Američki državni tužilac Merik Garland i direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns zatražili su od čelnika Kongresa da obnove zakon donet posle 11. septembra koji dozvoljava Sjedinjenim Državama da špijuniraju strane mete bilo gde u svetu. Iako je zakon izričito namenjen nadzoru stranaca, korišćen je za praćenje miliona Amerikanaca.
Član 702 amandmana iz 2008. na Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi (FISA) iz 1978. legalizovao je tajni program prisluškivanja, koji je odobrila Bušova administracija, dozvoljavajući američkim obaveštajnim agencijama da prate poruke iz inostranstva koje se šalju preko američkih mreža poput "Gugla".
Zakon bi trebalo da istekne krajem godine, ali Bela kuća već gura zakonodavce ka njegovom obnavljanju.
"Informacije dobijene korišćenjem Člana 702 igraju ključnu ulogu u očuvanju bezbednosti i sigurnosti Sjedinjenih Država, njenih građana i saveznika", napisali su Garland i Hejns u pismu kongresmenima, opisujući ponovnu autorizaciju zakona kao "glavni zakonodavni prioritet za ovu administraciju."
Garland i Hejns (koja je bila zamenica direktora CIA-e pod Barakom Obamom) tvrde da su informacije prikupljene korišćenjem Člana 702 bile ključne u sprečavanju sajber napada na SAD, zaustavljanju trgovine oružjem za masovno uništenje i sprečavanju pokušaja stranih država da regrutuju špijune u SAD.
U odvojenom saopštenju, savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan opisao je Član 702 kao "kamen temeljac američke nacionalne bezbednosti".
"Ovaj zakon je neprocenjivo oruđe koje nastavlja da štiti Amerikance svakog dana i ključno je za obezbeđivanje da američka odbrana, obaveštajne službe i agencije za sprovođenje zakona mogu da odgovore na pretnje iz Narodne Republike Kine, Rusije, podlih sajber aktera, terorista i onih koji nastoje da naškode našoj kritičnoj infrastrukturi", naveo je Salivan.
Međutim, dok su Garland i Hejns naglasili da Odeljak 702 ne može biti "usmeren protiv Amerikanaca u zemlji ili inostranstvu", to u praksi nije slučaj.
U prošlogodišnjem izveštaju Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI) utvrđeno je da je samo FBI sproveo "manje od 3.394.053" pretraga američkih građana između decembra 2020. i novembra 2021, na osnovu podataka dobijenih u skladu sa Odeljkom 702.
Iako se zakon ne može koristiti za direktno praćenje Amerikanaca, on dozvoljava Vašingtonu da prikuplja obaveštajne podatke o bilo kom Amerikancu sa kojim je cilj stranog nadzora kontaktirao.
Ovi obaveštajni podaci se čuvaju pet godina, tokom kojih ih američke obaveštajne agencije mogu pretraživati – na primer po imenu, broju telefona ili mejl adresi.
Isto tako treba podsetiti da je američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) bez pardona špijunirala tadašnju nemačku kancelarku Angelu Merkel i njene saradnike, i to godinama. Valjda da bi se zaštitili od svojih evropskih partnera?
U to vreme, 2015. godine, "Vikiliks" je saopštio da je NSA ciljala 125 telefonskih brojeva najviših nemačkih zvaničnika radi dugoročnog nadzora.
"Imena povezana sa nekim od meta ukazuju na to da špijuniranje kancelarke prethodi Angeli Merkel jer uključuje osoblje bivšeg kancelara Gerharda Šredera (na funkciji 1998-2002) i njegovog prethodnika Helmuta Kola", naveo je tada "Vikiliks".
Merkel je, besno, uporedila NSA sa Štazijem, sveprisutnom i svemoćnom tajnom policijom komunističke Istočne Nemačke, gde je odrasla.
Istovremeno je procurila informacija da je osoblje Merkelove dalo zeleno svetlo nemačkoj stranoj obaveštajnoj agenciji BND da pomogne NSA da špijunira evropske firme i zvaničnike.
Špijuniranje Merkel i drugih evropskih zvaničnika izazvalo je skandal i, na neko vreme, zateglo odnose SAD i Brisela.
Predsednik Džozef Bajden će se verovatno suočiti sa protivljenjem nekih republikanaca kada je reč o obnavljanju Člana 702.
Predsedavajući Odbora za pravosuđe Predstavničkog doma Džim Džordan rekao je prošle godine da Kongres "ne bi trebalo čak ni da ponovo ovlasti FISA". Saveznici bivšeg predsednika Donalda Trampa ranije su osudili FBI zbog zloupotrebe FISA za nezakonito prisluškivanje bivšeg predsednika.