Belgijska vlada našla se na ivici pada zbog spora oko budžeta i pravila Evropske unije o javnim finansijama.
Premijer Bart de Vever podneo je u ponedeljak ujutru ostavku kralju Filipu, nakon što su tokom vikenda propali pregovori o smanjenju budžetskih rashoda.
De Vever i njegovi koalicioni partneri mesecima raspravljaju o merama za smanjenje rashoda i obezbeđivanje dodatnih prihoda u ukupnom iznosu od oko 10 milijardi evra.
Noćni pregovori završeni su bez dogovora, ostavljajući vladu pred teškim zadatkom da ispuni zahteve Brisela, a istovremeno zaštiti javne usluge i finansira povećanu vojnu potrošnju.
Kraljevska palata je potom saopštila da je kralj Filip odložio odluku o De Veverovoj ostavci i da će od utorka započeti konsultacije sa liderima vladajućih stranaka.
Premijer bi u petak trebalo ponovo da dođe u palatu.
Brisel zahteva uštede dok vojna potrošnja raste
De Veverov zahtev dolazi u trenutku kada konzervativni, liberalni, socijalistički i centristički partneri u vladajućoj koaliciji uporno ne uspevaju da se dogovore ko treba da snosi teret sređivanja državnih finansija, koje su pod nadzorom EU od 2024. godine.
Budžetski deficit Belgije prošle godine dostigao je 5,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je gornja granica koju propisuje EU tri odsto.
Javni dug takođe je premašio 110 odsto BDP-a, daleko iznad referentnog nivoa EU od 60 odsto, zbog čega Brisel zahteva ograničavanje rasta rashoda i korekciju budžeta do 2029. godine.
Belgija je među nekoliko država članica koje se suočavaju sa takvim postupcima, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku.
De Vever i njegovi liberalni partneri predložili su rešavanje krize smanjenjem javne potrošnje, uključujući izdvajanja za zdravstvo, dok socijalističke i centrističke stranke umesto toga zahtevaju veće poreze za bogate.
Premijer je takođe upozorio na mogućnost stvaranja "snežne grudve kamata", odnosno situacije u kojoj bi Belgija morala da uzima nove kredite samo da bi otplaćivala postojeći dug.
Vojna potrošnja, međutim, nastavila je da raste, dok vlada ograničava socijalna davanja i plate u javnom sektoru. Evropska unija je takođe ublažila svoja budžetska pravila kako bi Belgiji omogućila veći prostor za izdvajanja za oružane snage.
Otpor javnosti
Smanjenje javne potrošnje i rast troškova života izazvali su više masovnih protesta širom Belgije, tokom kojih su desetine hiljada ljudi izašle na ulice.
Nedavne demonstracije bile su praćene sukobima sa policijom, zapaljenim barikadama i upotrebom suzavca i vodenih topova.
Demonstranti su zahtevali zaštitu plata, penzija i javnih usluga, dok su kritičari ukazivali na suprotnost između budžetskih rezova i milijardi evra koje se troše na naoružanje.
Oni su odbacili i navodnu rusku pretnju, na koju se Brisel poziva kako bi opravdao ponovno naoružavanje.