Specijalna vojna operacija u Ukrajini zadala je priličnu glavobolju susednoj Moldaviji, ali i od nje otcepljenom Pridnjestrovlju, odnosno međunarodno nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici.
Prozapadno orjentisana Moldavija, predvođena predsednicom Majom Sandu koja ima paranoične teorije da Kremlj sprema zaveru kako bi destabilizovao vladu, ima još i velikih ekonomskih problema, a zbog nezadovoljstva naroda takvom vlašću na tamošnjim ulicama bukte protesti.
Jedna od najsiromašnijih evropskih zemalja, koja nema izlaz na more, a nalazi se između Rumunije koja je članica NATO-a i Ukrajine, sada je, kako piše "Njuzvik" u defanzivi.
Moldavski ambasador u SAD Viorel Ursu kaže da "moldavska vlada, kao i svaka druga odgovorna vlada, stalno procenjuje i bavi se punim spektrom pretnji po bezbednost svog stanovništva".
A spektar pretnji se, kako kaže, pojačao od kako je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini. "Zato vlada preduzima korake da ublaži rizike za svoje stanovništvo, uključujući diverzifikaciju izvora snabdevanja energijom, ograničavanje štete od dezinformacija i jačanje sajber bezbednosti", kaže Ursu.
Moldavske vlasti koje očigledno strahuju od Rusa, međutim, ne vide u ovom trenutku povećan rizik "od vojnih akcija u neposrednoj blizini granica".
Pridnjestrovlje - između tri vatre
Ali, zato, u međunarodno nepriznatoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj republici pažljivo gledaju kako se ukrajinske trupe gomilaju oko njihovih granica.
U ovom regionu koji se nalazi direktno duž granice Moldavije sa Ukrajinom, nalazi se do 1.500 ruskih vojnika, koji su Kijevu izgleda, kao i vladi u Kišnjevu trn u oku.
"Situacija oko Pridnjestrovske Moldavske Republike zaista ostaje teška. Uočavamo intenziviranje metoda hibridnog ratovanja protiv Pridnjestrovlja, uključujući i informativne i psihološke operacije usmerene na namerno podsticanje napetosti", saopštila je za "Njuzvik" pres služba pridnjestrovaskog ministarstva spoljnih poslova.
Za sada, dakle, kako navodi ministarstvo, ovaj "nagli rast tenzija" ostaje "u okviru političkog i informaciono-psihološkog pritiska", iako su "spekulacije o ruskim zalihama naoružanja u selu Kolbasna i ruskom vojnom kontingentu u Pridnjestrovju takođe deo ovog pritiska".
Dok se Moldavija udaljila od Rusije u poslednjim godinama postojanja SSSR-a i postala bliža susednoj Rumuniji, Pridnjestrovlje je, inače, nastojalo da zadrži svoje sovjetske veze i proglasilo je nezavisnost 1990.
Kako su tenzije koje imaju svoje etničke, ideološke i nacionalističke korene tinjale, na kraju je izbio i sukob koji je tokom gotovo dve godine na obe strane odneo stotine života.
Rat u kome su se neki Rusi i Ukrajinci borili zajedno sa pridnjestrovskim snagama, a Rumuni podržavali moldavsku vojsku, rezultirao je mirovnim procesom bez ikakvog trajnog političkog rešenja.
Moldavija je stekla međunarodno priznatu nezavisnost 1992. godine, a Pridnjestrovlje je , uprkos nedostatku međunarodne podrške ostalo da postoji kao de fakto država.
U okviru trilateralne Zajedničke kontrolne komisije i Operativne grupe ruskih snaga u Pridnjestrovlju u međuvremenu boravi do 1.500 ruskih mirovnjaka, koji su, međutim, počeli da smetaju novoj moldavskoj predsednici Maju Sandu sa ambicijama da se priključi EU i da se ruski kontingent povuče da te teritorije.
