Veliko istraživanje Soroševog i Gejtsovog instituta: Niko više ne sluša ujedinjeni Zapad

Nema više nikakve sumnje da je Specijalna vojna operacija u Ukrajini označila prekretnicu u svetskoj istoriji, a ovaj događaj od globalnog značaja različito tumače ljudi u različitim delovima sveta, zaključak je istraživanja instituta ECFR.

Institut blizak NATO-u, kojeg osim različitih zapadnih vlada, finansiraju i fondacije Bila i Melinde Gejts, braća Rokfeler, kao i Fondacija Hajnrih Bel i Fondacija za otvoreno društvo Džordža Soroša - saznao je u ovom istraživanju da ljudi u nezapadnim zemljama smatraju da je posthldnoratovska era završena, a da svet u budućnosti vide kao fragmentiran, multipolarni svet.

"Ključni nalazi nove globalne ankete sprovedene u više zemalja ukazuju na to da su, godinu dana od početka rata Rusije protiv Ukrajine, SAD i njeni evropski saveznici obnovili jedinstvo i osećaj svrhe. Ali studija takođe otkriva veliki jaz između Zapada i ostatka sveta kada su u pitanju njihovi željeni ishodi rata i različita shvatanja zašto SAD i Evropa podržavaju Ukrajinu", navodi se na sajtu ECFR-a.

Kraj sukoba ili pobeda?

Anketa je, kako ECFR navodi, pokazala da većina građana na Zapadu preferira pobedu Ukrajine, čak i po cenu produžavanja sukoba. Amerikanci, slično misle da Ukrajina mora da vrati "svoju" teritoriju, ako želi da se obezbedi trajni mir.  

Nasuprot tome, ljudi u nezapadnim zemljama više su za momentalni kraj konflikta - čak i ako to znači da Ukrajina treba da odustane od teritorije.

U Kini, 42 procenta ispitanika veruje da sukob između Rusije i Ukrajine treba da se zaustavi što je pre moguće, čak i ako to znači da Ukrajina kontrolu nad delovima teritorije preda Rusiji. Još više Turaka (48 odsto) i Indijaca (54 odsto) želi isto to, ali ECFR napominje da se u ove dve zemlje gotovo trećina stanovništa ipak zalaže da Ukrajina vrati teritoriju.

Amerikanci i Evropljani su ujedinjeni u verovanju da im je Rusija "protivnik" ili "suparnik". Sedamdeset jedan odsto ispitanika u SAD, 77 odsto u Velikoj Britaniji i 65 odsto u zemljama EU u anketi se odlučilo za jedan od ova dva termina, a kao budućnost odnosa sa Rusijom oni vide - sukob.

Nije sve pitanje demokratije

Zapadna i nezapadna javnost nisu saglasne ni po odgovorima koje imaju na pitanje zašto SAD i Evropa pomažu Ukrajini.

Predsednik Amerike Džozef Bajden je sukob okarakterisao kao borbu između demokratije i autoritarnosti, i pokušao je da "odbranu demokratije" iskoristi kao poklič i u zemlji i inostranstvu. 

Zapadne istraživače verovatno je iznenadilo kada su saznali da mnogi ljudi van Zapada veruju da su njihove sopstvene zemlje takođe demokratije, i to možda čak i najbolje.

Dugin: Zapad da prihvati da može da bude provincija, a ne centar sveta

Na pitanje koja je zemlja najbliža "pravoj demokratiji", 77 odsto u Kini odgovara "Kina", 57 odsto Indijaca odgovara "Indija", dok je takođe najčešći odgovor Turaka da tu titulu nosi njihova sopstvena zemlja (36 odsto). Anketa je pokazala da 20 odsto Rusa dodeljuje to priznanje svojoj Rusiji, iako gotovo trećina ispitanika u toj zemlji uopšte nije odabrala nijednu zemlju koja ima pravu demokratiju.

Isto tako u Kini, Indiji i Turskoj stanovništvo je skeptično prema tvrdnjama Zapada o "odbrani demokratije".

Mnogi u Kini navode da je američka i evropska podrška Ukrajini vođena željom da se zaštiti zapadna dominacija. A za ogromnu većinu Kineza i Turaka, zapadna podrška Ukrajini motivisana je drugim razlozima, koji svakako nisu ni odbrana teritorijalnog integriteta Ukrajine, a ni njene demokratije.

