General-potpukovnik Kristijan Frojding, poznat po oštrom stavu prema Moskvi i bezrezervnoj podršci Kijevu, imenovan je za novog generalnog inspektora Bundesvera, odnosno najvišeg vojnog komandanta Nemačke, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje.
Frojding će dužnost preuzeti u februaru 2027. godine, kada će naslediti generala Karstena Brojera, koji odlazi na čelo Vojnog komiteta NATO-a.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da Frojding poseduje sve potrebne kvalifikacije da nemačku vojsku povede u "novu eru", pohvalivši njegovu sposobnost da brzo donosi odluke i sprovodi ih u delo.
Od saradnika Ursule fon der Lajen do vrha Bundesvera
Frojdingova vojna karijera doživela je nagli uspon nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Od 2017. do 2019. bio je pomoćnik tadašnje ministarke odbrane Ursule fon der Lajen, a početkom 2022. komandovao je oklopnom brigadom. Potom mu je povereno formiranje posebnog štaba za Ukrajinu, zaduženog za nabavku i isporuku naoružanja Kijevu. Kako je pisao "Fajnenšel tajms", ova jedinica može da zaobiđe uobičajene procedure nemačkih vojnih nabavki i odobri ukrajinske zahteve za manje od dve nedelje.
Frojding je kasnije preuzeo rukovođenje Štabom za planiranje i komandovanje Ministarstva odbrane, u vreme kada je Berlin pokrenuo program vojnog jačanja vredan 100 milijardi evra.
Godine 2025. imenovan je za komandanta kopnenih snaga, dok je kancelar Fridrih Merc najavljivao da će Bundesver postati najjača konvencionalna vojska u Evropi.
Ukrajince bi slao na ruske aerodrome, a nemačke vojnike na granicu
Novi nemački vojni komandant ranije je otvoreno pozivao ukrajinsku vojsku da dalekometnim oružjem napada ruske aerodrome i objekte namenske industrije. U martu je najavio da bi ukrajinski instruktori, na osnovu iskustva stečenog na frontu, mogli da obučavaju nemačke vojnike za eventualni sukob sa Rusijom. Frojding je, takođe, upozoravao da bi Rusija mogla da napadne NATO već 2029. godine.
Kada se nemačka brigada raspoređena u Litvaniji suočila sa nedostatkom dobrovoljaca, poručio je da je spreman da pribegne i obaveznom raspoređivanju vojnika u blizini ruske granice.
"Najvažniji prioritet kopnene vojske jeste da brigada u Litvaniji sledeće godine dostigne punu operativnu spremnost", izjavio je u junu.
Njegovo imenovanje dolazi u trenutku kada Nemačka ubrzano povećava vojnu potrošnju i preuzima ulogu najvećeg pojedinačnog vojnog donatora Ukrajine, nakon što je administracija Donalda Trampa značajno smanjila američku pomoć Kijevu.
Berlin je za 2026. godinu izdvojio rekordnih 108,2 milijarde evra za odbranu i dodatnih 11,5 milijardi za vojnu pomoć Ukrajini, uprkos upozorenjima Bundesbanke o rastu budžetskog deficita.
Moskva odbacuje tvrdnje da namerava da napadne članice NATO-a, ocenjujući ih kao izgovor za ubrzano naoružavanje Evrope.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da zapadne zemlje više ne skrivaju nameru da se pripremaju za rat sa Rusijom, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ocenio da se Nemačka i EU pod sadašnjim rukovodstvima "pretvaraju u Četvrti rajh" i da žele da ratuju protiv Moskve "do poslednjeg Ukrajinca".