Da li je CIA izdala Nelsona Mandelu?

Neočekivano hapšenje Nelsona Mandele 1962. godine na putu od Durbana do Johanesburga izazvalo je spekulacije da je CIA svesno izdala budućeg južnoafričkog predsednika.

Bivši urednik magazina "Tajm" i analitičar Em-Es-En-Bi-Sija Ričard Stengel, koji je napisao knjigu o Mandeli, opisao je događaj od 5. avgusta 1962. godine.

Begunac od aparthejdskog režima, Mandela se vraćao u Johanesburg posle dvomesečnog putovanja po Africi čiji je cilj bio prikupljanje sredstava za Afrički nacionalni kongres (ANK) čiji je bio predsedavajući.

Budući da je bio tražen, njegov povratak kući organizovan je u najvećoj tajnosti. Bio je u automobilu sa Sesilom Vilijamsom, belcem i komunistom. Mandela je izigravao vozača, iako je Vilijams zapravo vozio.

Nekoliko kilometara pre grada Hovik Fols, Mandelin automobil je zaustavila policija.

"Imao sam kod sebe neregistrovani revolver i samo sam ga izvadio i sakrio između sedišta. U jednom trenutku sam pomislio da bih možda mogao da otvorim vrata i iskradem se - bio sam u formi u to vreme - ali nisam znao okolinu. A onda sam video dva automobila iza i shvatio sam da bi me ubili ako bih pokušao da pobegnem", ispričao je Mandela 1993. Stengelu.

Mandela je uvek bio oprezan revolucionar. Da je pokušao da pobegne, moguće je da se istorija uopšte ne bi sećala Nelsona Mandele, navodi Stengel u tekstu za "Tajm".

Automobilu je prišao visoki, vitki južnoafrički policajac kojeg nikada nije sreo, izdao nalog za hapšenje i ljubazno zamolio Mandelu da se predstavi. Mandela, koji je pustio bradu, i koji je bio u bekstvu skoro dve godine, dao mu je svoj alijas, David Motsamai. Prema Mandeli, policajac je rekao: "Ah, ti si Nelson Mandela, a ovo je Sesil Vilijams i uhapšen si." Policajac, koji nikada ranije nije video ni jednog od njih, tačno je znao ko su.

Taj mali detalj i mnoštvo drugih koji su se pojavili tokom vremena podstakli su decenije sumnje da je južnoafrička policija obaveštena o tome gde se Mandela nalazi i da je najverovatniji izvor za te informacije Centralna obaveštajna agencija SAD.

Avgust 1962. bio je vrhunac Hladnog rata – Mandelino hvatanje se dogodilo samo nekoliko nedelja pre Kubanske raketne krize – a američka obaveštajna zajednica je verovala da su Mandela i ANK bili tajni saveznici Sovjeta.

"Ne znam. Ne verujem da je baš bilo tako", rekao je Mandela jednom prilikom na pitanje da li je CIA bila odgovorna za njegovo hvatanje.

Za razliku od Mandele koji nije želeo da se udubljuje u spekulacije, Stengel jeste.

Prema informacijama koje je prikupio, Stengel piše da je "penzionisani policijski zvaničnik" javio južnoafričkoj policiji gde se nalazi Mandela. Tu informaciju je, navodno, saznao od američkog diplomate iz američkog konzulata u Durbanu koji je zapravo bio "CIA operativac".

Navodno je CIA smatrala Mandelu i njegov ANK pretnjom stabilnosti južnoafričke vlade, budući da je Vašington potpisao vojni sporazum sa Južnom Afrikom koja je, inače, bila važan izvor uranijuma i drugih strateških minerala. Štaviše, aparthejd je bio, piše Stengel, najpouzdaniji saveznih Zapada u bori protiv Sovjeta koji su imali dobre odnose sa novonastalim afričkim državama.

Penzionisani operativac CIA po imenu Donald Ričard je 2016. priznao da je on bio taj koji je dojavio policiji gde je Mandela.

"Mandela je bio potpuno pod kontrolom Sovjetskog Saveza", rekao je Ričard u dokumentarcu Džona Irvina "Mandelin pištolj".

"Bio je igračka Moskve. Mogao je da izazove rat u Južnoj Africi. Sjedinjene Države bi morale da se umešaju, nevoljko, i stvari su mogle da odu dođavola...Sovjetski Savez bi učinio sve da se dočepa minerala, a Hruščov je rekao: 'Kada ih se dokopamo, mi ćemo Zapadu diktirati uslove predaje'. Bili smo na ivici i to je moralo da bude zaustavljeno, što je značilo da je Mandela morao da bude zaustavljen. I zaustavio sam ga."

Afrika je u to vreme bila strateško bojno polje. Osam meseci ranije, demokratski izabrani predsednik Konga, Patris Lumumba je ubijen. Lubumbu je CIA takođe smatrala "igračkom" Moskve i razmatrala je da ga ubije ali, navodno, nikada nisu povukli okidač.

Posle Mandeline smrti saznalo se da je revolucionar bio ne samo član Komunističke partije već i član komiteta partije, što dodatno daje na snazi tvrdnji da je CIA bila umešana u njegovo hapšenje, piše Stengel.

Vašington, zvanično, to nikada nije priznao. Sam Mandela je pažljivo formulisao svoje reči kada su u pitanju bile SAD ali, piše Stengel, u trenutku kada je Afrika opet bojno polje između Zapada i Rusije, za Amerikance bi bilo dobro da priznaju šta su uradili Nelsonu Mandeli.