Strategija administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena da "podržava Ukrajinu koliko god je potrebno" osuđena je na propast i ne predstavlja strategiju već je u pitanju slogan, tvrdi Megan Mobs u autorskom tekstu za "Vašington tajms".
"To je slogan. Takođe, to je predznak uplitanja SAD u još jedan beskrajni rat, čak i preko posrednika, ujedno i verovatan povod za nastanak zamrznutog sukoba – ništa od toga ne služi našim interesima. Ali bi nam služilo to da se Rusija eliminiše kao geopolitička pretnja, te da možemo da se okrenemo Indo-Pacifiku", piše ona.
Po njenim rečima, dugotrajni sukob u Ukrajini pokazao je slabost spoljne politike SAD i nesposobnost Vašingtona da pruži odlučujući doprinos, a doneo je i nesklad u uobičajenom odnosu snaga među američkim saveznicima u Evropi.
Trenutna pozicija Sjedinjenih Država posledica je slabe spoljne politike Bajdenove administracije, piše Mobsova i dodaje da je prvi čovek Amerike oklevao u pružanju neophodne pomoći Ukrajine. Od suzdržanosti prešlo se na "šta god je potrebno", što će samo produžiti trajanje sukoba a to nije u interesu SAD.
Istovremeno, rat u Ukrajini doveo je do pomeranja centra Evrope s Nemačke i Francuske na Poljsku i baltičke zemlje, ali i pokazao nesposobnost SAD da pridobiju države iz različitih regiona, poput Izraela, Saudijske Arabije, Južne Afrike, Indije, Turske, Indonezije, za svoju stvar, piše autorka "Vašington tajmsa".
Nasuprot tome Rusija je ojačala veze sa Iranom i Severnom Korejom, a takođe proširuje saradnju s Kinom, koja pak želi da vidi neuspeh američke istočnoevropske politike i početak razdora među saveznicima SAD.
Kako napominje autorka, upravo je Kina glavni rival Sjedinjenih Država na svetskoj sceni, a Peking pomno prati tok ukrajinske krize.
Što se pak tiče Vašingtona, njegova strategija ostaje ista – da Ukrajini pruži taman toliko pomoći da održi borbenu gotovost, ali ne i dovoljnu za odlučnu akciju, zaključuje "Vašington tajms".