Među silama u usponu, Indija je izuzetak, gde (slično kao u SAD) više od polovine ispitanika ukazuje na jedan od ova dva razloga za objašnjenje zapadne solidarnosti.

U Indiji, međutim, pozitivno gledaju na Rusiju, pa ovu zemlju 51 odsto opisuje kao "saveznika", a još 29 procenata je vidi kao "partnera".

Anketa otkriva da Specijalna vojna operacija, nije dovela do toga da ljudi u nezapadnim zemljama umanje svoje pozitivno mišljenje o Rusiji ili da dovedu u pitanje njenu snagu.

Rusija je ili "saveznik" ili "partner" za 79 odsto ljudi u Kini i 69 odsto u Turskoj, a oko tri četvrtine anketiranih u svakoj od ove dve zemlje, i u Indiji, veruje da je Rusija ili jača, ili bar podjednako jaka, u poređenju sa onim kako su je oni doživljavali pre konflikta sa Ukrajinom.

Fragmentacija ili polarizacija?

Jedan od najupečatljivijih nalaza istraživanja odnosi se na različite ideje o budućem svetskom poretku. 

Naime, većina ljudi na Zapadu i izvan njega veruje da liberalni poredak koji sada predvode SAD -  nestaje.

Na paradoksalan način, navodi ECFR, novostečeno jedinstvo Zapada posle ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini - ne signalizira vaskrsenje međunarodnog poretka predvođenog Amerikom. 

Zapravo, samo devet odsto ljudi u SAD, sedam odsto u zemljama EU u kojima je sprovedena anketa, i četiri odsto u Velikoj Britaniji vidi američku globalnu nadmoć kao verovatnu i u sledećoj deceniji.

Umesto toga, i u Evropi i Americi prevladava stav da se bipolarnost vraća. Značajan broj ljudi očekuje da će svetom dominirati dva bloka predvođena SAD i Kinom. 

Van Zapada, građani veruju da će fragmentacija, a ne polarizacija, obeležiti sledeći međunarodni poredak. 

Većina ljudi u velikim nezapadnim zemljama, kao što su Kina, Indija, Turska i Rusija, predviđaju da će Zapad uskoro biti samo jedan među nekoliko globalnih polova.

Najpopularniji stav u Rusiji i Kini je da treba očekivati ravnomerniju raspodelu globalne moći među više zemalja – odnosno pojavu multipolarnosti. To očekuje i više od 20 odsto Turaka i Indijaca, i to uprkos činjenici da više Indijaca predviđa dominaciju SAD, dok su odgovori u Turskoj gotovo podjednako podeljeni između predviđanja američke hegemonije, kineske hegemonije, bipolarnog sveta i multipolarnosti.

Sve u svemu, za 61 odsto ljudi u Rusiji, 61 odsto u Kini, 51 odsto u Turskoj i 48 odsto u Indiji budući svetski poredak biće definisan ili multipolarnošću ili kineskom (ili drugom nezapadnom) dominacijom.

U  SAD, Velikoj Britaniji i državama EU koje su anketiranem ovo misli samo 37 odsto, 29 odsto i 31 odsto ljudi.

Indija i Turska kao velike sile

U bipolarnom svetskom scenariju koji očekuju Amerikanci i Evropljani, zemlje kao što su Indija i Turska mogu biti nestabilne države  koje će – koliko god nevoljno – biti prinuđene da definišu svoju lojalnost i zauzmu stranu.

Ali ove ove zemlje tako ne gledaju na svoju ulogu u budućem međunarodnom poretku.

Indija

Ispitanici ankete u Indiji ističu se po tome što opisuju i SAD (47 procenata) i Rusiju (51 procenat) kao "saveznika" – što je delom verovatno zato što je Kina za njih ili "protivnik" (39 procenata) ili "rival" (37 procenata). 

Percepcije o Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji su takođe pretežno pozitivne: Indijci ih vide ili kao "saveznika" ili "partnera".

