Svet
Bivši Reganov pomoćnik: Fraze bez rešenja na Minhenskoj konferenciji
Malim ustupkom SAD i evropskih saveznika, da ne pretvaraju Kijev u zapadnog bezbednosnog partnera, mogao je da bude izbegnut sadašnji konflikt, piše Dag Bendou i dodaje da su saveznici, umesto toga, dali sve do sebe da gurnu Moskvu u rat
Evropski učesnici nedavno završene Minhenske bezbednosne konferencije ponudili su više fraza nego praktičnih rešenja govoreći o centralnoj temi svog ovogodišnjeg skupa: sukobu u Ukrajini, navodi bivši specijalni pomoćnik američkog predsednika Ronalda Regana Dag Bendou.
Iako se gotovo samo o njemu govorilo, na konferenciji nije pomenuto kako je rusko-ukrajinski konflikt mogao da bude izbegnut niti šta je do njega dovelo, ukazuje Bendou u autorskom tekstu objavljenom u "Ameriken konzervativu".
On podseća da je na istom mestu, na minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2007, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio na neprihvatljivo širenje NATO-a ka granicama Rusije, ali i unipolarni model sveta u kojem se sve više i više narušavaju osnovni principi međunarodnog prava, a jedna zemlja, Sjedinjene Američke Države, prekoračuje granice svoje zemlje u svakom pogledu.
"Posle završetka Hladnog rata, saveznici su dali sve od sebe da gurnu Moskvu u rat. Lažući vlade, šireći NATO do praga Rusije, rasparčavajući moskovskog istorijskog prijatelja Srbiju, promovišući promene režima u zemljama u susedstvu Rusije i koristeći NATO kako bi sproveli agresivne operacije u Srbiji i Libiji, nisu mogli da se suzdrže a da ne učine Moskvu neprijateljskom. Malim ustupkom, da ne pretvaraju Kijev u zapadnog bezbednosnog partnera, mogao je da bude izbegnut sadašnji konflikt", piše Bendou.
Analizirajući tezu da je na konferenciji ponuđeno više fraza, nego rešenja, autor teksta nabraja da su učesnici izrazili nadu da će doći do promene režima u Moskvi, iako je to malo verovatno, a što je važnije nije garancija da će novi režim biti "liberalan i demokratski". Zahtevima za reparacijama i suđenjima za ratne zločine šanse da se konflikt završi čini samo manjim, dok će nastavak politike sankcija i diplomatske izolacije nakon završetka konflikta izgledati kao "obnovljeni Hladni rat" nagoneći Moskvu da jača veze sa Kinom.
Iako su učesnici konferencije govorili na brojne teme, nije bilo osvrta na ulogu SAD i Evrope u stvaranju trenutnog konflikta.
"Naravno niko nije priznao niz savezničkih laži i pretećeg ponašanja koji su doprineli ruskoj kriminalnoj i nepravednoj agresiji na Ukrajinu. Govornici su se ponašali kao da je moskovska invazija stvar sudbine, nešto nepojmljivo. Što je besmisleno, pokušaj da se prikrije zajednička odgovornost Vašingtona i Brisela za trenutni užas", piše Bendou.
On dodaje da je makar uloga Evrope i njene odbrane pomenuta, doduše na nezadovoljavajućem nivou.
Štedljivi Evropljani
"Bilo je mnogo samo-hvalisanja, obećanja različitih evropskih vlada da će uraditi više, ali malo priznanja da su dosadašnji napori dramatično mali u odnosu na obećanja", primećuje Bendou.
Govorilo se i o Kini, navodi autor, dodajući opažanje da su diskusije o vojnoj ulozi Evrope i NATO u regionu Pacifika fantazije.
On konstatuje da su decenijama unazad Evropljani štedeli na sopstvenoj odbrani, a da su njihovi pokušaju da se ponašaju kao pacifička sila bili ponižavajući.
Osvrnuo se i na razgovore o nuklearnom odvraćanju.
"Prošireno odvraćanje bilo je utvrđena politika još od Hladnog rata, ali obećanje Vašingtona kojim rizikuje američke gradove kako bi zaštitio nesavesne saveznike postalo je još opasnije. Uspon Severne Koreje kao nuklearne sile čini američku posvećenost Južnoj Koreji posebno problematičnom. Američki otvoreni i opsežni proksi rat protiv Rusije preko Ukrajine takođe stvara ozbiljnu opasnost od nuklearne eskalacije", upozorava Bendou.
On savetuje Americi da promeni spoljnopolitički pristup, naročito prema siromašnijim zemljama: da izbegava vojne intervencije, uvođenje iscrpljujućih sankcija, hipokriziju u kojoj pojednim zemljama drži lekcije o demokratiji i ljudskim pravima, a sama prigrljuje države koje najgrublje krše ljudska prava.
Na minhenskoj konferenciji bilo je mnogo zagovornika "ukrajinske stvari", publicista, lobista, ljudi iz tink-tenk organizacija, proizvođača oružja – oni kao takvi ilustruju šta je toliko pogrešno u današnjoj američkoj spoljnoj politici.
"Vreme je da se naglase interesi američkog naroda, mada će to verovatno morati da sačeka da Džo Bajden izađe iz Ovalnog kabineta", zaključuje autor.
