Veštačka inteligencija već decenijama privlači pažnju kako stručnjaka za informacione tehnologije, tako i velikog broja entuzijasta i ljubitelja naučne fantastike.
Mnogi poznati naučnici, poput fizičara Stivena Hokinga i informatičara Stjuarta Rasela, upozoravali su da bi uspon veštačke inteligencije, ukoliko se tom problemu ne priđe sa maksimalnom opreznošću, mogao da predstavlja veliku opasnost za opstanak i dalji razvoj ljudskog roda.
Kada je reč o popularnoj kulturi, prva asocijacija veštačku inteligenciju već skoro četiri decenije bio je i ostao Arnold Švarceneger kao terminator u istoimenom holivudskom blokbasteru iz 1984. godine.
To se u velikoj meri promenilo kada je, krajem novembra prošle godine, javnosti predstavljen program Čet GPT, koji je veštačku inteligenciju učinio dostupnom svim korisnicima interneta.
Čet GPT (ChatGPT) je kompjuterski program koji, koristeći veštačku inteligenciju, može da odgovara na pitanja, piše tekstove, pesme, pa čak i kompjuterske programe. On koristi najsavremeniji model veštačke inteligencije za obradu jezika poznat kao GPT-3 (Generative Pretrained Transformer 3), koji mu daje mogućnost da generiše tekstualne sadržaje koje je, na prvi pogled, izuzetno teško razlikovati od onih koje je napisao čovek.
Ta aplikacija, koja je puštena u upotrebu 30. novembra prošle godine, uspela je da dođe do brojke od milion korisnika za manje od nedelju dana, dok je do kraja januara broj korisnika prešao sto miliona. Procenjuje se da je Čet GPT u prvom mesecu ove godine svakodnevno u proseku imao oko 13 miliona jedinstvenih korisnika.
"Tokom dvadeset godina koliko pratimo razvoj internet prostora nismo videli ovako brz rast neke internet aplikacije", rekli su analitičari Ju-Bi-Esa za Rojters. Primera radi, TikToku je za dostizanje brojke od sto miliona korisnika bilo potrebno devet i po meseci, dok je u slučaju Instagrama to trajalo čak dve i po godine.
Čet GPT je razvio istraživački centar "Open Ej-Aj" (OpenAI), čije se sedište nalazi u San Francisku. Ta kompanija osnovana je 2015. godine sa ciljem razvoja "veštačke inteligencije u korist čitavog čovečanstva". Među osnivačima se, pored aktuelnog direktora i idejnog tvorca Sema Altmana, nalaze i osnivači "Tesle" i "LinkedIn-a" Ilon Mask i Rajd Hofman.
"Open Ej-Aj" je u početku funkcionisao kao neprofitna organizacija, ali je, pod Altmanovim rukovodstvom, 2019. godine osnovan i profitni ogranak, kako bi se lakše prikupila neophodna novčana sredstva za dalji razvoj njihovih projekata. Kako piše "Volstrit džornal", ta kompanija je prihvatila pristup bržeg objavljivanja modela veštačke inteligencije u odnosu na svoje veće konkurente, poput "Gugla", čiji je pristup toj tehnologiji usled brige za potencijalne etičke probleme i dalje uzdržan.
Do sada nezapamćeni Čet GPT-a ubrzo se odrazio i na tržišnu vrednost kompanije koja ga je napravila, koja se sada procenjuje na oko 29 milijardi dolara, preneo je "Volstrit džornal" početkom januara. Iako ta kompanija u ovom trenutku ostvaruje relativno male prihode, delimično i zbog činjenice da je upotreba njihove aplikacije i dalje besplatna, jasno je da investitori u veštačkoj inteligenciji koju ona razvija dugoročno vide šansu za ostvarivanje velikih profita.
Čet GPT je, do sada, pažnju privukao pre svega kao izvor zabave za radoznale i donekle naprednija verzija "Gugl" pretraživača za đake i studente kojima je potrebna "mala pomoć" u pisanju eseja ili rešavanju zadataka. "Bila bi greška oslanjati se na (Čet GPT) za bilo šta važno u ovom trenutku", priznao je i sam Altman. "Još imamo dosta toga da uradimo kada je reč o njegovoj kompaktnosti i tačnosti."
