Rusija je već ostvarila stratešku pobedu, čak i pre početka novih pregovora o okončanju sukoba u Ukrajini, pošto je uspela da navede administraciju američkog predsednika Donalda Trampa da otvori pitanje nove evropske bezbednosne arhitekture, piše "Vašington post", pozivajući se na zapadne i ruske zvaničnike i analitičare.
Kako podseća američki list, Moskva već godinama insistira da se pitanje ukrajinskog sukoba ne može posmatrati odvojeno od šireg sistema evropske bezbednosti, uključujući i širenje NATO-a na istok. Sada su američki pregovarači, predvođeni specijalnim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, pristali da to pitanje uključe u razgovore o mogućem mirovnom sporazumu.
Takav potez, prema oceni "Vašington posta", predstavlja značajan diplomatski uspeh Moskve, ali je istovremeno izazvao zabrinutost evropskih zvaničnika, koji strahuju da bi Vašington mogao da pregovara o budućnosti evropske bezbednosti bez učešća samih Evropljana.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas poručila je da Evropa već ima uspostavljenu bezbednosnu arhitekturu, koju čine NATO i Evropska unija.
"Mi već imamo uspostavljenu evropsku bezbednosnu arhitekturu. Problem je u tome što Rusija nastavlja da krši sporazume na kojima se ona zasniva", rekla je Kalas.
Uplašeni da bi mogli da vode takve razgovore bez njihovog prisustva, evropske zemlje, prema rečima francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noela Baroa, insistiraju da njihovi predstavnici učestvuju u pregovorima zakazanim za sutra u Abu Dabiju.
Bivši američki zvaničnici, međutim, upozoravaju da Vitkof i Kušner nemaju dovoljno iskustva u pregovorima o globalnoj bezbednosti i da bi Moskva mogla da iskoristi njihovo nepoznavanje složenih odnosa Rusije i NATO-a.
"Sasvim je razumno da predsednik zamoli prijatelja da bude specijalni izaslanik, ali morate da slušate profesionalce. A oni to ne rade. Svako je mogao da im kaže da je razgovor o posleratnoj evropskoj bezbednosnoj arhitekturi tema koju Kremlj godinama nameće", izjavio je Danijel Frid, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu.
Kušner je ranije najavio da Vašington nastoji da uspostavi stalne bezbednosne konsultacije, pouzdane kanale komunikacije u kriznim situacijama, veću vojnu transparentnost i trajan okvir za evropsku bezbednost i stabilnost. Kako navodi "Vašington post", upravo je otvaranje takve rasprave ishod kojem je Moskva dugo težila.
List podseća da je Rusija još 2021. godine, u razgovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, zahtevala bezbednosne garancije i ograničenje širenja NATO-a.
U međuvremenu, Tramp je u intervjuu za emisiju "60 minuta" televizije Si-Bi-Es izjavio da su strane "veoma blizu postizanja sporazuma", dodajući da će Ukrajina posle sukoba verovatno "imati nešto drugačiji oblik".
Američki list ocenjuje da je spremnost Vašingtona da proširi pregovore na pitanje evropske bezbednosti istovremeno znak sve većeg nastojanja Trampove administracije da postigne dogovor sa Moskvom, posle višemesečnog zastoja u mirovnom procesu.
"Možda Tramp samo želi pobedu", zaključio je Frid.