Prevrtljivost biračkog tela SAD pokazuje da Amerikanci nemaju moralni kompas, a pobeda demokrata znači da Vašington neće prestati da podržava kijevski režim, tako da Rusiji preostaje da problem Ukrajine reši sama, piše za RT internešenel Skot Riter, penzionisani obaveštajac američkih marinaca i nekadašnji inspektor UN.
Donald Tramp je došao na vlast na talasu nezadovoljstva političkom scenom u SAD. U prvoj kampanji 2016. godine obećao je da će "Učiniti Ameriku ponovo velikom" (MAGA), i time pobedio prvo Džeba Buša – brata i sina bivših republikanskih predsednika – a potom demokratu Hilari Klinton.
Posle kontroverznih izbora 2020. koji su vratili demokrate na vlast, Tramp je ponovo pobedio 2024. Sa republikanskom većinom i u Predstavničkom domu i u Senatu, imao je priliku da sprovede transformativne reforme koje su američki glasači zahtevali i očekivali.
Dve godine kasnije, od MAGA političke mašine nije ostalo ništa. Na talasu "kajanja posle kupovine" američkih birača, razočaranih nečinjenjem republikanaca, demokrate su osvojile ubedljivu većinu u oba doma i sada su u poziciji da blokiraju Trampa do 2028.
Dok neki republikanci uzroke svog neuspeha vide u "brutalnom" ponašanju vlasti prema migrantima, a demokrate optužuju "kriminalnu porodicu Tramp" za "korupciju bez presedana u američkoj politici" ili prikrivanje zlodela Džefrija Epstina, potpredsednik Džej Di Vens je kao dva ključna faktora naveo rat u Iranu i odnos sa Izraelom.
Kada je reč o migrantima, kaže Riter, nikome ruke nisu čiste, a isto važi i za izraelski genocid nad palestinskim narodom Gaze, koji je počeo pod Džozefom Bajdenom a nastavio se pod Trampom.
"Upravo na pitanju rata i mira najbolje se vidi nepostojanost američkih birača i kukavičluk američkih političara", podvlači Riter.
Vens je u pravu da je iranski rat imao veliki uticaj na američke glasače, podseća Riter, ali ne zato što se radi o ilegalnoj agresiji i perfidnom ubistvu 170 devojčica u školi u Minabu, već što je zbog toga poskupeo benzin!
Tramp jeste slagao kada je obećao kraj beskrajnih ratova na Bliskom istoku, ali to je moglo da mu prođe da je "pobedio", ako se pobeda meri cenom na pumpi.
"Američki glasač nema moralni kompas, već samo račun u banci. Ako on ide gore, sve je dobro. Ako ide dole, neko ima da strada", tvrdi Riter.
To je, po njemu, loša vest za mirno rešenje sukoba Rusije i Ukrajine. Tramp je imao više prilika za to, uključujući i kompromis sa samita na Aljasci sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je izabrao da ih ne iskoristi i nastavi podršku ratnoj mašini Kijeva. CIA nastavlja da radi protiv Rusije, podseća Riter, sa ciljem da izvrši promenu vlasti u Moskvi.
Samo jedno je sigurno posle ovih američkih izbora: SAD neće moći ili hteti da zauzda ukrajinske nacionaliste u Kijevu, ili temperira rusofobiju Evrope. Rusija nema izbora, mora da dokrajči Ukrajinu sama.
"Vreme je za Rusiju da prizna realnost: Ukrajina je kancer za rusku regionalnu bezbednost. Operišite ga", napisao je Riter.
A pošto taj sukob ne utiče na cene benzina u SAD, navodi dalje, američki glasači se neće preterano obazirati na neminovna stradanja.