Međutim, već postoji pregršt dokaza da Čet GPT ni sada nije bezazlen, a da je potencijal koji poseduje za dalji razvoj ogroman. Tako je Si-En-Bi-Si preneo da, prema informacijama koje dolaze iz "Gugla", Čet GPT ispunjava uslove za dobijanje početničkog posla u toj kompaniji, dok je jedan entuzijasta uz pomoć tog programa "napisao" i knjigu za decu, koju je ilustrovao "Middžurni", još jedna aplikacija koja koristi veštačku inteligenciju.
Mnogi poslovi bi, u nekom trenutku, lako mogli da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom. Poslovi u sektorima savremenih tehnologija, medija, finansija, računovodstva i grafičkog dizajna uskoro bi mogli da, u manjoj ili većoj meri, budu zamenjeni veštačkom inteligencijom.
Potencijal razvoja veštačke inteligencije koja u trenutku može da napiše pesmu, priču, novinski članak, programerski kod ili da pronađe rešenja za najkompleksnije probleme je ogroman. Zato je društvenim mrežama, forumima, ali i u medijima započela debata o prednostima i opasnostima koje donosi razvoj veštačke inteligencije.
Veštačka inteligencija će život izmeniti iz korena
U tu debatu su se nedavno uključili i nekadašnji državni sekretar SAD Henri Kisindžer, bivši izvršni direktor "Gugla" Erik Šmit i profesor MIT-a Danijel Hatenloker, koji su u autorkom tekstu za "Volstrit džornal" razmatrali revolucionarne posledice razvoja veštačke inteligencije oličene u programu Čet GPT.
Oni smatraju da takozvana "kreativna" veštačka inteligencija, u koju spada i aplikacija Čet GPT, predstavlja filozofski i praktični izazov sa kakvim se čovečanstvo nije suočilo još od doba prosvetiteljstva.
Pojava štamparske mašine omogućila je učenim ljudima da lakše umnožavaju i dele znanja koja poseduju, dok je naučna metoda otvorila mogućnost za do tada nezamisliv razvoj nauke. Manje-više celokupni napredak tehnologije u poslednjih 500 godina svoje poreklo duguje upravo "naučnoj revoluciji" sa kraja 15. i početka 16. veka.
Situacija sa veštačkom inteligencijom je, ipak, malo drugačija. Danas je čak i jedan široko dostupan program, poput Čet GPT-a, u stanju da za svega nekoliko trenutaka procesuira količinu informacija koju ljudsko biće ne može ni da zamisli i odgovori na bezbroj postavljenih pitanja.
Sofisticirana veštačka inteligencija je u stanju da pronađe rešenja za probleme bez objašnjenja kako je to tih rešenja uspela da dođe. Pošto u potrazi za odgovorom na postavljeno pitanje Čet GPT procesuira nezamislivu količinu informacija, njihov izvor, ali i razlog zašto su baš te informacije odabrane, ostaje misterija.
Kako navode autori teksta, kompleksnost modela veštačke inteligencije razvija se neverovatnom brzinom, a prema pojedinim procenama ona se duplira svakih nekoliko meseci. Sposobnosti veštačke inteligencije da kreira nove i originalne sadržaje ostaju misterija čak i za njihove tvorce.
"Nauka prosvetiteljstva je prikupljala činjenice, veštačka inteligencija akumulira nejasnoće", pišu oni. U doba uspona nauke, do tada nepoznati procesi razotkrivani su prvo postavljanjem hipoteza, a zatim i njihovim potvrđivanjem ili obaranjem. Samim tim, nalik na rešavanje matematičkih zadataka u osnovnoj školi, postupak rešavanja postaje važan skoro koliko i samo rešenje.
Kada je reč o veštačkoj inteligenciji, proces pronalaženja odgovora na zadata pitanja ostaje misterija. Nalik na kalkulatore, programi poput Čet GPT-a izbacuju gotove informacije, ali uskraćuju korisnika za znanje o tome kako se do tih odgovora došlo.
