Turci lobirali u crnogorskom parlamentu za Erdoganovu kandidaturu za Nobelovu nagradu za mir

Turski poslanik Erol Kavundžu zatražio je od svog kolege Miodraga Lekića da razmotri da on ili još neko od crnogorskih poslanika podrži kandidaturu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za Nobelovu nagradu za mir, javljaju podgoričke "Vijesti".

Lekić je, prema saznanjima "Vijesti", Kavundžua obavestio da je pismo stiglo prekasno da bi se obavile šire konsultacije, jer je rok za nominaciju bio 31. januar, dok je molba Kavundžua stigla dan ranije.

Kavundžu, koji je i predsednik Grupe prijateljstva Velike narodne skupštine Republike Turske sa Crnom Gorom, se Lekiću, koji je predsednik Odbora za međunarodne odnose i iseljenike, obratio krajem januara obaveštavajući ga da namerava da Erdogana nominuje zbog njegovih "izuzetnih napora da spreči da tenzije između Rusije i Ukrajine prerastu u rat, za okončanje 'rata' između tih država nakon što je počeo i za ublažavanje negativnih posledica 'rata' širom sveta".

Kavundžu je poslanik vladajuće turske partije Pravde i razvoja, čiji je dugogodišnji lider upravo Erdogan.

U pismu Lekiću, Kavundžu iznosi argumentaciju da je Erdogan jedan od retkih svetskih lidera koji aktivno komunicira sa šefovima država Rusije i Ukrajine istovremeno i da je u mnogo navrata pozivao na mir i naglašavao da bi Turska mogla da bude medijator između te dve države. Dodaje da je zahvaljujući inicijativi turske vlade u martu prošle godine upriličen sastanak ministara spoljnih poslova Ukrajine i Rusije u Turskoj i da je to bio prvi susret na ministarskom nivou od početka rata, a da je Turska nastavila da spaja zvaničnike ove dve države na različitim nivoima.

Kavundžu je napomenuo da je Turska koordinirala zajedno sa Ujedinjenim nacijama, Moskvom i Kijevom otvaranje koridora na moru za nastavak distribucije žita koje je rat zaustavio i da je taj napor doveo do pada cena žitarica u svetu i sprečavanja opasnosti od gladi u nekim regijama.

"Iako je već ugostila 3,8 miliona izbeglica, Turska je toplo ugostila i desetine hiljada Ukrajinaca koji su pobegli od 'rata'", ističe Kavundžu u pismu u koje je podgorički list imao uvid.

Dodaje se i da je Turska bila medijator i u razmeni zarobljenika između Ukrajine i Rusije i da je Erdogan održao ulogu aktivnog kanala komunikacije i pouzdanog medijatora bez kompromitovanja principa međunarodnog prava glede teritorijalnog integriteta Ukrajine.

Kavundžu pri kraju pisma navodi da bi podrška Lekića i drugih poslanika bila znak prijateljskih odnosa između parlamenata i nacija.

Midrag Lekić u odgovoru navodi da je sagledao ključne aspekte eventualnog predlaganja Erdogana za prestižnu nagradu i da "sa žaljenjem konstatuje da vremenski rok za eventualno predlaganje nije bio dovoljan da napravi neophodne šire konsultacije pre nego donese važnu odluku u odnosu na pomenutu kandidaturu".

"S druge strane, koristim priliku da istaknem da izuzetno cenim diplomatske napore koje je predsednik Erdogan napravio, posebno u delu zbližavanja ruske i ukrajinske strane na samom početku njihovog sukoba, koji doduše nisu doveli do željenog cilja, ali su ipak dali pozitivan rezultat na planu nesmetanog transporta žitarica i drugih životnih namirnica, te doveli do veoma značajne, mirne razmene ratnih zarobljenika", piše u odgovoru Lekića u koji su "Vijesti" imale uvid.

On na kraju navodi da želi brzi oporavak Turske i turskog naroda nakon stravičnog zemljotresa koji ju je pogodio.

Predsednik Velike narodne skupštine Republike Turske Mustafa Šentop je početkom februara kazao da je 11 država podržalo nominaciju Erdogana, ali nije naveo o kojim zemljama je reč. Prethodno je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kazao da je Mađarska podržala Erdoganovu nominaciju, a mediji su preneli da su je podržali i poslanici iz Pakistana.

Erdogan je 2015. godine oštro kritikovao dodelu Nobelovih nagrada, kazavši da se dodeljuju po narudžbini i da je proces politizovan.