Većina indijske javnosti gotovo svaku drugu silu – uključujući SAD (70 odsto), Rusiju (63 odsto), Kinu (53 odsto), EU (67 odsto), Veliku Britaniju (63 odsto) , i samu Indiju (68 odsto) – vide kao "jače" nego što su ih doživljavali pre specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Čini se, piše EFCR, i da Indijci pozitivno gledaju na budućnost. Njihovi glavni odgovori na pitanje da opišu svoju zemlju su da je "u usponu" (35 procenata), "snažna" (28 procenata) i "mirna" (18 procenata). Samo mali procenat veruje da je "u opadanju" (osam procenata) ili "slabosti" (sedam procenata). Poređenja radi, 31 odsto Amerikanaca i Britanaca karakteriše sopstvenu zemlju kao "u opadanju".

Turska

Predsednik Redžep Tajip Erdogan, piše EFCR, iskoristio je sukob u Ukrajini da potvrdi ulogu svoje zemlje kao neizbežnog igrača u evropskoj politici. Uspeo je da bude i ključni dobavljač oružja Ukrajini i jedan od najpouzdanijih ekonomskih partnera Rusije.

Turska javnost ima sličan pogled na svet, gledajući gotovo svakoga pretežno kao "partnere", bilo da su to SAD (51 odsto), Kina (47 odsto), Rusija (55 odsto) ili EU (53 odsto).

Zanimljivo je da se i Turska uglavnom smatra "partnerom" u Rusiji (60 procenata), Kini (38 procenata) i Indiji (39 procenata) – iako trećina Kineza i Indijaca opisuje zemlju kao "suparnika" ili "protivnika".

Na Zapadu ljudi takođe uglavnom vide Tursku kao "partnera". Međutim, zapanjujuće visok procenat ispitanika u SAD, Velikoj Britaniji i EU – između 40 i 50 odsto –  koji kažu da jednostavno ne znaju kako da definišu Tursku. 

"Razlog za ovu zapadnu neizvesnost verovatno potiče od toga što se Turska razmeće svojom novom suverenom spoljnom politikom dok je ostala, bar na papiru, članica NATO-a", tumači EFCR.

Paradoks zapadnog jedinstva i globalnog nejedinstva

Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini, u punom obimu je potvrdila obnovljeno centralno mesto američke moći u Evropi – sa milijardama dolara potrošenih na održavanje ratnih napora, koji su održali jedinstvo preko Atlantika u pogledu sankcija i diplomatskih pozicija prema Rusiji i dali novi život institucijama predvođenim Zapadom kao što su NATO i G7.

Ova realnost nije prošla nezapaženo u globalnoj javnosti, zaključuje EFCR, dodajući da sile u usponu koje se razmatraju u ovoj studiji često gledaju na Evropu i Ameriku kao na deo jedinstvenog Zapada. 

Sedamdeset dva procenta ljudi u Turskoj, 60 procenata u Kini i 59 procenata u Rusiji malu razliku vidi između politika EU i SAD prema njihovim zemljama.

Na osnovu ove ankete, institut EFCR takođe zaključuje da je sukob Zapad konsolidovao i da, ako rizik od transatlantskog raskola i dalje postoji, on dolazi iznutra: a to je navodno moguća pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima 2024.

Paradoks je, međutim, da se ovo novootkriveno jedinstvo poklapa sa nastankom postzapadnog sveta koji više neće da "sluša".

Zapad se, dakle nije raspao, ali je do njegove konsolidacije došlo u trenutku kada druge sile neće da rade ono što on želi.

Donosioci odluka u SAD i EU možda su skloni da posmatraju zemlje kao što su Indija i Turska kao nestabilne države koje se lako mogu nagovoriti da se pridruže Zapadu.

Ali ljudi u tim zemljama sebe vide sasvim drugačije: kao velike sile u nastajanju koje mogu stati na stranu Zapada po nekim pitanjima, ali ne i po drugim. 

Dobar savet Zapadu je, dodaje ovaj institut blizak NATO-u, da Indiju, Tursku, Brazil i druge sile tretira kao nove suverene subjekte svetske istorije, a ne kao objekte koje treba navući na "pravu stranu istorije". 

Reč je o državama koje se ne zadovoljavaju prilagođavanjem hirovima i planovima supersila, a u tome ih podržava i njihova javnost što se vidi i po tome što ove zemlje ne pristaju da sukob u Ukrajini vide kao svoj problem.