Potpaljivanje Pridnjestrovlja: Ukrajina bi da opljačka najveće vojno skladište u Evropi

Ukrajinska vojska koncentrisala je svoje snage u blizini granice sa Pridnjestrovljem, izjavila je portparolka ukrajinskih snaga "Jug" Natalija Gumenjuk, prenele su "RIA Novosti".

"Naše snage su koncentrisane duž cele granice sa Pridnjestrovljem", rekla je Gumenjukova za TV kanal "Rada".

Ministarstvo odbrane Rusije je 23. februara saopštilo da kijevski režim sprema oružanu provokaciju protiv Pridnjestrovlja, koju će izvesti jedinice ukrajinskih trupa, uključujući i neonaciste iz puka "Azov".

Ukrajina, uz odobrenje zapadnih mentora, priprema ulazak trupa na teritoriju nepriznate Pridnjestrovske Moldavske republike (PMR), saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova u petak, 24. febuara.

Kakav se scenario može ostvariti u Pridnjestrovlju i kakve bi posledice moglo izazvati nastojanje Kijeva da obnovi i eskalira ovaj sukob?

Ekvivalent atomskom bombardovanju Hirošime ili Nagasakija

Najvažniji punkt u Pridnjestrovlju je malo selo Kobasna, koje se nalazi na samo dva i po kilometra od granice Pridnjestrovlja i Ukrajine. Kobasna se ponovo našla u središtu medijske pažnje. Tu se i danas nalaze najveća artiljerijska skladišta municije u Evropi, pod kontrolom ruskih snaga.

Arsenal je stvoren 40-ih godina za zapadnu grupu sovjetskih trupa. Na kraju "perestrojke" i u godinama koje su usledile, tamo su transportovani sovjetski arsenali koji su prethodno bili pohranjeni u DDR-u, Čehoslovačkoj i drugim zemljama Varšavskog pakta. Do početka 90-tih, u magacinima u selu Kobasna nalazilo se oko 42.000 tona artiljerijske municije.

Posle raspada SSSR-a i kasnijeg sukoba između Tiraspolja i Kišinjeva, skladišta u Kobasnoj postala su problem novonastalih nezavisnih država - Ruske Federacije i Moldavije. Smatra se da su Rusi iz Kobasne uspeli da iznesu oko polovine arsenala, dok se 20-ak hiljada tona municije i dalje nalazi u magacinima.

Ovo je količina municije koja bi, u slučaju namerne ili slučajne detonacije, bila dovoljna da izazove pravu katastrofu.

Pored toga, Akademija nauka Moldavije utvrdila je da bi eksplozija oružja koje se nalazi u skladištu municije, kome je delimično odavno istekao rok trajanja, bila ekvivalentna atomskom bombardovanju Hirošime i Nagasakija. Na ovo je 2015. upozorio bivši ministar odbrane Moldavije Vitalij Marinuta.

Kako je još 1995. godine rekao ruski general Aleksandar Lebed, koji je komandovao 14. armijom u Pridnjestrovlju tokom sukoba sa Moldavijom:

"Akademija nauka Moldavije izračunala da bi primarni udarni talas nakon eksplozije u Kobasnoj imao radijus od 40 do 50 km, ili možda čak i više. To bi moglo prouzrokovati razaranje jednako zemljotresu magnitude od sedam do 7,5 stepeni po Rihteru. To znači da bi se sve građevine od cigle i betona u radijusu od 4,5 kilometra od mesta eksplozije srušile kao kule od karata. Osim toga, takva eksplozija napravila bi krater radijusa od 1,5 kilometra i dubine do 75 metara", izjavio je general Lebed.

Nagla eskalacija krize u Pridnjestrovlju

Kriza u Pridnjestrovlju ponovo se razbuktala prošle godine, posle početka sukoba u Ukrajini.

Tada se na području Pridnjestrovlja dogodilo nekoliko terorističkih napada i eksplozija, a zabeležena je i pucnjava sa područja Ukrajine u smeru Kobasne. Vlasti Pridnjestrovske Republike saopštile su da postoje informacije o umešanosti ukrajinskih specijalnih službi u ove provokacije.

Prema jednoj verziji događaja, Ukrajina je tada razmatrala mogućnost provociranja krize u Pridnjestrovlju, prisiljavajući pridnjestrovsku vojsku da upotrebi silu i da pod tom izlikom izvrši invaziju na nepriznatu republiku pod ruskom zaštitom. Takve akcije Kijeva prinudile bi Rusku Federaciju da pokrene ofanzivu prema Pridnjestrovlju.

Sada opet raste zabrinutost da bi Kijev mogao da pokuša da se dočepa zaliha municije u Kobasni. Ministarstvo odbrane Rusije nedavno je navelo da se u blizini ukrajinsko-pridnjestrovske granice beleži značajno nagomilavanje ljudstva i ukrajinske vojne opreme, razmeštanje artiljerije na vatrenim položajima, kao i da je primetno značajno povećanje broja letova bespilotnih letelica Oružanih snaga Ukrajine.

