Samo 14 odsto Francuza ima pozitivno mišljenje o postupcima francuskog predsednika Emanuela Makrona, dok je kupovna moć među glavnim brigama francuskih građana, pokazuju danas objavljeni rezultati ankete Ipsos-BVA.
Prema rezultatima koje je objavio list "Tribin dimanš", Makronova popularnost je na najnižoj tački do sada, pri čemu njegove postupke trenutno odobrava za jedan odsto manje ispitanika nego u prethodnom istraživanju, a ne odobrava ih čak 83 odsto ispitanika, dok tri odsto njih nije izrazilo mišljenje, piše Tanjug.
Prema rečima Brisa Tentirjea, zamenika generalnog direktora kompanije Ipsos-BVA, ovaj rezultat je "niži od već istorijskog nivoa nepopularnosti nekadašnjeg predsednika Fransoa Olanda". Makronov premijer Sebastijan Lekorni, u međuvremenu, ima podršku 19 odsto Francuza - za tri odsto manje u poređenju sa rezultatima prethodne aknete, dok ga 72 odsto ispitanika ne podržava. Istovremeno, predstavnici krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen i Žordan Bardela su, prema anketi, favoriti u trci za Jelisejsku palatu.
Na pitanje "ako bi ova politička ličnost postala predsednik Republike 2027. godine, da li biste bili zadovoljni ili nezadovoljni", 36 odsto ispitanika je odgovorilo "zadovoljno" za kandidatkinju Marin Le Pen, što je za četiri odsto više nego ranije, a ona je ispred Žordana Bardele, koga podržava 34 odsto Francuza - za poen više nego u prethodnoj anketi.
Prvi put "na testu", džudista Tedi Riner, koji je prošlog ponedeljka objavio svoju predsedničku kandidaturu, beleži rejting odobravanja od 17 odsto, što je bolje od kandidata Horizonta Eduara Filipa, kandidata Ponovnog osvajanja Erika Zemura ili kandidata Preporoda Gabrijela Atala. Rajner je izjednačen sa kandidatom PS-Plas Publik Rafaelom Gliksmanom, prenosi BFM. Riner je juče izjavio da nije pristalica predsednika Francuske Emanuela Makrona niti njegov izaslanik.
Za 60 odsto ispitanih, kupovna moć je među tri najveće brige Francuza, ispred nivoa duga i deficita u Francuskoj, koji zabrinjavaju 36 odsto njih, i budućnosti socijalnog sistema (38 odsto).