Sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina u Kremlju sa sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsenom Rezaijem šalje nedvosmislenu poruku da se Iran oslanja na Rusiju i da u njoj vidi potencijalnog partnera za rešavanje krize.
Predsednik Rusije Vladimir Putin sastao se 5. novembra u Kremlju sa sekretarom Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana Mohsenom Rezaijem u Moskvi.
Kako navode iz Kremlja, dve strane su razgovarale o razvoju bilateralne saradnje u okviru Sporazuma o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, kao i o međunarodnim i regionalnim pitanjima, sa posebnim fokusom na situaciju u Persijskom zalivu i na Bliskom istoku.
Iz Kremlja je takođe potvrđeno da je Rezai preneo poruku vrhovnog vođe Irana Modžtabe Hameneija.
Činjenica da su sastanku prisustvovali i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov, kao i načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igor Kostjukov, prilično je značajna, ocenjuje Farhad Ibrahimov, predavač na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda (RUDN) i stručnjak za političke nauke.
Iako detalji razgovora nisu saopšteni, prisustvo Kostjukova ukazuje na to da su teme razgovora verovatno prevazišle okvire političkih odnosa i obuhvatile hitna bezbednosna pitanja, koja su od prvorazrednog značaja za Iran.
Mohsen Rezai – važna karika u vojnom i političkom lancu Irana
Rezai je uticajna ličnost u vojnom i političkom pejzažu Irana.
Kao bivši glavnokomandujući Korpusa garde islamske revolucije (IRGC), uživa veliki ugled u vojnim krugovima, a takođe održava dugogodišnje veze sa uticajnim verskim velikodostojnicima. Rezaijevo imenovanje za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, kao i zadatak koji mu je poveren – da lično prenese poruku Hamneija Vladimiru Putinu – ukazuju na visok stepen poverenja koje mu ukazuje vrhovni vođa Irana.
Stoga, njegova poseta Moskvi ima značajnu težinu. Rezai se zalaže za snažno strateško povezivanje Irana, Rusije i Kine, smatrajući te odnose ključnim za bezbednost Irana i njegovu nezavisnu spoljnu politiku. Njegova poseta potvrđuje da jačanje veza sa Moskvom ima podršku na najvišem nivou u Teheranu.
Još jedan važan "detalj" je brzina Rezaijevog dolaska u Moskvu.
Telefonski razgovor između Putina i Rezaija obavljen je 2. novembra, a samo tri dana kasnije usledio je sastanak uživo, tokom kojeg je preneta poruka Vrhovnog vođe.
To ukazuje na to da se ovo pitanje nije moglo rešiti na daljinu niti putem uobičajenih diplomatskih kanala, piše za RT Ibrahimov. Takva hitnost se može razumeti, jer nakon osam meseci rata, i SAD i Iran istražuju mogućnosti za diplomatski pomak, dok se istovremeno pripremaju za obnovu neprijateljstava.
Američke snage u regionu spremne su za kratku, intenzivnu kampanju, ukoliko je američki predsednik Donald Tramp odobri.
Sam Tramp je izjavio da trenutno nema planove za nove napade, ali da ostaje spreman da deluje ako bude potrebno.
Međutim, u Teheranu su svesni da takva uveravanja ne isključuju mogućnost budućih napada. Stoga, iransko rukovodstvo ne može da veruje javnim izjavama Vašingtona, već mora da uzme u obzir mogućnost dalje eskalacije i proceni na kakvu podršku zemlja može da računa.
Nakon osam meseci rata, i SAD i Iran traže mogućnosti za diplomatski pomak, dok se istovremeno pripremaju za obnovu neprijateljstava.
Karlsonove crne slutnje, oružje za masovno uništenje i odnosi Rusije i SAD
Ova neizvesnost je dodatno pojačana raspravama o mogućoj upotrebi oružja za masovno uništenje.
Novinar Taker Karlson je nedavno izneo tvrdnju da Tramp razmatra nuklearni napad na lokaciju u blizini Natanza, jednog od ključnih iranskih nuklearnih postrojenja.
Istovremeno, u toku je debata o hemijskom oružju. Prema nedavnim izveštajima, Izrael je obavestio SAD da Iran navodno razmatra upotrebu hemijskog oružja.
Neki američki zvaničnici ove izveštaje vide kao pokušaj da se izvrši pritisak na Vašington da nastavi velike vojne operacije. U međuvremenu, zemlje Zaliva su reagovale na vest sa skepticizmom. Sam Iran kategorično negira da poseduje bilo kakvo hemijsko oružje.
Poseta Mohsena Rezaija Moskvi dobija poseban značaj u kontekstu promene u odnosima između SAD i Rusije.
Tramp je svoju odluku da ne uvodi nove sankcije Rusije obrazložio željom da se ne ugroze pregovori o Ukrajini.
Vašington je zainteresovan za održavanje dijaloga sa Moskvom, a i Rusijom je otvoren za dijalog. Poruka je jasna: Moskva će samostalno izabrati svoje partnere, a njeni odnosi sa Teheranom imaju suštinsku vrednost.
Za iransko rukovodstvo, ovaj sastanak predstavlja priliku da se ponovo potvrdi obostrani interes za saradnju i način njenog nastupanja u trenutnim okolnostima.
Valja napomenuti da se ova poseta odigrala u trenutku kada se politička budućnost Izraela našla na testu: nakon parlamentarnih izbora, koji su održani 27. oktobra, nije izvesno ko će formirati vladu, pogotovo što je predsednik Izraela Isak Hercog zadužio predsednika stranke Jašar Gadija Ajzenkota da formira sledeću vladu Izraela.
Netanjahu je bio glavni pokretač vojnog pritiska na Iran i uključivanja SAD u rat. Njegov odlazak sa vlasti ne bi stavio tačku na sukob Irana i Izraela, ali bi pritisci na Vašington oslabili.
Kada je reč o Moskvi, ova poseta otvara put jačanju veza sa Teheranom i mogućnosti da se zalaže za rešenja u regionu koja su u njenom interesu.