Član Glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov upozorava da se "sa velikim stepenom verovatnoće može reći da se Zelenski sprema da napadne Pridnjestrovlje."

U prilog tome, govori i informacija da će mađarska aviokompanija "Viz er" od 14. marta obustaviti letove u Kišinjev zbog, kako je navela njihova pres služba, naglog pogoršanja bezbednosne situacije u Moldaviji.

Sastanak Sanduove sa Bajdenom

Očigledno, posle manje od godinu dana, Zapad ponovo želi da iskoristi Moldaviju za svoje ciljeve, kaže za RT Balkan hrvatski analitičar Nebojša Babić. Prvi znak toga bila je izjava prozapadne predsednice Moldavije Maje Sandu, prema kojoj  je Vladimir Zelenski Kišinjevu prosledio podatke ukrajinske obaveštajne službe, prema kojima Moskva navodno planira da destabilizuje Moldaviju i priprema akciju "promene režima".

"Tada nisu pruženi nikakvi dokazi o postojanju takvih planova," kaže Babić, "ali ovo je koincidiralo sa velikim akcijama moldavske opozicije, koja je zahtevala ostavku Maje Sandu zbog pogoršanja ekonomske situacije. Tako je u zapadnim medijima stvorena potrebna slika o `proruskom majdanu`."

Sastanak Maje Sandu sa američkim predsednikom Džo Bajdenom, održan pre nekoliko dana u Poljskoj, potvrđuje ovakve teze: "Moguće je da je planirana antiruska provokacija u Pridnjestrovlju", dodaje Babić, "dobila odobrenje Vašingtona."

Prva i najočiglednija želja Kijeva je zauzimanje skladišta u selu Kobasna: "S obzirom na manjak granata, koji se primećuje u Oružanim snagama Ukrajine i svuda na Zapadu," smatra Babić, "20.000 tona municije omogućilo bi ukrajinskoj vojsci da, prema različitim procenama, mirno ratuje najmanje tri meseca."

Glavni problem u tome je da li je sadržaj vojnih magacina još upotrebljiv na bojnom polju i da li koristi od zauzimanja ovog teritorija nadmašuju moguće štete.

"Činjenica je da je Pridnjestrovlje država koju čak ni Rusija službeno ne priznaje", kaže Babić. "Prema tome, ukrajinska vojska može ući u Pridnjestrovsku Republiku samo uz odobrenje službenog Kišinjeva, koji Pridnjestrovlje smatra svojom teritorijom. U suprotnom, svako zadiranje Ukrajine na teritoriju Pridnjestrovlja izgledaće kao agresija na Moldaviju."

"Pri tome veliko je pitanje", dodaje Babić, "da li su moldavske vlasti spremne da daju takav pristanak."

Provociranje Moskve na novu ofanzivu

Prema ruskom politikologu Igoru Ivanjenku, sukob u Pridnjestrovlju, uz učestvovanje Ukrajine, neminovno će izazvati posledice i u društvenoj i u humanitarnoj sferi.

Sa ovakvim ocenama slaže se i Babić.

Osim toga, nastavlja Ivanjenko, vrlo su verovatne humanitarne katastrofe za ceo region. Na primer, Dnjestarska elektrana u blizini Tiraspolja služi kao stabilizator za energetske mreže Moldavije i regiju Odese. Danas je vrlo teško zamisliti šta će se dogoditi sa tim mrežama kada elektrana potpuno prestane sa radom ili, što je još gore, ukoliko bude oštećena tokom neprijateljstava.

Sve to dovodi u pitanje spremnost Moldavije da silom reši problem sa Pridnjestrovljem.

"Rat u Pridnjestrovlju će sigurno prekinuti svaki odnos Kišinjeva i Moskve", primećuje Ivanjenko.

Ipak, kako on naglašava, u tom slučaju sve će zavisiti od volje zapadnih pokrovitelja Ukrajine i Moldavije.

Izvršni direktor Saveza dobrovoljaca Donbasa, pukovnik Andrej Pinjčuk, koji je dugo radio u Ministarstvu državne bezbednosti Pridnjestrovlja, rekao je da su se u Kišinjevu u početku oslanjali na takozvanu meku silu (podelu pasoša, pomoć u biznisu, obrazovanju, itd.), a takva se strategija sprovodila uz aktivno učešće struktura Džordža Soroša.

Nagli koraci ka vojnoj eskalaciji sigurno će poništiti ove napore.

Uprkos tome, postoje veoma ozbiljni rizici od daljih koraka Moldavije i Ukrajine. U uslovima kada SAD i NATO od Kijeva zahtevaju akcije koji bi dovele do brzih vojnih uspeha, možda je Pridnjestrovlje prilika za Ukrajinu da najzad nešto uradi na bojnom polju.

