Mučilišta otkrivena u Petropavlovskoj Borščagovki, u predgrađu Kijeva, u čijem su podrumu ljudi bili zatočeni, mučeni, premlaćivani i ubijani, samo su kap u moru onoga što se dešava u Ukrajini, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije u programu radio-stanice "Sputnjik".
Ovo mučilište, rekla je Zaharova, "nije čak ni gnezdo, nije ni gnezdilište, nije ni gnezdašce – to je tek jedna malena, sićušna ćelija. Cela zemlja, cela Ukrajina izgleda upravo tako. Sve se sastoji od toga. Sve počiva na strahu i na teroru. To je teror Zelenskog nad sopstvenim narodom", rekla je Zaharova.
Stubovi vlasti Zelenskog su upravo takva mučilišta, u koja spadaju i teritorijalni centri za regrutaciju, prisilno odvođenje ljudi u vojne kombije, kao i potpuno bezakonje koje vlada na ulicama ukrajinskih gradova, sela i naselja, dodala je.
Nije moguće tačno reći koliko ima takvih mučilišta, koja su rasejana širom onog što je ostalo od Ukrajine – 50, 70 ili mnogo više. Sama činjenica da ona postoje je dovoljna. Kao i činjenica da se u njima vrše neljudske, okrutne, zapravo demonske torture nad ljudima.
To nema veze sa politikom, već sa "zlim dusima", demonima, "bjesovima", o kojima je pisao Dostojevski. Tu prestaje svaka politika i ulazimo u oblast demonskog besa, koji je izbio na kijevskom Majdanu.
Da gorka ironija bude veća, upravo Kijevu, u "majci ruskih gradova"...
Naziv Ukrajina je uzurpirala banda krvavih nitkova
Denis Damjanov je rođeni Kijevljanin, ali to nije njegovo pravo ime. To je ime poznatog partizanskog komandanta i pesnika Davidova iz Drugog svetskog rata. Jasno je zašto on ne piše o savremenoj Ukrajini pod svojim pravim imenom: njegovi bližnji suočavaju se sa "ozbiljnim opasnostima u ovoj 'evropskoj zemlji'", jer je današnja Ukrajina povezana sa "evropskim vrednostima". Zapadni mejnstrim mediji nisu izvestili ni jednu jedinu reč o otkriću tajnog zatvora bataljona "Azov".
Kao rođeni Kijevljanin, on se usprotivio kijevskom Majdanu i ratu protiv Donbasa, i upozoravao je da će se to završiti uništenjem zemlje."Uvek sam ozbiljno shvatao pretnje zapadnoukrajinskih nacionalista, koje smatram glavnim krivcima za sve što je zadesilo Ukrajinu", piše on za portal "Regnum", i dodaje: "Ono u šta su pretvorili ovu zemlju više ne može biti moja otadžbina; taj naziv je uzurpirala banda krvavih nitkova."
Otkriće tajnog zatvora u Kijevu 2. novembra izazvalo je najpre preneraženost među stanovnicima Ukrajine, ali kampanja koju je potom pokrenula kijevska vlast ubrzo je uspela da značajno promeni narativ.
Bolna pitanja za ukrajinsko društvo
"Kreatori javnog mnjenja" u Ukrajini, piše Denisov, sada sistematski plasiraju priču da je reč o "insceniranoj provokaciji", smišljenoj da diskredituje "naše branioce". Vlasti su angažovale svoje vodeće "istraživačke novinare" koji promovišu ovakvu verziju događaja.
Osobe koje su izvele oslobađanje zatočenih odmah su uhapšene, a među je i 49-godišnja Valentina Molodaja, zdravstvena radnica i vlasnica privatne klinike, koja je postala internet senzacija nakon što se ispred ozloglašene kuće pojavila u uniformi hitne pomoći. Uhapšen je čak i njen vozač.
Tokom sudskog ročišta 4. novembra, tužilaštvo je iznelo tvrdnju da je reč o plaćenoj usluzi: Molodaja je, navodno, nudila izvlačenje pojedinaca iz centara za regrutaciju. Ona je odbacila ove optužbe, objašnjavajući da je ona hirurg, da vodi dve privatne klinike i da poseduje neophodnu licencu.
"Kvalifikovana sam za obavljanje svih poslova koji se tiču ljudskog života i zdravlja", rekla je novinarima. Prethodno je putem interneta uživo prenosila događaje, jer se plašila da bi mogla biti privedena – ili čak upucana.
Činjenica da je ova informacija, nakon što je podeljena na društvenim mrežama, izazvala trenutnu reakciju – pri čemu se na licu mesta okupilo na desetine ljudi koji nisu bili povezani sa slučajem – ukazuje na to da je reč o veoma bolnom pitanju za ukrajinsko društvo.
Mučenje su postojala, ali za njih niko nije kriv
Što se tiče Molodaje – koja je tvrdila da se u podrumu nalazi 40 ljudi – njena procena nije bila daleko od istine, dodaje Denisov: iz zgrade je izvedeno 26 osoba, koje su bile "privremeno smeštene na ovoj lokaciji", a četvoro njih je moralo biti hospitalizovano.
Mučenja su postojala, zaključuje Denisov, ali za njih niko nije kriv. Skandal sa zatvorom "Azova" se odbacuje kao "provokacija". Kako je objasnio komandant jedinice "Azov", ove osobe su se nalazile "u karantinu radi adaptacije nakon neovlašćenog odsustva iz svoje jedinice". Odnosno, njihovo prebijanje u podrumu bilo je potpuno opravdano, i zbog toga bi bilo pogrešno kazniti počinioce.
