Više od godinu dana nakon početka ruske Specijalne vojne operacije, narativ o "agresorskom ratu ruskog predsednika Vladimira Putina", kako to mediji zapadnog glavnog toka neizostavno opisuju, i te kako je prisutan među zapadnim liderima.
Tako je za svetsku krizu, koju najbolje ilustruje činjenica da je Sat sudnjeg dana nikada bliži ponoći koja simbolično predstavlja suton čovečanstva, odgovoran isključivo Putin, koji biva poređen sa Hitlerom (dok neonacizam buja u ukrajinskim redovima), a SVO pokrenuta isključivo zbog neobuzdanih, neokolonijalističkih teritorijalnih ambicija.
Međutim, kako ukazuje saradnik na Kejto institutu i bivši specijalni pomoćnik predsednika Ronalda Regana, Dag Bendou, početak SVO nije bio ničim izazvan, a da je "nerazumni" ruski predsednik i te kako razuman.
Ko je kriv za pogoršanje odnosa Rusije i SAD?
Zapadni lideri su "razmetljivo lagali o svojim planovima za proširenje NATO-a, prekršili obećanja data Moskvi i ignorisali njene bezbednosne brige", piše Bendou u tekstu za "Ameriken konzervativ" pod naslovom "Ruski realizam", i dodaje da "Zapad, u svoj svojoj oholosti i nadmenosti, nastoji da prepumpa značaj sukoba u Ukrajini i pretvori ograničenu, lokalnu konfrontaciju u potencijalno katastrofalan svetski požar."
Bendou takođe ukazuje da se Moskva za vreme Putina ni na koji način nije pokazala kao pretnja po evropsku sigurnost, a tek ne američku.
"Amerika i Rusija nemaju značajne teritorijalne sporove, niti postoje dokazi da Putin ili bilo koja druga ozbiljna osoba u Moskvi želi rat sa SAD. Iako nije popularno to priznati, Vašington je bio daleko najagresivnija vojna sila od kraja Hladnog rata, nanevši mnogo veću štetu i ubivši mnogo više ljudi nego bilo koja druga država. Ništa što je Rusija uradila nije ugrozilo Ameriku na bilo koji smislen način", piše autor.
"Nerazumni" Putin
Dag Bendou ukazuje da se ruski lider pokazao kao izuzetno pragmatičan od početka svoje karijere, te da je stupio na funkciju bez naznaka antagonizma prema SAD.
Štaviše, Bendou podseća da je Putin prvi svetski lider koji je kontaktirao Džordža Buša nakon napada 11. septembra 2001. godine, i da je isti prijateljski i otvoreni stav iskazao tokom svog istorijskog govora u Bundestagu dve nedelje kasnije.
Tvrdnje da Putin želi da "vaskrsne" Sovjetski Savez ili da stvori novo "rusko carstvo" padaju u vodu kada se uzme u obzir da je Moskva imala razlog za svaku svoju intervenciju.
Autor podseća da je rat u Gruziji 2008. godine pokrenuo Sakašvilijev režim granatiranjem ruskih trupa, dok, citirajući reči Fione Hil, ukazuje da su i sami NATO zvaničnici bili svesni da će insistiranje na ulasku Gruzije i Ukrajine u NATO 2008. godine "verovatno izazvati preventivnu rusku vojnu akciju."
"Trn u oku brata svog"
Bendou takođe odbacuje napore da se tekuća borba opiše kao borba između demokratije i autokratije kao besmislene, i dodaje da postoji razlog zašto Globalni Jug nije oduševljen retorikom Vašingtona.
Iako Bajdenova administracija nastavlja da govori o svojoj istorijskoj privrženosti demokratiji, Vašington nikada nije imao problema da posluje sa autokratskim državama kada mu je to bilo u koristi, dok su, kako navodi Bendou, i Evropljani vrednovali profit više od principa pri uspostavljanju političkih veza širom sveta.
Povrh toga, Bendou podseća da su SAD, više nego bilo koja druga nacija, zbacile, potkopale i smenile više stranih lidera nego bilo koja druga nacija - uključujući i one koji su demokratski izabrani.
"Glavna dužnost Vašingtona je prema američkom narodu, a ne prema Evropi ili Kijevu. Američka i evropska politika treba da budu usmerene na okončanje, a ne na podsticanje rata. Ekstravagantne tvrdnje o globalnom značaju Ukrajine, da budućnost sveta zavisi od ishoda sadašnjeg sukoba, obična su besmislica", zaključuje Dag Bendou.