Američka veštačka inteligencija (AI) je veštački naduvan balon, čije funkcionisanje proždire ogromne količine energije, kaže pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa na svom blogu "Indi-ko", jer je energije na Zapadu sve manje, a američki rezervoari su gotovo prazni.
Do sada, snabdevanje energijom se (uglavnom) odvijalo preko Saudijske Arabije i pridruženih petro-monarhija.
Amerikanci žele da predstave stvari tako kao da imaju energije na pretek, tvrdi ovaj autor, ali u stvarnosti imaju samo 60 "pećina" – podzemnih rezervoara u Teksasu i Luizijani – koje se ubrzano urušavaju i blizu su potpunog pražnjenja.
Isto tako, Amerika, piše Samardživa, pokušava da stvori privid da poseduje ogromnu industriju AI, dok zapravo ima samo sedam kompanija koje se kriju iza jednog dugačkog kaputa. To je, zaključuje Samardživa, dvostruki balon, a to neminovno znači i dvostruku nevolju.
Kako od Libana učiniti najjaču ekonomiju na svetu
Cene usluga na Zapadu su takođe nerealne, što rezultira gomilom potpuno pogrešnih podataka, koji nemaju veze sa stvarnošću. Ti pogrešni podaci čine ono što nazivamo BDP-om, odnosno bruto domaćim proizvodom.
Dr Fadi Lama je jednom prilikom duhovito primetio: "Rekao sam prijateljima: 'Znate, mogu da učinim Liban najjačom ekonomijom na svetu'. Ja angažujem advokata, a on mi ispostavi račun za konsultantske usluge u visini od 30 biliona dolara", izjavio je Lama, "a zatim ja njemu ispostavim račun za inženjerske usluge, takođe na 30 biliona dolara. I, eto – stvorili smo ekonomiju vrednu 60 biliona dolara".
Fadi Lama nije bilo ko, već međunarodni savetnik u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Radi kao konsultant u oblastima geoekonomije, industrije, malih i srednjih preduzeća, kao i u akademskoj sferi. On dobro zna o čemu govori.
Ili, kako to kaže Samardživa: "Ošišajte se, recimo, u Bombaju i platićete 20 centi. Ošišajte se u Njujorku – i platićete 200 dolara." Ali, dodaje ovaj autor, radi se o potpuno istom šišanju: "Nema nikakve razlike; vaša glava neće početi da zrači samo zato što ste se ošišali u Njujorku".
Ovaj navodni pokazatelj – BDP – računa i razmenu papirića između advokata ili kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom. On uzima u obzir i preskupe frizure. To je, doduše, besmislena metrika, koja obuhvata sve što se može izbrojati, iako to nema nikakvu stvarnu vrednost.
Drugim rečima: BDP je samo privid. Ovaj privid će se u nekom trenutku – kada se suoči sa stvarnošću – srušiti, sam od sebe. Takva je, u ovom trenutku, čitava zapadna ekonomija, koja počiva na prividu, kao mađioničarska predstava u cirkusu.
Kina je dvostruko moćija od SAD
Neuporedivo bolje merilo od BDP-a jeste paritet kupovne moći (Purchasing Power Parity – PPP). On pokazuje šta zaista možete da kupite, odnosno približava nas pojmu upotrebne vrednosti. Ako koristimo paritet kupovne moći, Kina je već najjača ekonomija na svetu, Rusija je bogatija od Nemačke, Iran je bogatiji od Izraela, itd.
Takođe, ekonomija, svaka ekonomija, počiva na energiji. U svojoj suštini, ekonomija je zapravo energija. Kako kaže kanadski profesor Vaclav Smil, autor knjige "Energija u svetskoj civilizaciji", energija je univerzalna valuta; da bi se bilo šta obavilo, napravilo, proizvelo, neophodna je razmena određene količine energije.
Potrošnja energije je prilično pouzdan pokazatelj onoga što mi, sasvim uzaludno, nazivamo "ekonomskom aktivnošću". Potrošnja energije se približava merenju upotrebne vrednosti – na primer, energije potrošene za izgradnje kuće, što uključuje i ljudski rad – za razliku od višestrukog, besmislenog obračunavanja "razmenske vrednosti", kao što je slučaj kada se ista kuća neprestano preprodaje.
Ono što se ovde vidi, postaće jasno svakom ko malo pažljivije pogleda oko sebe, kaže autor sa Šri Lanke: Kina nije slabija od Amerike, kao što to pokazuje BDP, niti je samo neznatno moćnija, kao što to pokazuje paritet kupovne moći, već je, u pogledu energije, dvostruko moćnija.
Ujedinjeno Kraljevstvo je, na primer, "ekonomija prevara", koje zauzima peto mesto po BDP-u, ali gde obični ljudi ne mogu sebi da priušte čak ni grejanje. U njenom BDP-u pretežan deo čine finansijske igre Sitija i špekulacije na londonskoj berzi i proizvodnja viskija.
Rat bukti od Ukrajine sve do Crvenog mora
Takođe, važno je da razumemo da energija nije statična pojava, već tok. Elektroni su u pokretu – upravo to čini energiju energijom. Ako posmatramo kako energija protiče kroz različite ekonomije, kaže Samardživa, možemo videti u kom smeru se kreću stvari.
