Ilijasa Šabaz, kćerka aktiviste za ljudska prava Malkolma Iksa, koji je ubijen pre 58 godina, tužiće FBI, CIA i njujoršku policiju, koje smatra odgovornim za smrt svog oca.
Šabazova je optužila različite federalne agencije i njujorške vlasti da su "prikrile dokaze, napravile zaveru i izvršile svoj plan da ubiju Malkolma Iksa", preneo je "Rojters".
Malkolm je bio harizmatični vođa Afroamerikanaca, ali je uživao poštovanje svih Amerikanaca koji su se suprotstavljali duboko ukorenjenom rasizmu u SAD i podržavali borbu za rasnu ravnopravnost.
Sumnje da je Malkolma Iksa ubio FBI, ili da je FBI sproveo niz akcija koje su rezultirale njegovim ubistvom, pojavile su se odmah posle njegove smrti. Prve optužbe protiv FBI izneli su još 1965. njegovi bliski saradnici.
Malkolm Iks rođen je u stvari kao Malkolm Litl. Neko vreme bio je portparol američke "Nacije islama" i verovatno najglasniji zagovornik islama unutar afroameričke zajednice.
Posle raskola u "Naciji islama", on osniva Organizaciju afroameričkog jedinstva.
Posthumno je proglašen Dan Malkolma Iksa, koji se obeležava u raznim gradovima širom Amerike. Stotine ulica i škola u SAD nazvane su u njegovu čast. Dvorana "Autbon" u Njujorku, u kojoj je ubijen, preuređena je 2005. godine u "Memorijalni i obrazovni centar Malkolma Iksa i dr Beti Šabaz".
FBI čistka "subverzivnih organizacija"
Danas pouzdano znamo da je FBI u vreme ubistva Malkolma Iksa sprovodio program COINTELPRO i da su sve "subverzivne organizacije", koje su se navodno suprotstavljale "vladajućem poretku u SAD", poput "Nacije islama", našle na njegovom udaru.
Prve zvanične dokaze o postojanju ovog, ali i čitavog niza drugih sličnih projekata američkih bezbednosnih službi, obelodanila je istraga kongresnog "Čerčovog komiteta" iz 1975, koji je kasnije prerastao u Stalni istražni komitet Kongresa.
Program COINTELPRO bio je usmeren ka "javnoj diskreditaciji aktivista i uništavanju njihovih međuljudskih odnosa", što je bila uobičajena metoda rada koju su koristili agenti FBI i CIA.
COINTELPRO je skraćenica izvedena iz "Counter Intelligence Program" (Kontraobaveštajni program), a označava tajnu kampanju, odnosno niz tajnih i nezakonitih projekata koje je sprovodio FBI "sa ciljem praćenja, infiltracije, diskreditacije i onemogućavanja rada američkih političkih organizacija."
Deklasifikovani dokumenti FBI pokazuju da su resursi programa COINTELPRO ciljali na grupe i pojedince koje je FBI smatrao subverzivnim, uključujući Komunističku partiju SAD, feminističke organizacije, organizacije aktivista koji su se protivili Vijetnamskom ratu, pokrete za građanska prava i pokrete "Crne snage" (poput Martina Lutera Kinga Mlađeg, "Nacije islama" ili "Partije Crnih pantera"), organizacije za zaštitu životne sredine i prava životinja, Pokret američkih Indijanaca (AIM), pokrete koji su se borili za nezavisnost od SAD (poput portorikanskih "Mladih gospodara" i Portorikanske socijalističke partije), te razne organizacije koje su pripadale "Novoj levici".
Borili se protiv afroameričkog jedinstva
U memorandumu COINTELPRO navedeno je da je poseban cilj ovog programa da se "spreči udruživanje militantnih crnih nacionalističkih grupa", da se "spreči uspon mesije koji bi mogao da ujedini militantni crnački nacionalistički pokret", da se "označe potencijalni izazivači nereda i da se oni neutrališu pre nego što iskoriste svoj potencijal za nasilje protiv vlasti", da se "diskreditacijom spreči da militantne crne nacionalističke grupe i vođe steknu respektabilnost", kao i da se "zaustavi rast militantnih crnačkih organizacija, posebno među omladinom."
Za Martina Lutera Kinga se u dokumentima FBI tvrdi da bi mogao da postane "mesija" ukoliko napusti svoj princip nenasilja i integracionizam.
Iako je FBI bio posebno zabrinut zbog vođa ovih organizacija, njegove akcije se nisu ograničavale samo na njih. Na udaru su se našli i mnogi drugi pojedinci, kao što su, na primer, pisci koje je FBI označio kao "levičarske".
Tokom istog perioda, na meti ovog programa, kako potvrđuju dokumenti FBI, našao se i Malkolm Iks.
