Ugo Čavez: Protiv "američkog đavola", za socijalizam 21. veka

Ugo Čavez, punim imenom Ugo Rafael Čavez Frijas, bio je venecuelanski političar, oficir i predsednik Venecuele od 1999. do 2013. godine.

Čavez je u međuvremenu postao jedno od prepoznatljivih lica savremene Latinske Amerike, poput Fidela Kastra ili Če Gevare. Kao vođa Bolivarske revolucije, Čavez je promovisao svoju ideju demokratskog socijalizma, latinoameričkih integracija i antiimperijalizma. Čavez je bio žestoki kritičar neoliberalne globalizacije i spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država.

Oficir po profesiji (padobranac), 4. februara 1992. godine predvodio je neuspeli vojni puč u Venecueli. Nekoliko stotina ljudi je poginulo, puč je propao, a Čavez je uhapšen. Ali, ovaj puč je od Čaveza napravio izuzetno popularnu ličnost u Venecueli. Posle dve godine, pomilovao ga je tadašnji predsednik Venecuele Rafael Kaldera.

Čavez je, inače, slikao, pisao poeziju, prozu i drame.

Na njega je snažno uticao latinoamerički revolucionar Če Gevara. Zabeleženo je oduševljenje mladog Čaveza sa kojim je čitao Čeov "Dnevnik".

Pobuna siromašnih

Čavez je potekao iz siromašne porodice američkog, afričkog i španskog porekla. Kao mladi oficir, usvojio je ideju da, kada vladajuće klase postanu korumiprane, vojska mora da stane na stranu potlačenih.

Po izlasku iz zatvora, osnovao je Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 1998. godine dobio je 56 odsto glasova, uglavnom iz siromašnih slojeva venecuelanskog društva. Njegovi politički neprijatelji su bili srednja i viša klasa, sindikati, kao i skoro svi privatni mediji u zemlji. Takva situacija dovela je do političke polarizacije u Venecueli, a kao rezultat toga, 12. aprila 2002. godine izvršen je državni udar u kome je opozicija preuzela vlast.

Posle pobune siromašnih i većeg dela vojske, Čavez je svega dva dana kasnije vraćen na funkciju predsednika.

Čaves je bio lider političke partije Pokret pete republike od njenog osnivanja 1997. do 2007. godine, kada se ova stranka spojila sa nekoliko drugih partija, kako bi formirala Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele (PSUV), koju je vodio sve do svoje smrti 2012. godine.

Odnose Venecuele sa SAD, tokom vladavine Čaveza kao i njegovog naslednika Nikolasa Madura mogu se opisati jedino kao "izuzetno loši". Čavez se dosledno suprotstavljao spoljnoj politici SAD, koja se prema Latinskoj Americi odnosila, a odnosi se i danas, kao prema "sopstvenom dvorištu", režirajući prevrate, ratove i državne udare, poput onog u Čileu, kada je svrgnut i ubijen legitimni predsednik Salvador Aljende.

Na unutrašnjem planu, Čavez je započeo ili ostvario brojne reforme.

Godine 1999, nova konstitutivna skupština Venecuele izglasala je ukidanje pojedinih vladinih institucija i otpustila korumpirane zvaničnike. Skupština je, takođe, proglasila "vanredno stanje u pravosuđu" i započela sa reformama pravosudnog sistema.

Iste godine, Čavez je pokrenuo socijalni program pod nazivom "Plan Bolivar 2000", koji je uključivao besplatnu medicinsku negu i vakcinaciju, prodaju hrane po niskim cenama, kao i angažovanje 70.000 vojnika, mornara i pripadnika vazduhoplovstva na popravci puteva i izgradnji bolnica.

Njegove pristalice izglasale su novi ustav Venecuele i zamenile staru, dvodomnu skupštinu novom, jednodomnom, koja je omogućila i ubrzala Bolivarsku revoluciju u Venecueli.

Zbližavanje sa komunističkom Kubom

Na međunarodnom planu, Čavez se pridružio marksističko-lenjinističkim vladama Fidela, a zatim i Raula Kastra na Kubi, kao i socijalističkim vladama Eva Moralesa u Boliviji, Rafaela Koreje u Ekvadoru i Danijela Ortege u Nikaragvi. Njegovo predsedništvo je bilo deo socijalističke "crvene plime", koja je tada zahvatila Latinsku Ameriku.

Danas velika većina latinoameričkih zemalja ima socijalističke ili komunističke vlade, uključujući i Kolumbiju i Meksiko. Sve se one ugledaju na Kastrovu Kubu i Čavezovu Venecuelu.

Tokom 2010, Čavez je objavio "ekonomski rat" visokim socijalnim slojevima Venecuele zbog provociranja veštačkih nestašica roba u zemlji.

Petnaestog decembra 2006. objavio je da će se sve levičarske političke partije koje su ga do tada podržavale ujediniti u jednu partiju - Ujedinjenu socijalističku partiju Venecuele (PSUV). Čavez je upozorio i da stare stranke moraju "zaboraviti sopstvene strukture, partijske boje i slogane, jer oni više nisu najvažniji za otadžbinu".

Sam Čavez je opisao svoju politiku kao antiimperijalističku. Bio je istaknuti protivnik spoljne politike SAD i glasni kritičar američkog neoliberalizma i kapitalizma.

