Avio-kompanije širom Evrope suočile su se danas sa novim talasom pretnji bombama, drugim ove nedelje, zbog čega su pojedini avioni bili prinuđeni da neplanirano slete, dok su druge pratili borbeni lovci.
Iako se nijedna od pretnji do sada nije pokazala kao stvarna, stručnjaci za vazduhoplovnu bezbednost upozoravaju da su njihova prividna koordinacija i vremenska podudarnost neuobičajene, prenosi Rojters.
Niko nije preuzeo odgovornost, a nadležni organi nisu saopštili ko bi mogao da stoji iza pretnji.
Kako su upućene pretnje?
Pretnje bombama najčešće stižu avio-kompanijama, aerodromima ili nadležnim organima putem anonimnih imejlova ili telefonskih poziva, u kojima se tvrdi da se u avionu nalazi eksplozivna naprava.
Predstavnik aerodroma u Pragu potvrdio je za Si-En-En da je taj aerodrom u četvrtak primio pretnju putem anonimnog imejla, dok je češka policija saopštila da su slične poruke upućene i drugim evropskim aerodromima.
Nadležni organi ne otkrivaju uvek na koji način su pretnje dostavljene, kako ne bi podstakli imitatore ili ugrozili istragu.
Šta se dešava kada avion dobije pretnju bombom?
Erik Shauten, direktor kompanije za vazduhoplovnu bezbednost "Dajami", objasnio je za Rojters da služba bezbednosti avio-kompanije najpre procenjuje prijavu prema utvrđenim procedurama.
Potom se obaveštavaju nadležni organi, koji mogu da podignu borbene avione radi pratnje putničke letelice ili da nalože njeno preusmeravanje na određeni aerodrom.
U slučaju sletanja sledi detaljan bezbednosni pregled, koji podrazumeva iskrcavanje putnika, istovar prtljaga i pretres aviona.
Koliko su pretnje ozbiljne?
Ogromna većina pretnji bombama ispostavi se kao lažna uzbuna, ali se svaka mora tretirati kao stvarna dok se ne završi provera. Ni u jednom avionu koji je ove nedelje bio meta pretnji nije pronađena eksplozivna naprava.
Portparol britanske vlade ocenio je ovonedeljne incidente kao "zlonamerne lažne dojave", naglasivši da Velika Britanija ima "jedan od najsnažnijih sistema vazduhoplovne bezbednosti na svetu".
Ko stoji iza pretnji?
Za sada – niko ne zna.
Ris Džons iz kompanije "Ospri flajt solušns" navodi da iza ovakvih incidenata mogu stajati različiti motivi, od političkog nezadovoljstva i aktivističkih kampanja, preko kriminalnih aktivnosti i internet grupa, do hibridnih operacija povezanih sa državnim strukturama.
Međutim, trenutno ne postoje javno dostupni dokazi koji bi ovonedeljne pretnje povezali sa bilo kojom konkretnom državom ili organizacijom.
Kakve su posledice po putnike i avio-kompanije?
Iako su dojave lažne, posledice su stvarne. Preusmeravanje aviona, bezbednosni pregledi i ponovno ukrcavanje putnika mogu da izazovu višečasovna kašnjenja, propuštanje povezanih letova, pa čak i otkazivanje putovanja.
Avio-kompanije pritom snose dodatne troškove goriva, prebukiranja putnika, promena u rasporedu posada i preusmeravanja letelica.
Shauten upozorava da dugotrajne provere mogu dovesti i do prekoračenja dozvoljenog radnog vremena posada, što dodatno otežava normalizaciju saobraćaja.
Zašto je ovaj talas pretnji neobičan?
Generalni direktor "Er Frans-KLM-a" Ben Smit kazao je danas da se nikada ranije nije susreo sa pretnjama prijavljenim na tako koordinisan način.
"Prilično smo uvereni da imamo sve što je potrebno da uticaj na naše poslovanje bude minimalan ili da ga uopšte ne bude", rekao je Smit.
On je dodao da kompanija trenutno nema zahteve prema vladama da menjaju način postupanja u ovakvim situacijama.
I dok nadležni pokušavaju da utvrde poreklo pretnji, ostaje otvoreno pitanje da li je reč o nizu povezanih lažnih dojava ili o široj, organizovanoj akciji usmerenoj na ometanje evropskog avio-saobraćaja.