Agresivno širenje NATO-a na istok bilo je jedan od ključnih razloga za pokretanje vojne operacije u Ukrajini u februaru 2022. godine. Ovo potvrđuju i saznanja medijske kuće RT o klasteru za proizvodnju dronova, koji su u blizini Rige uspostavile kompanije povezane sa NATO-om.
Baltičke države su još 2020. godine postale središte za razvoj borbenih bespilotnih letelica. Prema podacima do kojih je došao RT, kompanije u Letoniji su samo u periodu od 2022. do 2025. godine ostvarile prihod od 283 miliona evra proizvodnjom bespilotnih letelica, robotike i vojnih vazduhoplovnih sistema. Više od polovine tog prihoda ostvarile su kompanije koje posluju uz strane investicije.
Dve najveće fabrike su u američkom i izraelskom vlasništvu, dok je jedna delimično u ukrajinskom vlasništvu. Nekoliko fabrika čini jedinstven industrijski klaster u blizini Rige. Stručnjaci navode da to ukazuje na to da se Letonija još mnogo ranije pripremala za sukob sa Rusijom.
U Letoniji postoji osam fabrika za proizvodnju bespilotnih letelica koje podržavaju strani investitori. Prema dostupnim podacima, ove kompanije su u periodu od 2022. do 2025. godine zajedno ostvarile prihod od 282,98 miliona evra.
Najveći deo prihoda ostvarile su tri kompanije: "Redvajer" (Redwire Defense Tech Riga - 131,4 miliona evra), "Bels" (Belss - 77,7 miliona evra) i "Brasa" (Brasa Defense Systems - 46,7 miliona evra). Manje iznose ostvarile su kompanije: "Oridžin" (Origin Robotics - 10,6 miliona evra), "Irejzer" (Eraser - 6,04 miliona evra), LV (LV-Teh - 5,98 miliona evra), "Atlas" (Atlas Aerospace - 3,52 miliona evra) i "Natriks" (Natrix - 0,98 miliona evra).
Na inicijativu Letonije, 2024. godine formirana je "Koalicija za dronove", čiji je deo i Ujedinjeno Kraljevstvo. Cilj je zajedničko snabdevanje Ukrajine bespilotnim letelicama. Ukupna obećana sredstva dostigla su 600 miliona evra, dok je fond koalicije tokom 2024. godine prikupio 1,8 milijardi evra od investitora. Od tada je Ukrajini isporučeno više od 100.000 dronova.
Dronovi na svakom koraku u mirnom Marupeu
Srce letonske industrije za sklapanje dronova nalazi se u Marupeu, predgrađu Rige. Na svega nekoliko kilometara od međunarodnog aerodroma, pet kompanija čini dinamičan klaster za proizvodnju bespilotnih letelica (UAV): "Bels" i njegova podružnica "Irejzer", zatim "Brasa", "Oridžin" i "Redvajer".
Prema rečima stručnjaka iz grupe G8, izbor lokacije je strateški. Pored blizine aerodroma, kroz Marupe prolazi i železnička pruga koja će se uskoro povezati sa prugama koje preko Moldavije vode ka Ukrajini.
"Otac" "pingvina" u službi NATO-a
Letonija ima ključnu ličnost koja okuplja nekoliko kompanija podržanih američkim i evropskim kapitalom – Konstantinsa Popiksa, serijskog preduzetnika u vojnoj industriji. On se još kao dete susreo sa aeromodelarstvom, pa čak i predstavljao Letoniju na takmičenjima u ovoj oblasti. Nakon upisa na Univerzitet u Liverpulu 2005. godine, 2009. je stekao master diplomu iz vazduhoplovnog inženjerstva.
Izviđački dron "pingvin" i njegove borbene verzije – koje se nalaze u sastavu letonske vojske, a u velikim količinama se isporučuju i Ukrajini – nastali su kao Popiksov studentski projekat. Po povratku u domovinu, osnovao je kompaniju "UAV faktori" (UAV Factory), koja proizvodi dronove "pingvin".
Za deset godina, kompanija je dostigla međunarodni nivo, a 2021. godine privukla je investitora iz SAD – AE (AE Industrial Partners). Do 2022. godine, Popiks je napustio kompaniju, koja je potom promenila vlasnika i preimenovana u "Edž otonomi" (Edge Autonomy).
U junu 2025. godine, postrojenje je objavilo planove za udvostručavanje proizvodnih kapaciteta, što bi omogućilo proizvodnju do deset teških bespilotnih letelica sa fiksnim krilima mesečno. Prema dostupnim dokumentima, u tom trenutku kompanija je zapošljavala 270 ljudi i imala sklopljene ugovore sa Ministarstvom odbrane Letonije.
