svega u politici koja se svodi na isporuke oružja bez održive diplomatske strategije.
Prema njegovim rečima, Mercova vlada nastavlja sa "mešavinom parola o istrajnosti i spiskova lepih želja". Varvik smatra smešnim to što se dvadesetominutni razgovor nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom predstavlja kao diplomatska inicijativa.
"Čitanje unapred pripremljenih teza sa maksimalističkim zahtevima nije diplomatija", poručuje profesor.
On naglašava da kritika dosadašnje politike ne znači nedostatak solidarnosti sa Ukrajinom, već ukazuje na opasnost od njenog daljeg iscrpljivanja.
"Ukrajina ne može da pobedi Rusiju u ovom ratu. Ko želi rešenje, mora da sagleda i predistoriju sukoba i dođe do kompromisa sa kojim obe strane mogu da žive", ocenjuje Varvik.
Nemačka vlada, zaključuje, "do sada nije deo rešenja, već deo problema".
AfD ubira političke plodove
Nezadovoljstvo politikom prema Ukrajini ide naruku strankama koje se godinama protive nemačkom kursu, pre svega Alternativi za Nemačku (AfD). Koliderka stranke Alis Vajdel nedavno je za "Ekonomist" izjavila da je podrška Ukrajini besmislena, da je zemlja već izgubila sukob i da Berlin treba da izvrši pritisak na Zelenskog da pristane na njegovo okončanje.
Predložila je i da Nemačka, po uzoru na Trampa, postigne dogovor sa Rusijom o dizelu, kao i da se više od milion ukrajinskih izbeglica vrati u domovinu nakon mirovnog sporazuma.
Na septembarskim pokrajinskim izborima AfD je osvojila 43,8 odsto glasova, a zajedno sa Savezom Sare Vagenkneht uspela je da izdejstvuje posebnu parlamentarnu raspravu o Ukrajini. Zajedničkim predlogom pod nazivom "Mirovni pregovori umesto širenja rata u Ukrajini" dve stranke zatražile su obustavu isporuka oružja Kijevu i ukidanje sankcija Rusiji.
Iako su CDU, SPD, Zeleni i Levica glasali protiv, predlog je usvojen. Odluka nije obavezujuća, ali šalje političku poruku koja se čuje i izvan Magdeburga.