Saveznice u NATO-u razmatraju najveću reviziju svog vojnog planiranja u poslednje najmanje dve decenije — dajući prednost sukobu sa Rusijom u odnosu na obezbeđivanje rezervnih snaga za područja poput Iraka, Avganistana ili Kosova i Metohije, piše "Politiko".
Trideset dve zemlje članice NATO-a započele su pregovore o novim ciljevima u pogledu sposobnosti Alijanse, koji definišu snage i naoružanje koje bi saveznice obezbedile u slučaju sukoba — kao i to ko bi snosio troškove.
Prema nacrtu planskog dokumenta, od saveznica se više ne bi očekivalo da obezbede dovoljno snaga za istovremeno vođenje velikog rata u Evropi i nekoliko manjih misija upravljanja krizama, navode četiri neimenovane NATO diplomate. Umesto toga, planiralo bi se ispunjavanje zahteva za jedan ili drugi scenario, kažu oni.
Ovaj predlog odražava "veoma jasan stav da će, bez obzira na sve, za NATO velika krizna situacija u Evropi imati prednost nad svim drugim prioritetima ili događajima", izjavila je Kamij Grand, bivša pomoćnica generalnog sekretara NATO-a za odbrambene investicije.
To je u skladu sa pritiskom SAD da Alijansa ponovo usmeri svoju osnovnu misiju na odbranu Evrope — projekat koji Vašington naziva "NATO 3.0".
Pregovori se vode o dokumentu poznatom kao "Političke smernice", koji je deo četvorogodišnjeg procesa čiji će ishod biti usvajanje novih zahteva za vojne sposobnosti saveznica do 2029. godine. Očekuje se da će saveznice postići konačan dogovor do februara.
Evropski zvaničnici su u više navrata dizali paniku "upozorenjima" na mogući ruski upad na teritoriju NATO-a do 2029. godine. Moskva je više puta ponovila da ne namerava da napadne Evropu.
"Niko ne sugeriše da odustajemo od sposobnosti za sprovođenje operacija reagovanja na krize", rekao je visoki zvaničnik NATO-a. "Na kraju krajeva, odluka o tome gde će (trupe) biti upućene jeste politička odluka".
Ova promena ne bi automatski uticala na trenutne operacije u inostranstvu, kao što su misije NATO-a na Kosovu i Metohiji ili u Iraku. Međutim, ova debata ima ozbiljne posledice po Alijansu, budući da zahtev za pokrivanje oba scenarija - i bezbednosti Evrope i međunarodnih misija - datira još od pre najmanje 20 godina.
Nakon Hladnog rata, Alijansa je promenila fokus, okrećući se uglavnom operacijama van svoje teritorije, poput onih na KiM, u Iraku i Avganistanu. Ipak, rusofobija koja je zavladala sa Specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini podstakla je zvaničnike NATO da ponovo stave odbranu Evrope na prvo mesto.