"Veštačka inteligencija zato proširuje ljudsko znanje, ali ne i ljudsko razumevanje - što je kontradiktorno sa celokupnom postprosvetiteljskom modernošću", zaključuju autori.
Oni upozoravaju da postoji opasnost od stvaranja prevelikog poverenja u odgovore koje veštačka inteligencija daje na postavljena pitanja. S obzirom da nije moguće utvrditi gde je taj program pronašao tražene informacije, postoji mogućnost da će ih on u određenim situacijama jednostavno izmisliti, što bi nedovoljno opreznom korisniku lako moglo da promakne.
Značajno je pomenuti i postojanje rizika da bi, kao i u slučaju nekih ranijih revolucionarnih pronalazaka, ljudi mogli da postanu zavisni od korišćenja veštačke inteligencije.
"Ukoliko budemo sve više koristili mašine a sve manje sopstveni mozak, ljudi bi mogli da izgube pojedine veštine. Naše sposobnosti, pisanja, kreiranja i kritičkog razmišljanja bi mogle da atrofiraju", pišu autori.
Drugim rečima, čovečanstvo se možda već nalazi na putu ka potpunom gubitku velikog dela urođenih veština koje će, kao što je već slučaj u mnogim oblastima svakodnevnog života, zameniti mašine.
Pojava široko rasprostranjene veštačke inteligencije će, u najmanju ruku, predstavljati najznačajniju promenu u svakodnevnom životu ljudi od kada su pametni telefoni i internet postali široko rasprostranjeni počekom prošle decenije.
Ali potencijal veštačke inteligencije da promeni celokupno ljudsko društvo mogao bi da bude ne samo daleko veći, nego i destruktivniji.
I Ilon Mask je jedan od kritičara veštačke inteligencije
Jedan od kritičara aktuelnog razvoja veštačke inteligencije je i američki milijarder, vlasnik "Tesle", "Spejsiksa" i najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask.
"Veštačka inteligencija je jedna od najvećih opasnosti po budućnost čovečanstva", rekao je Mask. "Ona je u isto vreme i pozitivna i negativna, i ima ogroman, ogroman potencijal, ali dolazi sa velikim opasnostima."
Čet GPT je "pokazao ljudima koliko je veštačka inteligencija postala napredna", rekao je američki milijarder i dodao da je to slučaj već neko vreme, ali da većina ljudi to nije znala zato što nije postojao adekvatan korisnički interfejs.
On je naglasio da, za razliku od automobila, aviona i lekova, u ovom trenutku ne postoje adekvatni zakonske regulative koje bi veštačku inteligenciju držale pod kontrolom.
"Iskreno mislim da bismo morali da regulišemo veštačku inteligenciju, pošto ona predstavlja veću opasnost po čovečanstvo od automobila, aviona i lekova".
Mask je rekao i da bi dalja regulacija veštačke inteligencije, iako kratkoročna usporila njen razvoj, dugoročno bila dobra stvar. On je svojevremeno za tu tehnologiju rekao da je "opasnija čak i od nuklearnih bojevih glava".
Ilon Mask je 2015. godine bio jedan od osnivača istraživačkog centra "Open Ej-Aj", ali je napustio njegov upravni odbor 2018. godine kako bi, prema njegovim tvrdnjama, izbegao sukob interesa.
"U prvom trenutku, (Open Ej-Aj) je kreiran kao otvorena i neprofitna organizacija. Ona je sada zatvorena i komercijalna. Nemam nikakvog udela u Open Ej-Aj-u, nisam u upravnom odboru i ne kontrolišem je na bilo koji način", rekao je on.
Budućnost veštačke inteligencije i dalje ostaje neizvesna, a koliko će vremena proći pre nego što ona postane opšteprisutna u našem svakodnevnom životu teško je reći.
Pojava Čet GPT-a je, ako ništa drugo, tu važnu granu tehnologije stavila u centar pažnje i dovela do početka sve ozbiljnije javne debate o koristima, ali i opasnostima veštačke inteligencije.