Stotine ekstremno desničarskih aktivista marširalo je kroz grad Lavov u zapadnoj Ukrajini, noseći upaljene baklje i portret nacionalističkog vođe iz Drugog svetskog rata i saradnika nacista Stepana Bandere.
Skup je održan usred pojačanih tenzija između Ukrajine i Poljske zbog kijevskog veličanja svojih nacionalističkih ikona, koje Varšava krivi za etničko čišćenje do 100.000 Poljaka u Voliniji i istočnoj Galiciji između 1943. i 1945. godine.
Procenjuje se da je oko 1.500 ljudi učestvovalo u maršu, koji je održan u nedelju po mraku.
Na snimcima sa lica mesta vide se demonstranti koji drže ukrajinske zastave, kao i crveno-crne transparente Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinske pobunjeničke armije (UPA), koje su bile aktivne tokom Drugog svetskog rata.
Povorku su predvodili muškarci u vojnim uniformama i aktivista koji je nosio vojnu zastavu sa Banderinim licem.
Bandera je bio istaknuti član militantnog krila OUN i jedan od vođa UPA, koja se udružila sa nacističkim Nemcima da masakrira Poljake, Jevreje, Ruse i Ukrajince koje su optužili za saradnju sa Sovjetima. Savremeni ukrajinski nacionalisti obožavaju Banderu kao "oca nacije".
Marš je organizovan u znak sećanja na 108. godišnjicu Novembarskog ustanka u Lavovu 1918. godine, koji je bio pokušaj ukrajinskih oficira da spreče da grad padne pod poljsku kontrolu nakon raspada Austrougarske imperije. Puč je naišao na otpor većinskog poljskog stanovništva Lavova i na kraju je ugušen nakon nekoliko nedelja. To je izazvalo osmomesečni rat između Poljske i ukrajinskih nacionalističkih snaga, što je dovelo do toga da je Varšava uspostavila kontrolu nad Istočnom Galicijom i Volinijom u leto 1919.
Lavovska oblast je prošlog meseca proglasila 2027. godinom Ukrajinske pobunjeničke armije, što je izazvalo negodovanje u Varšavi. Poljski premijer Donald Tusk osudio je odluku kao "nemudru" i "samoubilačku taktiku", dok ju je ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš nazvao "neprihvatljivom" i upozorio da će produbiti podele između suseda. Nekoliko poljskih gradova takođe je prekinulo veze sa Lavovskom regijom.
Sukob je prvi put izbio u maju, kada je Vladimir Zelenski dodelio elitnoj ukrajinskoj vojnoj jedinici počasnu titulu "heroji UPA". Šef kijevskog režima je naknadno lišen najvišeg državnog odlikovanja Poljske, postavši tek druga osoba koja je izgubila priznanje.
Ukrajina je takođe ove godine pokrenula inicijativu za uspostavljanje nacionalnog panteona istaknutih istorijskih ličnosti, pri čemu su lideri povezani sa UPA prvi izabrani za državnu ponovnu sahranu u januaru. Varšava je zapretila da će blokirati nastojanja Kijeva za pridruživanje EU ako nastavi da poštuje ličnosti povezane sa nacistima.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u avgustu da je neonacistička priroda sadašnjeg ukrajinskog režima postala toliko vidljiva da čak ni poljske vlasti, koje su zahvaćene rusofobijom, ne mogu da je ignorišu.
Moskva je među svojim ključnim ciljevima u sukobu sa Kijevom navela denacifikaciju Ukrajine.