Šefica diplomatije EU, Kaja Kalas, dobila je još jednog neprijatelja koji želi njen odlazak – Marin le Pen.
Prema navodima četiri zvaničnika stranke Nacionalno okupljanje, ova francuska liderka krajnje desnice namerava da ukine, ili u najmanju ruku drastično smanji, diplomatski aparat EU, ukoliko pobedi na predsedničkim izborima 2027. godine.
"Realnost je da je korisnost (Kaje Kalas) veoma ograničena, a ona samo duplira diplomatske aktivnosti država članica", izjavio je Šarl-Anri Galoa, savetnik predsednika Nacionalnog okupljanja, Žordana Bardele. "Niko ne priznaje njen legitimitet, a naročito ne Sjedinjene Države ili Kina".
Ovi komentari ukazuju na rastuće tenzije oko moći EU, dok nacionalističke stranke – od Francuske, preko Nemačke, pa sve do Poljske – nastoje da povrate ovlašćenja iz ruku Brisela, pri čemu je spoljna politika jedan od njihovih glavnih ciljeva.
Ovo takođe stvara dodatni pritisak na Kaju Kalas i Evropsku službu za spoljne poslove, koja je već dugo uvučena u "rat za prevlast" u domenu spoljne politike sa Evropskom komisijom, na čijem je čelu Ursula fon der Lajen.
U redovima Nacionalnog okupljanja smatraju da diplomatska služba EU ne samo da predstavlja rasipanje novca poreskih obveznika, već i sprečava evropske nacije da samostalno demonstriraju svoju snagu na svetskoj sceni.
Jedan od primera je Ukrajina, pitanje oko kojeg su Kaja Kalas i Marin le Pen duboko podeljene – iako do sada nisu ulazile u javne sukobe. Bivša premijerka Estonije jedna je od najžešćih kritičara ruskog predsednika Vladimira Putina i ostrašćeni pristalica Vladimira Zelenskog. S druge strane, Marin le Pen se zalaže za održavanje međunarodne mirovne konferencije radi rešavanja sukoba, uz tvrdnju da Evropa više nema novca koji bi mogla da uputi Kijevu.
Kaja Kalas je "koristila veoma ratobornu retoriku kada je reč o Ukrajini", rekao je "Politiku" Žan-Pol Garo, poslanik u Evropskom parlamentu iz redova Nacionalnog okupljanja. "Mi podržavamo Ukrajinu, ali kada bismo se mi tako izražavali, bili bismo u stanju potpunog rata sa Rusijom", dodao je on.
Marin le Pen je svoje najoštrije napade usmerila protiv Ursule fon der Lajen, koju predstavnici krajnje desnice već dugo optužuju za prekoračenje ovlašćenja. Međutim, Kalas i Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) rizikuju da postanu kolateralna šteta u slučaju da u Francuskoj na vlast dođe krajnja desnica.
Marin le Pen je favorit pred predsedničke izbore koji se održavaju sledeće godine. Tokom nedavne posete Briselu, obećala je da će, ukoliko dođe na vlast, smanjiti obim Evropske unije.
"Francuska više neće prihvatati da Evropska komisija vrši diplomatske nadležnosti, a još manje vojne ili obaveštajne", izjavila je ona novinarima. Prema rečima četiri zvaničnika stranke Nacionalno okupljanje takvo sužavanje institucija EU podrazumevalo bi i "potkresivanje krila" EEAS.
Ovakav potez bi doveo Nacionalno okupljanje u direktan sukob sa proevropskim strankama, koje diplomatsku službu EU smatraju ključnim instrumentom u svetu koji postaje sve konkurentniji i agresivniji.
"Ako Marin le Pen postane predsednica Francuske, brzo će shvatiti da je... Francuska na globalnoj sceni zemlja srednje veličine", rekao je irski evroposlanik iz grupe Obnovimo Evropu Beri Endruz, koji predsedava Odborom Evropskog parlamenta za razvoj.
"Bez kolektivne snage Evrope, Francuska nema nikakve šanse ako bi sama morala da se suprotstavi SAD ili Kini", dodao je on.