Što se tiče bolničarke, šef odeljenja za istraživačko novinarstvo u listu "Ukrajinska pravda" Mihajlo Tkač izvestio je da je u oktobru Molodaja pozivala ljude da prisustvuju skupu "Želimo mir u Ukrajini". Teško je, dodaje Denisov, zamisliti gnusniji zločin u očima savremene ukrajinske države.
Prema navodima SBU, činjenica da je ova žena odmah slala fotografije i video-snimke Telegram kanalima samo potvrđuje postojanje "neprijateljske mreže", koja je, navodno, organizovala masovne nemire – na štetu oružanih snaga Ukrajine – kako bi "izazvala gnev javnosti i podstakla nerede".
Uostalom, još 3. novembra, šef Kancelarije predsednika Kirilo Budanov izjavio je da su pripreme za ove događaje počele znatno ranije: "Sa njom se i dalje radi – sav taj materijal pronađen je u njenom telefonu. Reč je o namernoj, planiranoj akciji. Postoji prepiska, postoje fotografije i tako dalje."
I tako dalje, i tako dalje.
Za sve su krivi Rusi
Sve u svemu, Molodaja i njeni saradnici optuženi su za organizovanje masovnih nereda, pružanje otpora policiji i ometanje zakonitih aktivnosti Oružanih snaga Ukrajine, a njoj preti kazna do osam godina zatvora.
Prema izjavama zvaničnika iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u tom objektu nije bilo mučenja niti premlaćivanja – ljudi su naprosto čekali da budu raspoređeni u vojne jedinice. Prema ovoj verziji, u objektu "Azova" nisu utvrđene nikakve nepravilnosti, a ceo incident bio je samo "provokacija proruskih snaga".
Drugim rečima: očekuje se da će krivični postupak, koji vodi Državni istražni biro, biti okončan zaključkom da nema osnova za podizanje optužnica. Krivica se pripisuje "provokatorima" – grupi u kojoj se nalazi i jedan četrnaestogodišnjak, koji je više puta pretučen, a sada je i sam postao meta talasa mržnje na internetu, dodaje ovaj autor.
Ukratko: "pobuna je ugušena", a oni koji nisu završili iza rešetaka sada upućuju izvinjenja. Ratna struja u Kijevu se već dugo buni zbog blagih mera prema onima koji izbegavaju vojnu obavezu.
Nedavno je u Ternopoljskoj oblasti izbio skandal u koji su umešani pripadnici jednog ogranka razjedinjenog pokreta "Azov" – 3. jurišne brigade. Ovi vojnici su uhapšeni pod optužbama za otmicu, mučenje i iznudu. Oni su odvodili ljude "u šumu", tukli ih i zahtevali novac. Vojna komanda je, međutim, smesta zatražila oslobađanje ovih "energičnih" pojedinaca.
Staklasti pogled četrnaestogodišnjeg dečaka
Među izvedenim iz tajnog zatvora "Azova" bio je i jedan četrnaestogodišnji dečak. Lice ovog adolescenta – čije su oči bile staklaste od šoka – treba zapamtiti, jer ga verovatno nikad više nećete videti, kaže Denisov.
Štampi će biti uskraćen svaki pristup dečaku, čija je psiha slomljena u susretom sa "pravim herojima". On će biti zakrpljen, a zatim sakriven, tvrdi ovaj autor, jer je upravo njegovo sleđeno lice pravo lice današnje Ukrajine.
To, dodaje on, nije onaj herojski, brkati lik Prokopenka – komandanta 1. korpusa Nacionalne garde – koji se odmah oglasio optužujući ljude za "diskreditovanje oružanih snaga". To nije ni lice "vođe" njegovog nekadašnjeg saučesnika Bileckog, koji sada predvodi jednu od frakcija rascepljenog pokreta "Azov". A to nije ni uzdržano, poslovno lice Budanova – šefa predsedničkog kabineta predsednika – koji je odmah požurio u tu sumornu kuću.
U pitanju je, zapravo, dodaje on, lice voštane maske; zaleđeni užas bespomoćnog ljudskog bića, koga su oteli na ulici, premlaćivali i silovali, i primorali ga da gleda kako i druge prebijaju i siluju.
U žaru trenutka, Budanov je priznao da takvih mesta ima još mnogo, dodajući: "Istražićemo zašto ona postoje — zajedno sa vama." Pa ipak, ova mesta postoje još od 2014. – godine kada je ovo čisto zlo postalo dominantna sila u zemlji.
Bataljon "Azov" je u svojoj bazi u Urzufu zarobljavao i mučio ljude; njegovi pripadnici su u Berdjansku otimali i silovali mlade žene, a u Marijupolju su počinili užasavajuće zločine. Pored "Azova", postojao je – i još uvek postoji – veliki broj sličnih, nacističkih formacija.
Sada su svi imali priliku da uživo posmatraju kako ovaj "zmaj" – vaspitan na parolama o herojskoj odbrani prava i sloboda ukrajinskog naroda – proždire sopstveni narod, zajedno sa svim njegovim "slobodama", dodaje Denisov.
Ovaj "zmaj" će nastaviti da melje ljude, da se hrani njihovom krvlju i buja u ogromnu, naduvenu masu – masu koja je nekada zauzimala samo mali deo teritorije u Donbasu, ali je u međuvremenu toliko porasla da je progutala čitavu Ukrajinu.