Svet
Nemačka protiv EU kako bi zaštitila svoju auto-industriju
Vlada u Berlinu usprotivila se zakonu Unije koji propisuje nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte
Nemačka blokira usvajanje zakona Evropske unije kojim se zabranjuje prodaja novih automobila koji emituju ugljen-dioksid od 2035. godine, a kako bi zaštitila svoju vodeću industrijsku granu – proizvodnju kola s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
To pak narušava napore EU da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte koji potiču od saobraćaja, što je ključni deo njene strategije da postane klimatski neutralna do 2050. godine. Takođe, ova "tvrdoglava" taktika mogla bi da posluži kao loš primer drugim zemljama članicama koje su spremne da učine sve kako bi zaštitile ključne nacionalne interese, piše "Politiko".
Prethodno su se Evropski parlament i zemlje EU u Savetu složile sa zakonom koji bi zabranio prodaju novih automobila i kombija koji emituju ugljen-dioksid od 2035, čime bi električna vozila postala norma. Pred konačnu odluku Nemačka se povukla.
Nemačka traži rupu u zakonu
Razlog leži u zahtevu Partije slobodnih demokrata (FDP), jedne od tri stranke koje čine nemačku vladajuću koaliciju, da Evropska komisija u zakon unese rupu koja bi omogućila prodaju vozila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ukoliko koriste tzv. e-goriva, tj. sintetička, klimatski neutralna goriva. Međutim, za njihovu proizvodnju potrebno je mnogo više energije nego za punjenje električnog vozila.
"Situacija je neprihvatljiva", rekao je Paskal Kanfin, francuski poslanik u Evropskom parlamentu iz stranke predsednika Emanuela Makrona koji predsedava odboru Evropskog parlamenta za životnu sredinu i vodi pregovore o zakonu o nultim emisijama.
"Nije prihvatljivo da se zemlja predomisli. Nemačka je već odobrila sporazum", izjavio je Kanfin i prozvao nemačkog kancelara Olafa Šolca da ne uđe "u evropsku istoriju kao onaj koji je ubio zeleni dogovor".
Šolc je pak istakao da je nemačka vlada "jedinstvena u očekivanju da će Evropska komisija naći način kako da se e-goriva koriste i nakon 2035. godine".
"Politiko" ističe da su i Italija, Poljska i Bugarska izrazile primedbe na pomenuti zakon EU, tako da bi zajedno s Nemačkom mogle da formiraju blok koji bi sprečio usvajanje akta o nultoj emisiji.
Presedan koji mogu druge zemlje da zloupotrebe
Poslanik nemačke stranke Zeleni, koja se inače protivi sadašnjoj akciji Berlina, Razmus Andresen upozorio je da njegova zemlja stvara presedan koji će "sada zloupotrebljavati druge zemlje EU, ali i akteri u Evropskom parlamentu koji žele da se otarase zelenog dogovora. Sporazum između Komisije i nemačke vlade postaje ključan i politički relevantan."
"Nemačka nije bilo koja zemlja, već najveća i ekonomski najjača članica EU, na koju se druge države ugledaju", rekao je on i dodao da je zato "ovo veoma problematično i moglo bi dovesti do toga da će pouzdanost, inače veoma važna u evropskoj demokratiji, biti nešto na šta se ne može računati u budućnosti".
Glasovi iz auto-industrije upozoravaju da cenkanje oko uslova zabrane od 2035. godine stvara "neizvesnost među potrošačima, ali i u industriji, koja ulaže u električna vozila, baterije i infrastrukturu za punjenje", reči su generalnog direktora "Forda" u Evropi Martina Sandera. Inače, ova kompanija se obavezala da će od 2026. biti potpuno električna.
Njen rival "Folksvagen", najveći svetski proizvođač automobila, ima za cilj da smanji evropsku proizvodnju automobila s motorima sa unutrašnjim sagorevanjem do 2033. godine, zaključuje "Politiko".
