Iako se u najnovijoj Strategiji nacionalne bezbednosti ističe da je Kina najznačajnija pretnja za SAD, Amerika, zbog nedostataka u svojoj industriji naoružanja nije spremna da vodi veliki rat protiv te zemlje, tvrdi jedan od direktora Centra za strateške i međunarodne studije.
Rat u Ukrajini razotkrio je ključne nedostatke američke vojne industrije, koji bi mogli da ugroze njenu sposobnost vođenja rata sa Kinom, prenosi "Vol strit džurnal".
Pomoć Vašingtona Ukrajini iscrpla je američke zalihe nekih sistema naoružanja, kao što su raketni sistemi zemlja-vazduh "Stinger", haubice M777, municija od 155 mm i protivtenkovski sistemi "Džavelin".
Kritične zalihe municije dovoljne za nedelju dana rata
Postoje, kako navodi ovaj list, i drugi razlozi za ozbiljnu zabrinutost: industrijska baza SAD namenjena je za mirnodopsko i nije adekvatno pripremljena za ratno okruženje, koje je sada praktično postalo realnost. U velikom regionalnom sukobu, kakav bi predstavljao rat sa Kinom u Tajvanskom moreuzu, potrebe SAD za municijom verovatno bi premašile planove i zalihe Pentagona.
Kako pokazuje većina simulacija Centra za strateške i međunarodne studije, koja se koncentrisala na mogući američko-kineski rat zbog Tajvana, SAD bi potrošile sve svoje rakete vazduh-zemlja i precizno navođene protivbrodske rakete dugog dometa već u prvoj nedelji sukoba. Ove rakete su inače kritične zbog sposobnosti da pogode kineske pomorske snage izbegavajući protivvazdušnu odbranu.
SAD nisu jedina zemlja koja se suočava sa ovakvim problemima. U nedavnoj ratnoj igri, u kojoj su učestvovale američke, britanske i francuske snage, treća divizija Ujedinjenog Kraljevstva iscrpla je nacionalne zalihe kritične municije za nešto više od nedelju dana.
Averzija prema finansijskom riziku
Rešavanje ovih problema će očigledno potrajati. Kompanije koje proizvode naoružanje generalno nisu spremne da preuzmu finansijske rizike bez sklopljenih ugovora, uključujući i one višegodišnje. Međutim, Ministarstvo odbrane SAD potpisuje višegodišnje ugovore za brodove i avione, i uglavnom nema običaj da potpisuje višegodišnje ugovore za municiju. Ova averzija prema riziku se pogoršava ukoliko kompanije moraju da izvrše dodatna kapitalna ulaganja.
Postoje, takođe, i brojna ograničenja u vezi s radnom snagom i lancima snabdevanja zbog povećane potražnje za sistemima naoružanja i municijom potrebnom za jedan ili više "velikih ratova". Kompanije treba da zaposle, obuče i, na kraju, zadrže radnike. Lanci snabdevanja za američki sektor naoružanja takođe nisu sigurni koliko bi trebalo da budu, jer se neka preduzeća gase ili premeštaju svoje lance u inostranstvo, ponekad čak i "u neprijateljske zemlje".
U drugim slučajevima, ne postoje alternativni izvori za ključne sisteme oružja i municije. Ova proizvodnja je ranjiva i zbog potrebe za retkim metalima, na koje Kina faktički ima monopol, poluprovodnicima i nekim drugim delovima mikroelektronike.
Glavno ograničenje je, međutim, vreme potrebno za proizvodnju. Za proizvodnju nekih tipova protivvazdušnih i protivraketnih projektila i sistema, kao što su "Patriot" i pojedine krstareće rakete, potrebno je više od dve godine. Popunjavanje zaliha zahteva višegodišnja ulaganja i održiva rešenja.
Prioriteti Pentagona
Ovi zahtevi, ističe se, nemaju brza ni laka rešenja. Kako smatra ekspert, ove probleme "trebalo bi rešavati sada." Prvi korak je da Pentagon ponovo proceni ukupne potrebe za municijom za jedan ili više velikih ratova, što mora uključiti modeliranje potrošnje kritične municije među kopnenim, pomorskim i vazdušnim snagama.
Pentagon treba da se fokusira na ciljana ulaganja u ključnu municiju i sisteme naoružanja, kao što su precizni sistemi velikog dometa i integrisana vazdušna i protivraketna odbrana. Ove investicije trebalo bi da uključe potpisivanje višegodišnjih ugovora.
Tokom Drugog svetskog rata, industrijska proizvodnja naoružanja u SAD i saveznika bila je od suštinskog značaja za poraz Nemačke i Japana. Ali, to se nije desilo preko noći, primećuje "Vol strit džurnal". Ukoliko SAD ozbiljno žele da se takmiče sa Kinom, treba to da shvate ozbiljno, a industrijska baza naoružanja, zaključuje ekspert, predstavlja kritično mesto.