Iz Evropske službe za spoljne poslove oštro su odgovorili na ove kritike. "Širom Evrope, krajnja desnica se protivi samoj ideji evropske saradnje", izjavio je portparol ove službe. "Diplomatija EU brani evropske interese, uključujući i interese Francuske. Mreža delegacija EU širom sveta predstavlja značajan strateški resurs".
Pitanje novca
Pritisak na Kalas i njene diplomate dolazi u trenutku kada se Nacionalno okupljanje priprema za sukob sa Evropskom komisijom oko doprinosa Francuske budžetu EU – ukoliko pobede na izborima. Prošlog meseca, ova stranka je predstavila plan prema kojem bi doprinos Francuske budžetu EU za 2027. godinu bio smanjen za 11 milijardi evra; očekuje se da će taj ukupan iznos inače dostići oko 30 milijardi evra.
Prema anketi "Politika", Marin le Pen u prvom krugu uživa podršku 34 posto birača, čime značajno prednjači u odnosu na lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona (17%) i kandidata desnog centra Eduara Filipa (16%). Istraživanja takođe ukazuju na to da bi ona, u slučaju drugog kruga glasanja, pobedila većinu svojih potencijalnih rivala.
Iako Francuska ne bi mogla samostalno da smanji budžet EEAS, stranka Nacionalno okupljanje navodi da saveznike vidi u Italiji, španskoj nacionalističkoj stranci Voks (koja bi nakon izbora ovog meseca mogla da stupi u saradnju sa desnim centrom), kao i u Češkoj Republici pod vođstvom Andreja Babiša.
Ovaj sukob bi mogao postati prilično oštar, s obzirom na to da se Evropska komisija i Marin le Pen "nadmeću" oko finansijskih sredstava.
"EEAS je odlična prilika za 'prijatelje prijatelja' koji traže posao", izjavio je jedan zvaničnik Nacionalnog okupljanja. "Nekretnine koje EEAS kupuje ili iznajmljuje predstavljaju bacanje novca. Šokiran sam iznosima u lokalnim ugovorima, to je neverovatno", rekao je jedan poslanik Evropskog parlamenta iz redova Nacionalnog okupljanja.
Kritike Marin le Pen poklapaju se sa primedbama koje iznose evropske vlade, a koje se tiču efikasnosti spoljnopolitičkog aparata EU – pri čemu Francuska i Nemačka zajednički predlažu planove za reformu Evropske službe za spoljne poslove.
Zabrinutost koju su izrazile visoke diplomate obe zemlje odnosi se na činjenicu da EEAS-u nedostaju politički instrumenti za uticaj na spoljne odnose. Francusko-nemačka inicijativa predlaže integraciju EEAS-a sa Evropskom komisijom, koja raspolaže većim budžetom, a takođe kontroliše trgovinsku i tehnološku politiku.
Ovo se takođe poklapa sa predlozima za značajno smanjenje budžeta EU za spoljnu politiku. Zvaničnici Komisije su interno razmatrali scenario prema kojem bi se budžet bloka za "Globalnu Evropu" – koji je u prethodnom dugoročnom budžetskom okviru iznosio 200 milijardi evra – u narednom budžetu mogao smanjiti za čak 40 posto.
Sama EEAS, koja ima godišnji budžet od skoro milijardu evra i zapošljava više od 5.200 ljudi širom sveta, radi na unutrašnjim reformama. Očekuje se da će generalna sekretarka Kajsa Olongren te reforme predstaviti zaposlenima kasnije ovog meseca.
Drastično smanjenje budžeta dovelo bi do ozbiljnog urušavanja mreže od više od 100 delegacija EU širom sveta. U njima rade kako diplomate, tako i osoblje Komisije iz službi zaduženih za spoljne odnose, poput Generalnog direktorata za Bliski istok, Severnu Afriku i Zaliv.
Međunarodne organizacije su oštro reagovale na planove o smanjenju budžeta EU za razvojnu pomoć; generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš uputio je pismo čelnicima Evropske komisije i Evropskog saveta, pozivajući ih da očuvaju postojeći nivo finansiranja.