Nemačka automobilska kompanija "Folksvagen" našla se na meti kritika radničkog saveta i aktivista nakon što je šef kineske ispostave te kompanije Ralf Brandsteter izjavio da nije video znake prinudnog rada tokom posete "Folksvagenovoj" fabrici u kineskoj pokrajini Sinđan.
Međutim, kako navodi Rojters, aktivisti i međunarodna grupa zakonodavaca, kao i šef odeljenja za održivost i upravljanje u "Folksvagenovom" investitoru "Deka investmentu" rekli su da je procena standarda rada u tom kineskom regionu nemoguća.
"Koliko god se Brandsteter trudio, 'Folksvagen' ne može biti siguran. To ugrožava reputaciju i može dovesti do pravnih problema, na primer sa zakonima o lancu snabdevanja", izjavio je Ingo Spajš iz "Deka investmenta".
Šef "Folksvagena" za Kinu obilazio je sredinom februara pogon nemačke grupe u Sinđanu, koji posluje sa kineskim SAIC-om, zajedno sa "Folksvagenovim" šefovima za usklađenost i spoljne odnose u Kini, nakon čega je izjavio da nije video znakove prisilnog rada.
"Umem da razgovaram s ljudima i da izvlačim zaključke. Mogu da proverim činjenice i to sam i uradio. Nisam našao nikakve kontradikcije", rekao je Brandsteter i dodao da mu je to bila prva poseta, ali ne i poslednja.
Takođe, kazao je da je detaljno razgovarao sa sedmoro radnika, sa svakim ponaosob, uključujući Kineze, Ujgure i Kazahstance, s nekima pomoću prevodioca, a s nekima na engleskom, kao i da je održao kraće razgovore s drugim radnicima tokom svoje turneje, za koju je rekao da se dogodila bez nadzora vlade.
Prethodno su učesnici kampanje na Svetskom ujgurskom kongresu i istraživači sa Univerziteta Šefild Halam, koji su napisali izveštaj o vezama lanca snabdevanja auto-industrije sa Sinđanom, izašli s tvrdnjom da su poseta i razgovori s radnicima verovatno planirani i koordinisani s lokalnim vlastima, navodi Rojters.
"Folksvagen" je pak jasan da nikada nije pronašao dokaze o prinudnom radu među svojom radnom snagom u Sinđanu i da je njegovo prisustvo pozitivno za lokalno stanovništvo, ali Rojters podseća da se atmosfera promenila nakon brojnih smrtonosnih napada u tom regionu i drugde između 2009–2014, za koje je kineska vlada okrivila lokalne militante, što je dovelo do "znatno represivnijeg pristupa".
Kina je inače demantovala tvrdnje grupa za ljudska prava da je od 2000-ih u pomenutoj pokrajini prisutan masovni prisilni rad.