Američka ili zapadna imperija, koju ovaj autor naziva "Belom imperijom", stagnira najmanje od 2008, kada je doživela slom i otkada njen oporavak postoji samo na papiru.
Počev od 2010, zemlje izvan "Bele imperije" su nadmašile "imperiju" u pogledu pariteta kupovne moći i u potrošnji električne energije. Činjenica da je "imperija" tokom 2020-ih pokušavala silom da nametne svoju dominaciju samo potvrđuje njen pad, uočava Samardživa. "Ostatak sveta", predvođen Kinom, koji je zapravo njegova pretežna većina, nastavlja da nezadrživo raste.
To nas dovodi u "vreme ratova" za energiju na početku 21. veka, koji se vode zbog energije. Američka imperija se, kako kaže brazilski geopolitičar Pepe Eskobar, pretvorila u "imperiju piraterije, stalnih prepada i pljačke", što je u stvari oduvek i bila, samo što je to sada ogoljeno do kosti. "Trampovi naftni ratovi", koji su počeli prepadom u Venecueli i otmicom predsednika Nikolasa Madura, nastavila se ratovima u Zapadnoj Aziji.
"Imperija" je na to prinuđena, jer raspolaže ekonomijom koja je samo papirni tigar, i zato plamen rata sada bukti, piše Samardživa, od Ukrajine sve do Crvenog mora, što predstavlja poslednju lomaču njihovih besmislica: "Oni i dalje mogu da štampaju novac, ali ne mogu da odštampaju municiju; mogu da diktiraju uslove na tržištima, ali ne mogu da upravljaju pomorskim saobraćajem".
Sve njihove navodne pobede bile su samo Pirove. Njihovi vazali, poput Saudijske Arabije, Izraela, Japana, Nemačke, itd, nekad su bili noseći stubovi sistema. Sada ih Amerikanci spaljuju, jednog za drugim, ali spaljivanje sopstvene imperije radi njenog spasavanja samo ubrzava propast, koja je, inače, mogla da se razvlači decenijama.
Ali, koga briga za to, pita Samardživa, i dodaje: "Kad si belac, uvek si u pravu. Tako dobijamo 'energetske ratove' 20-ih godina 21. veka – bes, bes protiv nestajanja 'belog' sveta."
Sve cveta, ali imperija nezadrživo tone
Običan čovek razmišlja u okvirima ljudskog veka, ali zapadni političar razmišlja isključivo u okviru izbornih ciklusa. Korporacije – odnosno jedinstvena korporacija – tako nešto jednostavno ne zanima, osim možda kao marketinški trik.
Korporacije su programirane da egzistiraju na virtuelnom tržištu, a ne u stvarnom svetu i da razmišljaju isključivo u okvirima narednog kvartala. Iz te perspektive, na korporativnom nivou sve može da cveta, dok politički entitet (američka imperija) istovremeno tone. Upravo to se danas dešava.
I upravo zato imamo "energetske ratove" 21. veka – niz napada širom Zapadne Azije, koji nemaju nikakvog političkog smisla, ali su, sa stanovišta algoritama, sasvim logični, pa se zato nastavljaju unedogled, tvrdi ovaj autor.
Poput amebe vođene algoritmom, koja se kreće ka svetlosti, korporativna AI, koja upravlja "Belom imperijom", kreće se ka energiji, pokušavajući da ponovo pokrene svoj ekosistem – ekonomiju. Ovo nije njihov prvi pokušaj da naduvaju balon, zasnovan na fiktivnom kapitalu, tvrdi Samardživa. Najpre su pokušali sa kriptovalutama, kada su bukvalno terali računare da rešavaju sudoku zagonetke.
Kada muzika prestane a balon pukne...
Kriptovalute su gotovo isključivo razmenska vrednost; još nisu pronašle nikakvu stvarnu "upotrebnu vrednost". Ljudi koji su bitkoinima kupovali picu, ili neki album popularnog benda, dodaje on, sada se osećaju kao idioti, jer nisu shvatili na vreme šta su zaista kriptovalute.
To se dešava kada imate diktaturu šefova – onih koji ne rade – naspram diktature proletarijata – onih koji rade, kaže Samardživa. Oni pokušavaju da otpuste sve, a da istovremeno održe ekonomiju. Ali, ne može i jare i pare, kaže on.
Paradoks vođenja "energetskih ratova", uz istovremeno naduvavanje balona veštačke inteligencije – koji i sam počiva na energiji – sastoji se u tome što ste stvorili dvostruku piramidalnu šemu. Sa svojim trećim i poslednjim trikom – veštačkom inteligencijom – čini se da je korporativni sektor (za sada) uspeo u svojoj nameri.
Tržišta za sada rastu i sve linije idu nagore. Sve do trenutka kada muzika prestane, a dvostruki balon pukne. U suštini je nebitno šta će prvo otići dođavola: da li će nestati energije, ili će doći do paničnog bekstva sa tržišta, piše on.
Jer – dvostruki balon znači dvostruku nevolju.