Šta krije Nemačka? "Dobrobit države" bitnija od istine o sabotaži Severnog toka

Nemačka vlada prikriva informacije o sabotaži Severnog toka 1 i 2, zaključak je nemačkog dnevnog lista  Berliner Cajtung.

Više od tri nedelje nakon pojavljivanja niza oštećenja na gasovodu kojim se ruski gas doprema u zapadnu Evropu, nemačke vlasti i dalje nisu obelodanile nikakve informacije o oštećenjima za koje i zemlje Zapada i Rusija smatraju da su prouzrokovane sabotažom.

Narodna poslanica i članica nemačke Levice Sara Vagenkneht kontaktirala je nemačko Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo spoljnih poslova o informacijama koje trenutno poseduju o sabotaži Severnog toka, a odgovore koje je dobila preneo je Berliner Cajtung.

Na upit Vagenkehtove o informacijama koje nemačka vlada trenutno poseduje o oštećenjima, odnosno o merama koje je vlada preduzela "samostalno, sa EU, ili sa drugim vladama NATO-a" zarad otkrivanje istine, Ministarstvo ekonomije je odgovorilo:

"Do sada nije bilo moguće sprovoditi istraživanja na licu mesta, zbog čega vlada ne poseduje nikakve pouzdane informacije o mogućim uzrocima napada."

Nemačko ministarstvo ekonomije takođe je izbegavalo da odgovori jeste li dobilo bilo kakvo upozorenje o potencijalnim napadima na gasovod i da li je prethodno preduzelo preventivne mere, dodaje ovaj medij.

Sekretar Ministarstva ekonomije Patrik Grajhen napisao je da je infrastruktura poput Severnog toka fundamentalno podložna teorijskoj pretnji, dodajući da nije moguće "potpuno" zaštititi nekoliko hiljada kilometara gasovoda od svake moguće pretnje.

Odavanje informacija "ne dolazi u obzir"

Nemačka vlada je "nakon pažljivog razmatranja zaključila da dalje informacije ne mogu biti pružene – čak ni u poverljivom obliku – zarad dobrobiti države," piše Ministarstvo spoljnih poslova u odgovoru Vagenknehtovoj.

Ona je upitala koji su NATO, odnosno ruski brodovi bili zapaženi u blizini mesta oštećenja na Severnom toku u periodu njihovog nastanka.

Kao razlog za ovakvu radikalnu tajnovitost navodi se "pravilo treće strane" u međunarodnoj saradnji obaveštajnih službi, uz tvrdnje da, u slučaju informacija koje je Vagenkrehtova zahtevala, "opšti interes" nadjačava pravo narodnih poslanika da znaju istinu:

"Tajnovitost ovih informacija zahteva zaštitu na takav način da je opšti interes iznad parlamentarnog pravo na informaciju. Prava narodnih poslanika da postavljaju pitanja moraju, po izuzetku, zauzeti drugo mesto u odnosu na vladin interes."

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova dodaje da bi odgovor na pitanja Vagenknehtove "takođe podrazumevao odavanje informacija koje značajno utiče na dobrostanje države." Stoga, pružanje informacije "ne dolazi u obzir" ni u poverljivom obliku, "jer ni najmanji rizik od otkrivanja ovih informacija nije prihatljiv."

Narodna poslanica oštro je kritikovala nemačku vladu zbog svoje tajnovitosti:

"Vlada nam govori da zna nešto, ali zbog "dobrostanja države" ne može otkriti informacije ni narodnim poslanicima u bezbednosnoj agenciji Saveznog veća."

I Švedska i Danska odbijaju deljenje nalaza

Nemačka, Švedska i Danska prethodno su odustale od zajedničke istrage uzroka oštećenja na Severnom toku, preneo je prošlog petka nemački portal Tagesšau.

Švedska je prva odustala od zajedničke istrage zbog navodne zabrinutosti o deobi potencijalnih nalaza koje Švedska smatra poverljivim, dok je Kopenhagen doneo istu odluku ubrzo nakon Stokholma.

Švedska premijerka Magdalena Anderson objavila je prethodnog ponedeljka da Stokholm neće deliti rezultate svojih istraga na Severnom toku sa Moskvom.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo prošlog četvrtka ambasadore Nemačke, Danske i Švedske na razgovor zbog kontinuiranog odbijanja ovih zemalja da podele nalaze istraga Moskvom, dodajući da neće priznati rezultate tekućih istraživanja pukotina na Severnom toku 1 i 2 ukoliko ruski eksperti ne budu učestvovali u njima.  

Ukoliko ruski pozivi na saradnju nastave da budu ignorisani, Moskva će smatrati da ove tri zemlje "imaju nešto da sakriju, odnosno da štite počinioce ovih terorističkih napada," dodaje rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Predsednik Rusije Vladimir Putin prethodno je tvrdio da "svi znamo kome najviše odgovara ovaj zločin."

Oštećenja na Severnom toku 1 i 2 u blizini danskog ostrva Bornholm nastala su nakon serije eksplozija koje su se dogodile 26. septembra.

Državni sekretar SAD Entoni Blinken izjavio je da ona predstavljaju "neverovatnu šansu" za Evropu da se "jednom za svagda oslobodi zavisnosti od ruske energije."