Povuci-potegni: Deseti paket sankcija Moskvi jedva usvojen

Članice Evropske unije u poslednji čas su se dogovorile o novom, desetom paketu sankcija usmerenih na Rusku Federaciju ne bi li ih simbolično donele na godišnjicu Specijalne vojne operacije (SVO) 24. februara 2023, te demonstrirale da su ipak ujedinjene naspram Rusije.

Ili, kako je napisao šef evropske diplomatije Žozep Borelj na Tviteru, "ostajemo ujedinjeni u našoj odlučnosti da uništimo rusku ratnu mašinu".

O pitanjima o kojima nisu mogli da se usaglase, poput trgovine dijamantima ili opet izbegnutim sankcijama vezanim za ruski nuklearni sektor, ili pak na temu rigoroznijeg praćenja oligarha zahvaljujući kojima ruska ekonomija i dalje opstaje, razgovaraće se u sledećim rundama, jer je novi paket morao da se donese na godišnjicu početka SVO, rekao je zvaničnik blizak pregovorima a preneo "Politiko".

Ranije tokom jučerašnjeg dana nove ograničavajuće mere prema RF najavile su i Velika Britanija, Sjedinjene Države, Australija i Novi Zeland.

Najnovije sankcije uključuju stroža ograničenja izvoza proizvoda i tehnologije koji se mogu koristiti i u vojne svrhe, zatim ograničenja protiv pojedinaca i entiteta za koje se smatra da podržavaju SVO, "šireći propagandu ili isporučujući dronove koje koristi Rusija" u Ukrajini, kao i "mere protiv ruskih dezinformacija", navodi se u saopštenju švedskog predsedavanja Savetu EU koje je objavljeno kasno uveče 24. februara.

U saopštenju je istaknuto i da je EU ujedinjena sa Ukrajinom i ukrajinskim narodom "koliko god je potrebno", dok su istu frazu prethodno upotrebili predsednik SAD Džozef Bajden i drugi američki zvaničnici, premda (i dalje) nije preciziran cilj koji se, po njima, mora postići.

Međutim, do dogovora je, po navodima "Politika", došlo tek posle trodnevne rasprave između Poljske i Italije zbog novih ograničenja na uvoz gume – problem je nastao u vezi s predloženim ograničenjima na uvoz ruskog sintetičkog kaučuka.

Novim sankcijama pogođeno je 87 fizičkih i 34 pravna lica. Na crnu listu uvrštena je i medijska grupa "Rusija sevodnja". Sankcije su uvedene protiv izvršnog direktora medijske grupe Kirila Višinskog.

Na sankcionoj listi su i glavni urednik agencije Regnum Marina Ahmedova, glavni urednik TV "Rusija 24" Evgenije Bekasov, novinar Aleksandar Koc.

Novim merama obuhvaćeno je nekoliko ruskih banaka – Alfabanka, Rosbanka i Tinkof banka.

Sankcije su uvedene i protiv šefa "Rossotrudničestva" Evgenija Primakova, ombudsmana za ljudska prava Tatjane Moskaljkove, predsednika ruske Nacionalne lekarske komore Leonida Rošalja i drugih.

EU je na spisak stavila i čitav niz kompanija u sastavu "Rosatoma", Ministarstvo odbrane Rusije, ruska Spoljno-obaveštajna služba, Ministarstvo za vanredne situacije DNR, četiri poslanika Dume, 20 zamenika ministara, tužilaca iz DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti.

Takođe, na spisku je Moskovski institut toplotne tehnike koji radi na raketnim kompleksima "topolj", "jars" i "bulava". Posle ovog paketa sankcija na crnoj listi EU su ukupno 1.473 fizička lica iz Rusije i 205 organizacija.

Muke oko gume

Obe strane su optužene da su tokom pregovora imale na umu sopstvenu industriju –Poljska s proizvođačem sintetičkog kaučuka "Sintos" i Italija s proizvođačem guma "Pireli". Poljska je tvrdila da su predložene kvote za uvoz previsoke,  Italija je pak rekla da nisu. Usvojena je kvota po italijanskoj meri.

Usvojen je, kako "Politiko" piše, tek "razvodnjen paket mera".

Ipak, sankcije i dalje ne obuhvataju ruski sektor nuklearne energije. I pored jakog nastojanja istočnih članica, koje predvode Poljska i baltičke zemlje, da se u sankcije uključe mere protiv ruske nuklearne kompanije "Rosatom", evropske ambicije pale su u vodu.

Mađarska, budući da ima dogovor s Moskvom o proširenju svoje nuklearne elektrane "Paks", predvodila je protivnike sankcija u nuklearnom sektoru.

"Zaustavljanje izgradnje dodatnih energetskih blokova u tom objektu bi u velikoj meri oštetilo zemlju", izjavio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Zapadni saveznici takođe nisu uspeli da zabrane uvoz ruskih dijamanata, čemu se sve ovo vreme protivi Belgija, a za šta se opet Poljska i baltičke zemlje zalažu mesecima. Umesto toga, lideri G7 su se obavezali da će "kolektivno raditi na daljim merama u vezi sa ruskim dijamantima, uključujući sirove i polirane", piše "Politiko".

Zelenski nije zadovoljan novim sankcijama Rusiji

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski napisao je na Tviteru da je deseti paket antiruskih sankcija koje je usvojila EU – preslab.

"Očekujemo odlučne korake protiv 'Rosatoma' i ruske nuklearne industrije, povećanje pritiska na vojsku i bankarski sektor", napisao je Zelenski.

Ovo nije prvi put da ukrajinski lider izražava nezadovoljstvo zbog, kako smatra, nedovoljno opipljivih sankcija Rusiji. Nakon usvajanja devetog paketa sankcija od strane EU, Zelenski je takođe izjavio da je potrebno "pojačati pritisak".

Uprkos insistiranju zapadnih lidera da sankcije "funkcionišu", ruska ekonomija je prošle godine oslabila za samo 2,1 odsto. Sa energetskim prihodima višim nego pre početka sukoba, predviđa se da će ekonomija zemlje 2023. rasti brže od britanske. 

Sankcije, koje su imale za cilj da nametnu patnju ruskom narodu, imale su negativan efekat na zapadne nacije, rekao je prošle sedmice predsednik RF Vladimir Putin.

"Pogrešili su i ruska ekonomija se pokazala mnogo snažnijom nego što je Zapad očekivao", izjavio je ruski predsednik u svom godišnjem obraćanju poslanicima u zemlji.