Napori Zapada da održi konstantan priliv oružja Ukrajini naišli su na veliku prepreku: vekovnu tradiciju neutralnosti Švajcarske, piše "Volstrit džornal".
Bogata alpska država dom je ozbiljne industrije oružja, ali se drži po strani stranih sukoba. Zbog toga, zabrana izvoza oružja i municije u zone sukoba blokira NATO zemlje u Evropi da daju Ukrajini svoje zalihe municije i oružja švajcarske proizvodnje.
Zabrana sada utiče na sisteme naoružanja koje je obezbedio Zapad, kao što su sistemi protivvazdušne odbrane i podstakla je na preispitivanje tradicije neutralnosti u švajcarskom parlamentu.
Zabrana (re)izvoza samo je još jedno usko grlo u već preopterećenim lancima snabdevanja oružjem i, pre svega, municijom, pri čemu Ukrajina troši mnogo više granata i raketa za mesec dana nego što njeni zapadni partneri mogu da proizvedu.
Pored pritiska Zapada, ukrajinski poslanici iz parlamentarnog odbora za spoljne poslove sada šalju specijalnu delegaciju da poseti Bern, glavni grad Švajcarske, kako bi pozvali na promenu politike.
"Moraju da učine više da pomognu Ukrajini", rekao je Oleksandar Merežko, predsednik komiteta.
Španija i Danska su se žalile na odluku Berna da ne dozvoli izvoz sistema protivvazdušne odbrane "aspida" i borbenih vozila "pirana 3" u Ukrajinu, od kojih oba imaju delove švajcarske proizvodnje.
Berlin je više puta lobirao u Bernu da promeni politiku nakon što su odbijeni zahtevi da se Ukrajini pošalje municija švajcarske proizvodnje koju je Nemačka nabavila pre nekoliko decenija.
"U slučaju Ukrajine, ne radi se o neutralnosti", rekao je prošlog meseca šef NATO-a Jens Stoltenberg. "Radi se o poštovanju prava na samoodbranu, zaštiti vladavine prava i odbrani Povelje UN."
Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, smatra da uzdržanost nije opcija za Švajcarsku. "Svi moraju biti jasni u svojim pozicijama: zakon ili zakon sile, demokratija i osnovna prava ili autokratija", poručila je ona.
Za sada, Bern ne odstupa od svoje tradicije neutralnosti, koja je deo švajcarskog Ustava.
Neutralnost Švajcarske seže još u 1515. godinu, kada je poražena od Francuske. Švajcarska se od tada uglavnom držala podalje od evropskih ratova, uključujući i dva svetska, a njen status je priznat u Pariskom sporazumu iz 1815. godine.
Danas Švajcarska zauzima poziciju takozvane oružane neutralnosti, regulisane međunarodnim ugovorima i domaćim zakonodavstvom, što znači da zemlja ima značajne snage za zaštitu svog suvereniteta, ali se drži podalje od stranih sukoba.
Od samog početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, evropski lideri, lokalni aktivisti i sam Kijev pritiskali su Švajcarsku da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, kao i da odustane od svoje politike neutralnosti.
Ti pritisci, uključujući i pretnje zemalja da će raskinuti unosne vojne ugovore sa Švajcarskom, doveli su do debate u parlamentu o izmenama zakona kako bi se odabranim trećim zemljama omogućilo ponovni izvoz oružja i municiju.
Švajcarski poslanici su izradili nacrt amandmana na zakon koji reguliše trgovinu oružjem koji bi dozvolio ponovni izvoz, ali za sada nije jasno da li one mogu da dobiju većinu u parlamentu. Čak i ako predlog uskoro bude usvojen - proces će trajati tri do šest meseci - promena bi stupila na snagu najranije početkom sledeće godine, reklo je nekoliko poslanika.
"Omogućavanje ponovnog izvoza švajcarskog materijala ne bi narušilo našu neutralnost, ali bi odbijanje da to uradimo moglo uništiti našu industriju naoružanja", rekao je Tijeri Burkar, viši poslanik Liberalne partije, koji je sačinio predlog za izmenu zakona. "Oružje je napravljeno za rat, a ako odbijemo da snabdevamo naše partnere, mogli bismo i da ukinemo industriju oružja", dodao je on.
Burkar kaže da je mnogo toga u pitanju: Švajcarska je 14. najveći izvoznik oružja u svetu, a industrija je odgovorna za blizu jedan odsto njenog bruto domaćeg proizvoda.
Njegov predlog predviđa specijalne olakšice za 25 zemalja koje dele švajcarske vrednosti i zakonske odredbe o kontroli širenja oružja, kako bi mogle da ponovo izvoze oružje i municiju proizvedene u Švajcarskoj u treće zemlje. Te države – evropski partneri Švajcarske, kao i SAD, Kanada, Australija i Japan – mogle bi da ponovo izvoze tek nakon pet godina od kupovine materijala.
Inicijativi se protive pacifistička Zelena partije, grupa krajnje desnice i delova konzervativnog bloka i levog centra. Desničarska Švajcarska narodna partija, najveća politička snaga u zemlji, podeljena je po tom pitanju, a zakonodavci sa desne strane stranke se protive inicijativi.
Dok se debata u Švajcarskoj odvija, evropski partneri Ukrajine pokušavaju da nađu zamenu za švajcarsku municiju u drugim zemljama.
Brazil, koji ima veliku zalihu granata za sisteme "gepard" i "leopard" do sada je odbijao zahteve nemačkog kancelara Olafa Šolca da ih kupi. Tokom državne posete Šolca Braziliji prošlog meseca, brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva odbio je da isporuči municiju, rekavši da nije jasno šta je izazvalo sukob — da li su to bile teritorijalne pretenzije Rusije, želja Ukrajine da se pridruži Evropi ili neki drugi uzrok.
Razlog za rat između Rusije i Ukrajine je morao biti jasniji, rekao je Lula. "Da li je to zbog NATO-a?"