Poslanici mađarskog parlamenta nisu oduševljeni ratifikacijom pristupanja Finske i Švedske NATO-u, pošto vlasti tih zemalja šire "besramne laži" o Mađarskoj, a osim toga, direktna granica između NATO-a i Rusije porasla bi za 1.000 kilometara, poručio je mađarski premijer Viktor Orban.
Mađarska je, uz Tursku, jedina NATO članica koja još nije ratifikovala ulazak Finske i Švedske u ovaj vojni pakt.
Mađarsko oklevanje do sada je objašnjavano isključivo proceduralnim razlozima, odnosno, vremenom zakazivanja sednice parlamenta na kojoj će biti doneta odluka. Međutim, sada se ispostavlja da je u pitanju i nešto više od puke procedure.
"Tražio sam od koalicije (Fides-Hrišćansko-demokratska narodna partija) da podrži ulazak Švedske i Finske u NATO, a vlada je podnela predlog parlamentu gde je tražila od poslanika da glasaju. Ali poslanici nisu baš oduševljeni, da budem iskren. Ako Finska ipak postane članica NATO-a, to znači više od 1.000 kilometara neposrednog kontakta Finske i Rusije. Gledajući ukrajinsku situaciju, to je visok vojni potencijal, pa treba definitivno razmisliti da li je ovo dobro", rekao je Orban na radiju "Košut".
Orban je napomenuo da se u mađarskom parlamentu razmatraju i drugi aspekti, osim geopolitičkih.
"Jedan deo poslanika smatra da je potrebno da se razgovara sa Fincima i Šveđanima, jer traže da ih podržimo, dok sami šire laži o Mađarskoj, o pravima, demokratiji, životu u Mađarskoj. Kako to neko želi da nam postane saveznik u vojnoj organizaciji, a pritom besramno širi laži o nama? Hajde da ih pozovemo na prijateljski razgovor i pitamo: kako je to moguće? Vidim da parlament ide u tom pravcu", izjavio je mađarski premijer.
Orban je istakao da Mađarska "principijelno podržava članstvo Švedske i Finske u NATO", ali da je pre toga neophodan niz ozbiljnih razgovora između dve zemlje, budući da Budimpešta ima pravo da zahteva da se prema njoj odnose sa istim poštovanjem koje ona pruža drugim zemljama.
Ranije je objavljeno da će se u mađarskom parlamentu glasati o ratifikaciji članstva Finske i Švedske u NATO od 6. do 9. marta, a preliminarna rasprava u parlamentarnoj komisiji za spoljne poslove zakazana je za 1. mart.
Među evropskim političarima vlada "krvoločna atmosfera"
Laslo Torockaj, predsednik stranke Pokret naša otadžbina, poručio je da će predstavnici te stranke glasati protiv članstva Finske i Švedske u NATO-u, jer bi ulazak dve države stvorio granicu dugu hiljadu kilometara između Alijanse i Rusije, a to bi u velikoj meri povećalo rizik od oružanog sukoba.
On je istakao da je diktatura malog kruga finansijske elite prerasla u "krvavu stvarnost", te da je neophodno svuda "govoriti protiv ludila", kako bi se sprečilo izbijanje još jednog svetskog rata.
Prema rečima Torockaja, opasno je po život što među evropskim političarima vlada "krvoločna atmosfera koja želi krv i rat", slična vremenima pre Prvog svetskog rata.
Razmišljanje Evropljana mora da se promeni, poručio je mađarski političar, jer će, kako navodi, od tog kontinenta zavisiti da li će doći do svetskog rata i "da li će naša civilizacija biti žrtvovana".
Odnosi sa Pekingom i Moskvom: Trn u oku Zapada
U ovom trenutku, kandidature Švedske i Finske za NATO nisu ratifikovale samo dve od 30 članica, Mađarska i Turska.
Reakcija mađarskog parlamenta dosta je iznenađujuća, s obzirom na to da je Turska bila mnogo "glasnija" u odbijanju da ratifikuje kandidature Švedske i Finske.
Nakon što je Finska ispunila neke od uslova koje je Turska postavila, činilo se da je jedina prepreka ostala između Turske i Švedske, a odnosi se na optužbe da Stokholm podržava terorističke organizacije.
Mađarska vlada ranije je podržala nameru dve zemlje da uđu u NATO i izrazila nadu da će parlament ratifikovati pristupne protokole, što je bilo najavljivano za početak ove godine.
Osim što su jedine dve zemlje koje nisu prihvatile ulazak Finske i Švedske u Alijansu, Mađarska i Turska su trnu u oku Zapada i zbog toga što održavaju dobre odnose sa Moskvom i Pekingom.
Tako je direktor Kancelarije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vang Ji, pre nekoliko dana, posetio upravo Budimpeštu, a zatim produžio u Moskvu.
Osim toga, Budimpešta je više puta upozoravala na poguban uticaj zapadnih sankcija prema Rusiji, pozivajući da se od toga odustane.