Iako su SAD i Nemačka upozorile Kinu da ne šalje naoružanje Rusiji, nemački list "Špigl" prenosi da Peking i Moskva pregovaraju o kupovini 100 tzv. dronova-kamikaza, koji bi Rusiji navodno mogli da budu isporučeni do kraja aprila.
Državni sekretar SAD Entoni Blinken razgovarao je sa svojim kineskim kolegom Vang Jijem na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, a nakon sastanka izrazio je, u nekarakteristično oštroj izjavi za jednog diplomatu, zabrinutost da bi Kina mogla da pošalje naoružanje Rusiji, prenosi nemački list.
"Mi smo veoma zabrinuti što Kina razmatra slanje naoružanja Rusiji za njihov rat agresije protiv Ukrajine", rekao je potom Blinken za En-Bi-Si. "Ja sam im jasno stavio do znanja da će to imati ozbiljne posledice i na njihove odnose sa nama."
Kina je ubrzo reagovala, a portparol njenog Ministarstva spoljnih poslova optužio je Blinkena za širenje dezinformacija. Saradnja između Pekinga i Moskve, ipak, dublja je čak i od onoga što tvrdi američki državni sekretar, preneo je "Špigl" pozivajući se na svoje izvore.
Kako je preneo taj nemački list, Rusija trenutno pregovara sa kineskim proizvođačem dronova "Sijan bingo intelidžent avijejšn tehnolodži" oko kupovine velike količine tzv. dronova-kamikaza.
Ta kompanija je navodno prihvatila da napravi i testira 100 ZT-180 dronova, pre nego što ih isporuči ruskom Ministarstvu odbrane u aprilu. Vojni eksperti navode da taj dron može da nosi bojevu glavu veličine 35 do 50 kilograma.
Izvori "Špigla" veruju da bi dizajn te bespilotne letelice mogao da bude sličan iranskim dronovima "šahid 136". Zapadni zvaničnici i mediji tvrde da Rusija koristi te dronove u svojoj Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, što Moskva negira.
Sledeći korak predstavljao bi transfer delova i tehnologija u Rusiju, kako bi ta zemlja mogla da proizvodi oko 100 dronova ZT-180 mesečno.
Kina je, kako navodi "Špigl", još tokom prošle godine razmatrala davanje značajnije vojne podrške Rusiji nego što se to u prvi mah mislilo. Kompanije pod kontrolom Kineske narodne armije planirale su da isporuče rezervne delove za ruske lovce SU-27, ali i za druge avione.
Holandski javni servis NOS preneo je početkom januara da su holandski mikročipovi isporučivani ruskoj vojnoj industriji posredstvom kineskih kompanija.
Pored materijalne pomoći, "Špigl" spekuliše da je Kina Rusiji pomagala i na druge načine. Oni navode da su kineske kompanije rusku vojsku snabdevale i satelitskim fotografijama ukrajinske strane bojnog polja, zbog čega su američke vlasti nedavno stavile kinesku satelitsku kompaniju "Čangša Tijanji Spejs Sajens" na listu sankcija.
Vašington tvrdi da su fotografije koje je ova kompanija napravila došle u posed pripadnika grupe "Vagner", što im je pomoglo u "sprovođenju borbenih dejstava u Ukrajini".
I nemačka vlada navodno raspolaže informacijama koje pokazuju da Kina dostavlja komercijalno dostupne dronove ruskoj strani, koji se koriste za izviđanje.
Kako navodi nemački list, ti dronovi su iz Kine u Rusiju stigli posredstvom kompanija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Kineski zvaničnici demantuju sve navode o potencijalnom slanju naoružanja Rusiji, a šef kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Vang Ji rekao je da njegova zemlja poštuje sva pravila.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova takođe je negiralo postojanje isporuka naoružanja Rusiji. "Znamo da su članice NATO-a, uključujući i SAD, najveći izvor naoružanja koje se koristi u Ukrajini, ali oni nastavljaju da tvrde da Kina šalje oružje Rusiji", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova u komentaru za "Špigl".
"To je poznati trik koji se koristi od kada je eskalirala kriza u Ukrajini (…) Mi pozivamo NATO da prestane sa neutemeljenim spekulacijama."