Čavez je podržavao saradnju Latinske Amerike i Kariba i imao je ključnu ulogu u uspostavljanju panregionalne Unije južnoameričkih država, Zajednice latinoameričkih i karipskih država, Bolivarske alijanse za Ameriku, Banke juga i regionalne televizijske mreže TeleSUR.

Čavezove ideje, programi i stil čine osnovu čavizma, političke ideologije bliske bolivarizmu i "socijalizmu 21. veka".

Đavo u kući

Čavez se usprotivio invaziji na Avganistan 2001. Ovaj rat je opisao kao "borbu protiv terorizma putem terorizma", optužujući vladu SAD za "masakr nevinih".

U svojoj TV emisiji pokazao je slike dece ubijene u američkom bombardovanju, dodajući da deca "nisu kriva za terorizam Osame Bin Ladena ili bilo koga drugog".

Dvadesetog septembra 2006. godine, bio je pozvan da govori pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija.

Čavez je snažno kritikovao i američke hegemonističke ratove koje je ova "imperija" vodila širom sveta.

Čavez je tada nazvao tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša "đavolom", a postojanje američke hegemonije izjednačio sa "pretnjom za opstanak ljudske vrste":

"Hegemonističke pretenzije američke imperije dovode u opasnost sam opstanak ljudske vrste. Upozoravamo na ovu opasnost i apelujemo na građane Sjedinjenih Država i sveta da zaustave ovu pretnju, koja je poput mača koji nam visi nad glavom. Mislim da bi ovo prvo trebalo da čuju naša braća i sestre u Sjedinjenim Državama, jer je ova pretnja u njihovoj kući".

"Đavo je u kući. Đavo, sam đavo. Đavo je juče došao i ovde. Baš ovde. Sve se i danas oseća na sumpor".

Čavez je upozorio narode sveta da "ne dozvole konsolidaciju svetske diktature":

"Kažu da oni žele da nametnu demokratski model. Ali to je njihov demokratski model. To je lažna demokratija elita, vrlo originalna demokratija koja se nameće oružjem, bombama i nasiljem. Kakva čudna demokratija!"

Ovaj govor je aktuelan i danas, možda i aktuelniji nego u trenutku kada je izgovoren pred Skupštinom UN. Čavez je, zapravo, govorio o multipolarnom svetskom poretku, toj "noćnoj mori američkog imperijalizma", kada "ljudi i narodi ustaju" suprotstavljajući se svetskom hegemonu.

"Vlada Sjedinjenih Država ne želi mir. Želi da iskoristi svoj sistem eksploatacije, pljačke, hegemonije kroz rat. Oni kažu da žele mir, ali šta se dešava u Iraku? Šta se dogodilo u Libanu, Palestini? Šta se dešava poslednjih 100 godina u Latinskoj Americi i u svetu?

U svom govoru Čavez je pozvao zemlje da ponovo uspostave organizaciju UN, budući da je stari sistem propao:

"Mislim da niko u ovoj prostoriji ne može da odbrani stari sistem. Prihvatimo to, budimo iskreni. Sistem UN, rođen nakon Drugog svetskog rata, propao je, bezvredan je. Mi, Skupština UN, pretvoreni smo u savetodavni organ. Nemamo moć da utičemo na ovu strašnu situaciju u svetu. I zato Venecuela ovde, danas, 20. septembra, predlaže da ponovo uspostavimo Ujedinjene nacije".

Venecuela nikada neće priznati Kosovo

Inače, Čavez je 2008. godine, povodom proglašenja nezavisnosti takozvane kosovske države, izjavio da njegova zemlja neće priznati nezavisnost, upozoravajući da bi odvajanje Kosmeta od Srbije moglo izazvati nove sukobe:

"SAD su podržale nezavisnost Kosova da ne bi dopustile jačanje Rusije u svetu i da bi stvorile novo žarište napetosti", izjavio je Čavez 24. marta 2008. godine.

Takođe, on je rekao da su SAD "za postizanje svojih ciljeva pribegle tome da na čelo Kosova postave teroristu, jer je politika Vašingtona usmerena u pravcu podele naroda i raspirivanja konflikata. Američki imperijalizam pokušava da, prema presedanu Kosova, odvoje naftom najbogatiju državu Suli od Venecuele, ali mu to nikada neće poći za rukom."

Čavez je umro od karcinoma u Karakasu, glavnom gradu Venecuele, 5. marta 2013. Zamenio ga je Nikolas Maduro, protiv koga su SAD takođe izvele državni udar. Udar je ubrzo neslavno propao, iako su zapadne zemlje požurile da kao predsednika Venecuele priznaju opozicionog vođu Huana Gvaida.

Maduro je povodom godišnjice smrti vođe Bolivarske revolucije, izjavio: "U radničkoj klasi imamo duhovnu i moralnu snagu, ne samo da se odupremo onome čemu je neophodno da se odupremo, već i da unapredimo rast, brigu o našim ljudima, stvaranje bogatstva, dobara i efikasnih usluga za sve."

"Sada, posle deset godina,", dodao je, "mogu da kažem da naš voljeni komandant Čavez nije izostao iz naše borbe. Svojom mišlju, on je prisutan u svakom kolektivnom naporu, u našoj želji za borbu i u svakoj pobedi ljubavi prema otadžbini. Živeo naš komandant Čavez i moćna radnička klasa!"

O Čavezu je snimljena popularna televizijska serija u 60 epizoda pod naslovom "El Komandante".