Evropska komisija otkrila je da koristi veštačku inteligenciju za izradu nacrta novih propisa i pojednostavljivanje postojećih, prema upravo objavljenom godišnjem izveštaju, javlja "Politiko EU".
U sklopu velikog plana za smanjenje birokratije i administrativnih troškova za preduzeća, EU sprovodi temeljne reforme načina na koji kreira i sprovodi pravila u različitim oblastima — od tehnologije, poljoprivrede i migracija, do zaštite životne sredine i oporezivanja.
U tu svrhu, Komisija uvodi nove digitalne alate kako bi "modernizovala" proces donošenja zakona. Ovi alati pomažu zaposlenima da "uoče sličnosti između pravnih akata, ukazujući na potencijalna preklapanja, nedoslednosti ili dupliranja, kao i na mogućnosti za pojednostavljivanje", navodi se u godišnjem izveštaju o pojednostavljivanju propisa, predstavljenom u sredu.
Prema ovom dokumentu, Komisija takođe unapređuje pravnu obuku i jača kapacitete svog osoblja kako bi osigurala da nova pravila ne budu previše komplikovana.
"Naša agenda pojednostavljivanja je više od pukih brojki u izveštaju. To je priča koja se svakodnevno odvija u kancelarijama, fabrikama i na poljoprivrednim gazdinstvima širom Evrope", izjavio je na konferenciji za novinare Valdis Dombrovskis, evropski komesar zadužen za ovo pitanje.
On je dodao da vlasnici malih preduzeća sada provode "manje vremena popunjavajući obrasce, a više vremena posvećuju inovacijama i širenju poslovanja".
Propisi EU često su bili na meti kritika zbog prevelike složenosti, a ponekad i nedoslednosti. Inicijativa Komisije za pojednostavljivanje osmišljena je tako da reši ove probleme, olakšavajući preduzećima i vladama usklađivanje sa zakonima putem preispitivanja starih zakona i uvođenja digitalnih alata.
Od početka svog drugog mandata na čelu Evropske komisije, Ursula fon der Lajen postavila je pojednostavljivanje propisa kao jedan od prioriteta. Do sada je EU pripremila 12 takozvanih "omnibus" paketa za reviziju i pojednostavljivanje postojećih zakona, za koje Komisija procenjuje da će privredi EU uštedeti 22,3 milijarde evra.
Brisel takođe pojačava pritisak na vlade država članica EU, zahtevajući od njih da zakone sprovode na adekvatan način. Prema izveštaju, Evropska komisija je u periodu od avgusta 2025. do jula 2026. godine pokrenula 874 postupka zbog povrede prava EU, što predstavlja "najveći broj u poslednjih 10 godina".
Komisija je osudila praksu "pozlaćivanja", odnosno dodavanja novih zahteva prilikom prenošenja evropskih propisa u nacionalno zakonodavstvo. EK očekuje da će do kraja godine potpisati sporazum sa državama-članicama protiv ove prakse.
Iako lideri EU pozivaju na smanjenje administrativnih prepreka, pojedinačne vlade tokom pregovora zapravo razvodnjavaju predloge Komisije, upozorio je Dombrovskis.
Institucije EU razmatraju mogućnosti primene veštačke inteligencije i u procesu donošenja zakona, mada oko toga još nema konsenzusa. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola pozvala je u sredu na oprez prilikom uvođenja veštačke inteligencije u proces odlučivanja, ističući da ona ne sme da zameni kritičko razmišljanje i da u zakonodavnom procesu mora postojati "demokratska odgovornost".