Nekoliko scenarija za Pridnjestrovlje

Na temelju dostupnih informacija, sada se može identifikovati nekoliko mogućih scenarija budućih događaja, pod uslovom da se Ukrajina odluči da napadne Pridnjestrovlje.

Prema posljednjim izjavama ruskog Ministarstva obrane, značajne snage Oružanih snaga Ukrajine dovedene su na pridnjestrovsko-ukrajinsku granicu, a neki Telegram kanali tvrde da je reč o 20.000 ljudi, uključujući i plaćenike.

Prema Pinjčuku, Rusija i Pridnjestrovlje mogu računati na pet do sedam hiljada boraca. Među njima je ruski kontingent koji čuva skladišta u Kobasnoj (oko 1.500 vojnika), ruske mirovne snage, policija i snage bezbednosti Pridnjestrovlja.

Pod tim uslovima, napominje pukovnik Pinjčuk, u slučaju ukrajinskog napada, Rusima ne preostaje ništa drugo nego da miniraju arsenal u selu Kobasna i dignu ga u vazduh.

S obzirom da je Kobasna udaljena 2,5 km od ukrajinske granice, do opkoljavanja ruskih snaga na ovom području može doći veoma brzo.

Ako se sve zaista tako odigra, onda je pad ruskog garnizona u Kobasnoj pitanje od svega nekoliko dana, čak i uz žestoki otpor. Pinjčukova prognoza je da će otpor trajati najviše sedam dana.

U stvarnosti, smatra Nebojša Babić, Rusija nema mnogo opcija da odgovori na ukrajinski napad na svoje trupe: "Gotovo sve su, na ovaj ili onaj način, uslovljene nepostojanjem kopnene granice između Ruske Federacije i Pridnjestrovlja, koje je geografski stešnjeno između Moldavije i Ukrajine."

Za prevoz pojačanja vazdušnim putem, avioni Oružanih snaga Rusije morali bi da pređu vazdušni prostor ili Moldavije, uz naknadne optužbe Kišinjeva za agresiju, ili Ukrajine, uz pretnju obaranja zbog dejstava protivvazdušne odbrane.

Još je manje verovatno da ćemo gledati prebacivanje ruskih formacija kopnom, jer kopneni koridor ka Pridnjestrovlju ne postoji, smatra Babić, pa će ruske trupe morati da zauzmu deo teritorija koji se sada nalazi pod kontrolom Kijeva zapadno od Odese.

Napad pod "lažnom zastavom"

Kijev planira napad na Pridnjestrovlje pod "lažnom zastavom", na potpuno isti način koji je Hitler koristio uoči nacističke invazije na Poljsku, smatra Endrju Koribko, politički analitičar iz Amerike koji živi u Moskvi.

Tada su se nacističke snage preobukle u poljske vojnike kako bi izvršile lažni napad na nemačku radio stanicu, što je potom iskorišćeno kao izgovor za napad na susednu državu, Poljsku. Tako je počeo Drugi svetski rat.

Ovog puta, Kijev bi za provokaciju koristio fanatike iz bataljona "Azov".

"Nažalost, ne može se isključiti ova mogućnost", nastavlja Koribko, "jer postoji određena logika inherentna rukovodstvu te zemlje u rasulu, koja ozbiljno uzima u obzir ovu opciju."

Opasnosti su takođe ogromne, jer to otvara mogućnost uvlačenja Rumunije i čitavog NATO-a u otvoreni sukob sa Rusijom, upozorava ovaj analitičar. "Zelenski ozbiljno razmatra ovu opciju, jer bi ona mogla odvratiti pažnju sa neuspeha Kijeva da zaustavi Rusiju na istoku zemlje."

Prisiliti Kišinjev na mir

Uprkos tome, kako navode u ruskom Ministarstvu inostranih poslova, napad na ruske baze u Pridnjestrovlju smatraće se napadom na teritoriju Ruske Federacije, a Ministarstvo je spremno za svaki razvoj situacije.

Prema nekim procenama, ukrajinski napad na Pridnjestrovlje mogao bi da započne veoma brzo.

Kako primećuje Aleksej Martinov, politikolog i direktor Međunarodnog instituta za najnovije države: "Vojni scenario će razvezati ruke ruskim oružanim snagama dajući osnovu za proširenje zone Specijalne vojne operacije na Nikolajevsku i Odesku oblast, uz uspostavljanje kopnenog koridora do Pridnjestrovlja."

"Ako se provokacija ipak dogodi, može se lako pretvoriti u scenario od 8. avgusta 2008, kada je gruzijska vojska napala ruske mirovne snage, što je dovelo do operacije prisiljavanja Tbilisija na mir", upozorio je Martinov.