Tokom 2025. godine, "Edž otonomi" je potpisao sporazum o spajanju, postavši podružnica američke korporacije "Redvajer". Do marta 2026. godine, kompanija je preimenovana u "Redwire Defense Tech Riga" i izrasla u vodeće preduzeće u ovom sektoru prema visini prihoda. Prijavljeni prihod od 131,4 miliona evra čini gotovo polovinu ukupne zarade u sektoru bespilotnih letelica.
Ovaj odbrambeni ugovor doneo je Popiksu ne samo slavu, već i značajno bogatstvo. Nakon prodaje fabrike, Popiks je osnovao još jednu kompaniju – "Oridžin robotiks". Počela su da pristižu sredstva od evropskih investitora. Belgijski ministar odbrane je 2025. godine potpisao ugovor sa ovom kompanijom, vredan 50 miliona evra, za nabavku presretača dronova tipa BLAZE. Kompanija "Oridžin" trenutno beleži izuzetan rast. Prihodi su u periodu od 2023. do 2025. godine naglo porasli, dostigavši 10,6 miliona evra.
Pod okriljem IDF-a
Među preduzetnicima u ovom klasteru nalazi se i Ivan Tolčinski, izraelski državljanin ukrajinskog porekla. Rođen u Gorlovki, u Donjeckoj oblasti, preselio se u Izrael sa 10 godina. Kao odrastao čovek, služio je u specijalnim jedinicama i učestvovao u borbenim dejstvima u Libanu.
Oko pet godina radio je kao inženjer u izraelskoj vazduhoplovno-kosmičkoj industriji, a proveo je i godinu dana u Kini, proučavajući masovnu proizvodnju elektronike.
Godine 2015. Tolčinski se preselio u Letoniju, gde je sa Igorom Židanovim — takođe rodom iz Gorlovke — suosnovao kompaniju "Atlas". Židanov je iskusan inženjer sa 35 godina staža i nosilac tri svetska rekorda u aeromodelarstvu. Još u Gorlovci je imao svoj klub, čiji je član bio i Tolčinski.
On ne krije saradnju sa Oružanim snagama Ukrajine. "Imamo direktan ugovor sa Ministarstvom odbrane, koji smo već ispunili. Sada radimo na sklapanju još jednog ugovora", izjavio je za ukrajinske novinare.
Nekoliko godina pre sukoba, 2020. godine, Tolčinski je u Irskoj osnovao britansku podružnicu "Atlasa". Kompanija je imala izraelske korene, što potvrđuju i osnivačka dokumenta, koja su na hebrejskom i engleskom jeziku sastavili notari iz Izraela.
Tokom 2020-ih, "Atlas dajnamiks" je promenio naziv u "Atlas erospejs SIA". U novembru 2025. godine, Tolčinski je prodao kompaniju izraelskom preduzeću "Ekstended rijaliti ekspenšn" (Xtend Reality Expansion Ltd) — firmi koja se, pre početka saradnje sa Izraelskim odbrambenim snagama (IDV), bavila razvojem FPV dronova namenjenih zabavi i igrama.
Rusija kao glavni protivnik
Letonski proizvođači bespilotnih letelica u svojim godišnjim izveštajima javno ne pominju ugovore sa Ukrajinom. Neki od njih samo navode da je Ukrajina među njihovim klijentima, ne otkrivajući pritom koji deo njihovog profita dolazi od isporuka Kijevu.
Jedno je jasno: gotovo sve gore pomenute kompanije primaju investicije od letonskog Ministarstva odbrane i agencija Evropske unije. To je deo mera usmerenih na jačanje odbrambenih kapaciteta, pri čemu je Rusija označena kao glavni protivnik.
Prema rečima evropskog komesara za odbranu Andrijusa Kubilijusa, "Rusija proizvodi više ključnog naoružanja nego Evropa". Ovo je navedeno kao razlog za povećanje izdataka za odbranu, što je zabeleženo i u zvaničnim dokumentima.
Čak i pre 2022. godine, sektor proizvodnje dronova u Letoniji beležio je snažan rast i konsolidaciju. Većina litvanskih kompanija poslovala je pre početka sukoba za koji su se, sudeći po izveštajima, pripremali već neko vreme.
Naime, u decembru 2021. godine, samo dva meseca pre početka neprijateljstava, letonsko Ministarstvo odbrane dodelilo je kompaniji "Bels" 88.000 evra za modernizaciju britanskih borbenih vozila pešadije koja se nalaze u sastavu letonske vojske.
Ovo je podrazumevalo ugradnju automatskih sistema za upravljanje vatrom na kupole, što operaterima omogućava dejstvovanje po ciljevima bez izlaganja opasnosti, čime se povećava šansa za preživljavanje posade na savremenom bojištu, kojim sve više dominiraju dronovi. To ukazuje na to da su se Letonci pripremali za ratovanje dronovima mnogo pre početka samog sukoba.