Dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra smanjenje vojnog prisustva u Evropi, pojedine članice NATO-a spremne su da plate kako bi američki vojnici ostali na njihovoj teritoriji. Posle Poljske, koja je ponudila 15.000 dolara godišnje po vojniku, u red je stala i Rumunija.
Rumunski predsednik Nikušor Dan izjavio je za "Fajnenšel tajms" da je Vašingtonu već predstavio predlog o podeli troškova američkog vojnog prisustva.
"Predložili smo određene iznose koji se odnose na vojnike i podelu troškova", rekao je Dan, dodajući da Bukurešt želi "više američkih vojnika i više ubojitih vojnih kapaciteta".
Prema podacima njegovog kabineta, u Rumuniji je trenutno raspoređeno 1.172 američkih vojnika, dok ih je ranije bilo 1.700.
Rumunske vlasti nagovestile su da razmatraju ponudu sličnu poljskoj, a Poljska je već pokazala koliko je spremna da plati za američko vojno prisustvo. Varšava, na čijoj se teritoriji trenutno nalazi oko 10.000 američkih vojnika, godinama zagovara izgradnju stalne američke baze pod nazivom "Fort Tramp". Ne samo da je spremna da finansira njenu izgradnju već je ponudila i 15.000 dolara godišnje za svakog američkog vojnika koji bi u njoj bio raspoređen.
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš izjavio je posle sastanka sa američkim kolegom Pitom Hegsetom da je dobio uveravanja da se "sve kreće u dobrom pravcu", što je protumačio kao zeleno svetlo Pentagona za izgradnju stalne baze. Pentagon, međutim, nije odgovorio na zahtev "Fajnenšel tajmsa" za komentar.
Rumunska ponuda dolazi u trenutku kada Vašington preispituje svoje vojne obaveze na evropskom kontinentu. Zamenik američkog ministra odbrane Elbridž Kolbi, koji se ranije zalagao za "ograničenije i usmerenije" američko prisustvo u Evropi, nedavno je posetio Poljsku i Rumuniju kako bi procenio, kako to opisuju, bezbednosne izazove na istočnom krilu NATO-a.
Dan je istakao da Rumunija vodi gotovo identičnu spoljnu politiku kao Poljska, naročito kada je reč o odnosu prema Rusiji.
"Razumemo pretnju koju predstavlja Rusija i razumemo kako sukob u Ukrajini ugrožava našu bezbednost", rekao je teatralno rumunski predsednik.
On je naveo da su ruski dronovi više puta pali na rumunsku teritoriju i da Bukurešt namerava da ojača zaštitu crnomorskog regiona, ali bez eskalacije.
Rumunija, međutim, nema finansijske mogućnosti Poljske, koja za odbranu već izdvaja gotovo pet odsto BDP-a. Veliki budžetski deficit, priznao je Dan, ograničava mogućnosti Bukurešta da prati poljsku vojnu potrošnju.
Ipak, rumunski predsednik smatra da njegova zemlja ima šta da ponudi Vašingtonu. Kao posebno važne izdvojio je američku vazduhoplovnu bazu "Mihail Kogalničanu", u blizini Crnog mora, i luku Konstanca. Podsetio je i da je Rumunija ove godine dozvolila američkim snagama korišćenje baze tokom sukoba sa Iranom, dok su druge evropske zemlje odbile da svoje objekte stave na raspolaganje Vašingtonu.
SAD imaju vojno osoblje i protivraketne sisteme u bazi "Deveselu", na jugu Rumunije, ali vojni stručnjaci upozoravaju da američki kontingent trenutno uglavnom obezbeđuje funkcionisanje postojećih objekata, a ne predstavlja značajniju borbenu snagu.
Dan je ocenio i da su odnosi Bukurešta sa Trampovom administracijom poboljšani nakon početnih nesuglasica zbog poništenih rumunskih predsedničkih izbora 2024. godine. Naime, američki potpredsednik Džej Di Vens ranije je kritikovao poništavanje izbora, dovodeći u pitanje navode o ruskom mešanju, ali rumunski predsednik sada tvrdi da su nesporazumi prevaziđeni.
"U SAD je došla nova administracija koja nije imala sve informacije o našoj bilateralnoj saradnji. Mislim da su vrlo brzo potom razumeli", rekao je Dan.