U Sjedinjenim Američkim Državama danas se održavaju takozvani međuizbori, na kojima glasači odlučuju o svih 435 mesta u Predstavničkom domu Kongresa i 35 mesta u Senatu, kao i guvernerima dve trećine saveznih država.
Kongresmeni se biraju svake dve godine, a senatori svakih šest. Pored redovnih izbora, glasa se i o mandatima u Senatu koje su prethodno imali sadašnji potpredsednik Džej Di Vens (Ohajo) i državni sekretar Marko Rubio (Florida), dok u Južnoj Karolini biraju hoće li Darlin Grejam trajno da nasledi svog pokojnog brata Lindzija, ili će na to mesto da dođe demokrata Eni Endruz.
Na glasačkim listićima su guverneri u čak 36 saveznih država, od kojih demokrate i republikanci trenutno kontrolišu po 18. Guvernere danas biraju Alabama, Ajdaho, Ajova, Aljaska, Arizona, Arkanzas, Vajoming, Vermont, Viskonsin, Ilinois, Južna Dakota, Južna Karolina, Kalifornija, Kanzas, Kolorado, Konetikat, Masačusets, Mejn, Merilend, Mičigen, Minesota, Nebraska, Nevada, Nju Hempšir, Nju Meksiko, Njujork, Ohajo, Oklahoma, Oregon, Pensilvanija, Rod Ajlend, Teksas, Tenesi, Florida, Havaji i Džordžija.
Medijske prognoze favorizuju demokrate, navodno zbog nezadovoljstva životnim standardom i ratom u Iranu. Pored pretpostavke da će demokrate da preuzmu većinu u Predstavničkom domu, očekuje se i njihova pobeda u tradicionalno republikanskim državama poput Ajove, Kanzasa, Teksasa i Mejna.
U Mičigenu su demokrate kandidovale socijalistu Abdula el-Saida, što je podelilo njihove glasače, dok su na Aljasci pokušali da obmanu glasače ubacivanjem imenjaka postojećeg republikanskog senatora na glasački listić.
Ovogodišnja kampanja je bila izuzetno skupa. Procenjuje se da su obe stranke i njihovi simpatizeri potrošili skoro 12 milijardi dolara.
Iako se američki izbori tradicionalno održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru, jedan broj država je 2020. ustanovio "rano glasanje" i glasanje poštom. Do sada je tim putem glasalo rekordnih 59 miliona Amerikanaca, od čega 32 miliona lično a 27 miliona poštom, u poređenju sa 46 miliona 2022. godine.
Ministarstvo pravde je poslalo oko 1.000 posmatrača u svih 50 država, što je najveći broj ikada. Administracija predsednika Donalda Trampa kaže da time želi da osigura integritet izbornog procesa, dok ih demokrate optužuju za "represiju".