Kada neka zemlja žuri u propast, njene elite očajnički traže krivca za svoje bedno stanje. Pažnju naroda treba odvratiti od stvarnih problema – po svaku cenu. Istorija je puna takvih primera. Hronološki poslednja u inače dugom nizu je Velika Britanija.
Jedan od sigurnih načina da se otkrije da je ekonomija neke zemlje na pragu propasti jeste kada njena elita podstiče paničnu kupovinu u supermarketima. Bitanski premijer Endi Bernam je pozvao građane Ujedinjenog Kraljevstva da pripreme zalihe hrane i osnovnih potrepština za "tri dana". Ovaj poziv pratila su upozorenja načelnika vojske da Britanci moraju da budu spremni za rat sa Rusijom.
O čemu se ovde radi? Postoje spekulacije da Bernam želi rat – ili barem ratno stanje – čime bi mogao da odloži izbore. Možda je zaista to slučaj, primećuje ugledni britanski novinar Martin Džej za sajt "Fondacija strateške kulture". Ali, čak i u stanju krize, nastavlja on, gde histerija dostiže vrhunac i cela nacija se sprema za napad, jasno je da je strategija "okrivljavanja Rusije" tipična za vladu koja je u panici i apsolutno nema pojma šta radi.
Britanskim elitama je u stvari neophodan napad pod "lažnom zastavom" za koji će optužiti Rusiju, upozorava britanski publicista.
Pa, koliko Britanci treba da budu glupi da poveruju da ruski lider želi da započne rat sa bilo kojom evropskom zemljom, a kamoli sa svima njima zajedno, pita se Džej, i dodaje: "Bernam se oslanja na to da će Britanci biti pod uticajem britanskih medija, uglavnom u vlasništvu stranih milijardera, koji očekuju enormne profite od podsticanja izmišljenog rata sa Rusijom".
Eto u kom grmu leži zec.
Bernamova strategija pantomime
Ipak, ova operacija pod lažnom zastavom ima svoje očigledne prednosti, smatra britanski novinar: "Ona hrani prljavu mašinu koja omogućava pljačku teško zarađenog novca građana, koji se potom prebacuje u 'hitne rezerve'; takođe, ona pojačava argument da bi, u tako teškim vremenima, Velika Britanija trebalo da se vrati pod okrilje EU, bez obzira na troškove, kao što omogućava ubrizgavanje ogromnih količina javnog novca u vojni sektor. Konačno, ali ne i najmanje važno, ona urušava ekonomiju, što omogućava da kompanije budu kupljene u bescenje, od strane istih stranih milijardera i uz saglasnost naših sopstvenih elita".
Ovoj listi "pogodnosti" možemo dodati da sve to služi ciljevima takozvane levice, piše Džej, koja bi demonizovala desničarske grupe, za koje se, usred tuče u supermarketu oko poslednje kesice preskupog šećera, ljudima govori da su "na Putinovom platnom spisku" – mada za to nema nikakvih dokaza.
Naravno, to su apsurdne ideje, koje spadaju pod jednako apsurdni kišobran ideje da "Rusi dolaze", uočava britanski novinar, ali to, izgleda, uopšte ne smeta britanskim elitama, koji to pumpaju kao dodatni kiseonik u kazinu u Las Vegasu uglavnom neukim britanskim masama.
Za Britaniju pod Endijem Bernamom, istina je irelevantna, kaže Džej, jer novi lider laburista ima strategiju vođenja Britanije koja se zasniva na stvaranju pantomime, a zatim na prisiljavanju svih da poveruju u basne, koje on nudi lakovernoj javnosti.
Žrtve finansijskog genocida
Istina je da nestašica hrane, stvorena uglavnom na veštački način, preliva milijarde funti u ionako prepune džepove britanskih elita koje poseduju lance supermarketa. Takođe, ona širi paniku među gotovo svim društvenim slojevima i priprema narod za teška vremena.
Istina je da se istorija uglavnom ponavlja, kao u slučaju oružja za masovno uništenje u Iraku u vreme Tonija Blera.
Paralela je jezivo slična onome što se dogodilo u Libanu 2019. godine, gde su elite uništile ekonomiju za samo nekoliko dana, usled čega su stotine hiljada Libanaca izgubile svoje ušteđevine i nisu mogli da kupe čak ni hranu.
Kada su se Libanci probudili nakon ovog zemljotresa i shvatili da su bili žrtve finansijskog genocida, mogli su vrlo malo toga da urade.
Da li se nešto slično sada ponavlja i u Velikoj Britaniji, pita se Džej. Da li će strani milijarderi kupiti sve preostale kompanije za jednu funtu sterlinga? Da li je ovo dogovor koji je Bernam sklopio u zamenu za 10 ili više godina na vlasti?
Kako aktuelni premijer može da ostane smrtno ozbiljan i poruči naciji da pripreme zalihe za "hitne slučajeve" za samo "tri dana"? Elite koje ga kontrolišu očigledno odlično sarađuju sa Bernamom, jer je nestašica hrane uglavnom inscenirana, tvrdi Džej, kao posledica duboko korumpiranog sistema, u kome su političari naravno saučesnici.