Ovaj deo ruske vojske nije učestvovao u specijalnoj vojnoj operaciji, ali, kako "Njuzvik" piše, pojavila se zabrinutost da bi to moglo da se promeni, posebno zbog toga što je rusko ministarstvo odbrane prošle nedelje navelo da Ukrajina planira "oružanu operaciju pod lažnom zastavom" u Pridnjestrovlju.
Rusko ministarstvo tada je saopštilo da je "spremno da odgovori na sve promene" situacije na terenu.
Moldavija je, međutim, odbacila navode da je u toku bilo kakva ukrajinska zavera, a ambasador Ursu tvrdi da "situacija u istočnom regionu Moldavije ostaje stabilna".
Moldavski izaslanik je takođe izjavio da njegova vlada "ostaje u potpunosti posvećena mirnom rešenju pridnjestrovskog sukoba i da je dugo zahtevala potpuno povlačenje ruskih trupa i municije", i to preko Ujedinjenih nacija i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Pridnjestrovlje međutim, brani ulogu ruskih trupa na svojoj teritoriji.
"Naglašavamo da rusko vojno osoblje u Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici ne predstavlja opasnost za Ukrajinu i da borave ovde isključivo kao deo mirovne misije na Dnjestru. I ovlašćeni predstavnici Ukrajine takođe redovno učestvuju na nedeljnim sastancima Zajedničke kontrolne komisije, tela za donošenje odluka mirovne operacije. Oni razumeju stabilizacijsku ulogu ovog mehanizma koji obezbeđuje mir na Dnjestru", dodaje ministarstvo spoljnih poslova Pridnjestrovlja.
Oni napominju i da za više od 30 godina ovog mirovnog mehanizma nije zabeležen nijedan međusobni oružani sukob ili bilo kakav gubitak života, te da su to sve razozi da rusku misiju "posmatramo kao pouzdanu garanciju mira i bezbednosti".
Tvrde i da "ovaj stav ne deli samo stanovništvo Pridnjestrovlja, već i narod Moldavije", i dodaju da izjave ukrajinskih i moldavskih zvaničnika u vezi sa mogućom pretnjom koju predstavlja Pridnjestrovlje jesu "očigledno manipulativne prirode i imaju za cilj da izazovu nestabilnost i uznemirenost u našem društvu".
Pridnjestrovsko ministarstvo dakle nema problem sa Rusima, već sa tim što u njegovoj blizini Ukrajinci gomilaju trupe.
"Istovremeno, došlo je do jačanja ukrajinskog vojnog prisustva, kao i inžnjerskih i fortifikacionih radova na granici između Pridnjestrovlja i Ukrajine što ne može a da ne uznemirava miroljubivi Pridnjestrovski narod", saopštilo je ministarstvo.
Kao i njihove moldavske kolege, i ukrajinski zvaničnici su negirali bilo kakav plan Kijeva za napad na Pridnjestrovlje, gde je ukrajinski uspostavljen kao jedan od tri zvanična jezika pored ruskog i moldavskog.
"Od prvog dana rusko-ukrajinskog sukoba, Pridnjestrovlje je zauzelo dosledan miroljubiv stav, ulažući sve napore da održi mir i stabilnost. Nema razloga da se Pridnjestrovlje smatra pretnjom bilo kome ili da se koristi nasilna retorika", rekli su izu pridnjestrovskog ministarstva.
U inače mirnoj otcepljenoj državi, međutim, od prošle godine desio se niz napada, koji i dalje nisu traženi, ali su izazvali su spekulacije o tome da li je bilo koja od zaraćenih strana u rusko-ukrajinskom sukobu nastojala da uvuče Pridnjestrovlje u rat.
"Što se tiče mogućih provokacija i drugih agresivnih akcija protiv mirnog Pridnjestrovlja, ne želimo nikakav negativan scenario, ali, svakako, naša država će, zajedno sa oružanim snagama, učiniti sve što je potrebno da zaštiti građane", saopšteno je iz pridnjestrovskog ministarstva.