Dok je portparol FBI negirao da je FBI bio "direktno umešan" u Malkolmovo ubistvo 1965. godine, dokumentovano je da je Biro radio na "proširenju raskola" između Malkolma i Elijaha Muhameda, tadašnjeg vođe "Nacije islama", putem infiltracija i "podsticanja žestokih podela unutar organizacije", širenja glasina i drugih taktika smišljenih da podstaknu unutrašnje sporove, što je, na koncu, i dovelo do Malkolmovog ubistva.
Kako je ubijen Malkolm Iks?
Godine 1950. FBI je otvorio dosije o Malkolmu Iks nakon što je on iz zatvora poslao pismo predsedniku Trumanu u kome se žestoko usprotivio Korejskom ratu i iskazao svoja (pro)komunistička ubeđenja.
Novinar Luis Lomaks je napisao da je Džon Ali, sekretar "Nacije islama", bio agent FBI. Malkolm Iks je ovom novinaru rekao i da je Ali stvarao tenzije između njega i Elijaha Muhameda, i da smatra Alija svojim "arhi-neprijateljem unutar vođstva Nacije islama."
Kako dokazuju dokumenti Biroa, FBI se snažno infiltrirao i u Malkolmovu novoosnovanu Organizaciju afroameričkog jedinstva, naročito u poslednjim mesecima njegovog života.
Prisluškivali su i telefonske razgovore Malkolmove porodice.
Noć uoči ubistva, Džon Ali se sastao sa Talmadžom Hejrom, jednim od osuđenih za ubistvo Malkolma Iks.
Malkolm je ubijen u pucnjavi u Njujorku, a na obdukciji je utvrđena 21 prostrelna rana na njegovom telu.
Jedna od metoda diskreditacije Malkolma u očima američke javnosti bile su uporne optužbe za militantni i radikalni "crni rasizam", širene putem štampe.
Međutim, u telegramu upućenom njegovoj supruzi Beti Šabaz povodom ubistva, Martin Luter King Mlađi izrazio je tugu zbog "šokantnog i tragičnog ubistva": "Iako nismo uvek bili saglasni u pogledu metoda za rešavanje rasnih problema, uvek sam imao duboku naklonost prema Malkolmu, koji je umeo da ukaže na srž i koren problema. Bio je elokventan govornik, koji je veoma jasno zastupao svoja gledišta."
Afrički sin koji se vratio kući
Malkolm Iks je bio veoma uticajan i značajan i na međunarodnoj sceni, gde je uspostavio niz kontakata sa vođama oslobodilačkih pokreta, pre svega u Africi.
Između ostalih, bio je lični prijatelj sa vođom kubanske revolucije Fidelom Kastrom. Godine 1959. Malkolm Iks je posetio Ujedinjenu Arapsku Republiku (kratkotrajna politička unija između Egipta i Sirije), Sudan, Nigeriju i Ganu, kako bi dogovorio afričku turneju Elijaha Muhameda.
Posle svog hodočašća u Meku 1964, Malkolm je i drugi put posetio Afriku, sastajući se sa istaknutim liderima i zvaničnicima. Posebno su značajni njegovi susreti sa Abdelom Naserom iz Egipta ili Ben Belom iz Alžira.
Davao je intervjue i govorio na radiju i televiziji u Egiptu, Etiopiji, Tanganjiki, Nigeriji, Gani, Gvineji, Sudanu, Senegalu, Liberiji, Alžiru i Maroku.
Tokom boravka u Kairu, u ime svoje Organizacije afroameričkog jedinstva (OAAJ), prisustvovao je drugom samitu Organizacije afričkog jedinstva (OAJ).
Organizacija OAJ je osnovana radi borbe za potpunu dekolonizaciju Afrike, za jedinstvo i saradnju svih afričkih zemalja. Podsticanje saradnje među afričkim državama pretvorilo je OAJ u ekonomsku integraciju, koja je težila stvaranju jedinstvenog afričkog tržišta. Iz nje će 2002. godine biti stvorena sadašnja Afrička unija.
Nakon što je održao govor na Univerzitetu u Ibadanu, Udruženje nigerijskih muslimanskih studenata dodelilo mu je počasno ime "Joruba Omovale" (Sin koji se vratio kući). Kasnije je Malkolm ovo nazvao najdragocenijom počašću koja mu je ukazana.
Malkolm Iks se žestoko suprotstavljao rasizmu u Americi i podržavao oslobodilačke pokrete, ne samo u Africi.
Prezime Iks, prema rečima Malkolma, simbolizovalo je njegovo pravo afričko prezime koje on nije mogao da zna. Prezime Litl, objasnio je Malkolm, bilo je "prezime koje je neki plavooki đavo nametnuo mojim precima po ocu."
O njegovom odbacivanju kapitalizma najbolje svedoče njegovi govori.
"Nema kapitalizma bez rasizma", rekao je Malkolm. "Nemoguće je da belac danas veruje u kapitalizam, a da ne veruje u rasizam. Ako nađete osobu (u SAD) koja nije rasista, obično su to socijalisti ili je njihova politička filozofija socijalizam."