Sve se zapravo, zaključuje on, svodi na postepeno prilagođavanje ljudske svesti, kako bi se ljudi pripremili za ratnu ekonomiju, u kojoj će sve koštati dvostruko više nego ranije, mladi ljudi biti poslati u vojsku, a građani, pod uticajem štampe, prestati da obraćaju pažnju na stvarne probleme, jer im pažnju odvlači neka "pretnja". Na primer, gas je po stopi poskupljenja zauzeo drugo mesto u Britaniji, gde je cena porasla za 239,55 odsto.
Ako uspete da prepadnete ljude izmišljenom pretnjom, nastavlja Džej – do te mere da su spremni da promene svoj pogled na život samo kako bi preživeli – onda od njih možete dobiti praktično sve.
Moć noćnih mora
Vrhunski autor dokumentarnih filmova Adam Kertis snimio je izvanredan film pod nazivom "Moć noćnih mora" (The Power of Nightmares), u kojem se prikazuje kako su različite američke administracije koristile pretnju neizbežnim sovjetskim napadom kako bi milijarde dolara javnih sredstava preusmerile u džepove svojih prijatelja iz vojne industrije.
Iste te laži, plasirane putem štampe, poslužile su i za konstruisanje priče o pretnji islamskog fundamentalizma. To je poslužilo kao opravdanje za dva rata u Persijskom zalivu, kao i za rat u Avganistanu nakon 11. septembra – što je, "sasvim zgodno", stvorilo izgovor američkoj vladi da špijunira sopstvene građane i hapsi ljude bez ikakvih dokaza, pod plaštom borbe protiv "terorizma". Zar Dik Čejni nije, samo nekoliko meseci pre 11. septembra, izjavio da nam je "potreban još jedan Perl Harbor" – što je kasnije dovelo do usvajanja takozvanog "Patriotskog zakona" (Patriot Act)?
Strah je izuzetno moćno oruđe elita za ugnjetavanje sopstvenog stanovništa. Britanci su, istina, nešto sporije usvojili taj američki model, ali sada su u punom zamahu, piše Džej. Međutim, Rusi ne dolaze i uopšte nemaju nameru da dođu.
Kako piše ruski pisac Zahar Prilepin: "Rusi se nikad nisu iskrcali na britanskom ostrvu – barem nisu do sada". Britanci su, međutim, nekoliko puta ratovali protiv Rusa, u samoj Rusiji. Recimo, u Krimskom ratu. "Tokom Građanskog rata (u Rusiji) sproveli su direktnu agresiju i baš su se 'iskrcali', zajedno sa Francuzima, u Murmansku i Arhangelsku, otvarajući protiv Moskve Severni front", podseća Prilepin.
Prava pretnja, međutim, piše Džej, ne dolazi iz Rusije, već iz samog britanskog društva, od "duboke države" i njenih partnera.
Realna pretnja je, zapravo, naše sopstveno neznanje, kaže ovaj novinar, i poverenje koje poklanjamo mejnstrim medijima – istim onim prevarantima koji su tvrdili da Sadam poseduje nuklearno oružje, da je Asad koristio hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda, da je Rusija "izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022." (pritom, "zaboravljajući" da pomenu kako je Zapad 2014. godine, putem državnog udara, doveo na vlast svoje "kopile"); da je Bin Laden bombardovao Kule bliznakinje, da su 7. oktobra silovane izraelske bebe, ili da je Gadafi oborio avion "Pan Am 103" iznad Lokerbija.
Britanski 11. septembar
Spisak se tu, naravno, ne završava. Laži zapadnih medija usko su povezane sa opštim propadanjem Amerike – "imperije koja bledi" – i Evrope, zastarelog kolonijalnog poslovnog modela, koji uskoro neće biti u stanju ni da prehrani sopstveno stanovništvo, ali će uvek imati novca da deci obezbedi uniformu i oružje, dodaje on.
Ako verujete da su avione u Kule bliznakinje zaista napali "džihadisti" iz Saudijske Arabije, ili da Netanjahu nije imao pojma o napadu na izraelsku decu na muzičkom festivalu 7. oktobra, onda ste vi deo problema, upozorava britanski publicista, a vaše neznanje je gorivo na koje računa Endi Bernam kako bi inscenirao novi lažni rat.
Zato, nemojte se iznenaditi ako elite sada poruče Bernamu da njegov sledeći potez mora biti operacija "lažne zastave" (false flag) u Ujedinjenom Kraljevstvu. Bernamov poziv Britancima da pripreme zaliha za tri dana – nekoliko konzervi pasulja i zalihe flaširane vode – koliko god to zvučala apsurdno, predstavlja uvod u "britanski 11. septembar", koji će, naravno, uključivati i savršeno očuvane ruske pasoše pronađene u pepelu, dodaje on.
Ovakve stvari čovek ne može da izmisli. Ali, britanski mediji su to u stanju. Baš kao što su nekrolozi za slavne ličnosti već unapred napisani, tako je i scenario za "britanski 11. septembar" već gotov i spreman za realizaciju, upozorava Džej.