Pre nešto više od jedne generacije, SAD su delovale neprikosnoveno, a kolaps Sovjetskog Saveza i brzi uspeh "Pustinjske oluje" koju je predvodila Amerika naveli su tadašnjeg predsednika Džordža H.V. Buša da proglasi "novi svetski poredak" čijim kormilom upravlja SAD.
Ali, pre pet godina, nakon decenija borbe protiv pobuna na Bliskom istoku i u Centralnoj Aziji, SAD su ušle u novu eru nadmetanja sa velikim silama Kinom i Rusijom.
"Volstrit džornal", međutim, ocenjuje da su Americi na putu velike prepreke, ali da ona za još nije spremna za sukob sa najmoćnijim svetskim armijama.
Muke američke armije
Uprkos godišnjem budžetu za odbranu koji je povećan na više od 800 milijardi dolara, ratovi u Iraku i Avganistanu, potraga za oružjem, neslaganja oko hitnosti pretnje iz Pekinga, kontinuirana zabrinutost zbog Bliskog istoka, a sada i situacija u Ukrajini - odvratili su američku pažnju i resurse od te borbe.
Problem je i to što je korporativna konsolidacija u američkoj odbrambenoj industriji ostavila Pentagon sa manje proizvođača oružja. Brodogradilišta se bore da proizvedu podmornice koje bi trebalo da se suprotstave većoj kineskoj pomorskoj floti, a dizajneri oružja žure da sustignu Kinu i Rusiju u razvoju superbrzih hipersoničnih projektila.
Koliko je stanje teško, pokazuje i to što je, kada je vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije, održao simulaciju kineskog amfibijskog napada na Tajvan, američkoj strani je za nedelju dana ponestalo protivbrodskih krstarećih raketa dugog dometa.
Zbog dugih sukoba u Iraku i Avganistanu, sve je manje ljudstva u vojnim snagama, a Centralna obaveštajna agencija, nakon dve decenije vođenja paravojnih operacija protiv pobunjenika i terorista, sada se više fokusira na svoju osnovnu misiju špijunaže.
Kineska pretnja
"Uspeh američke vojske na Bliskom istoku i u Avganistanu delom je proizašao iz vazdušne superiornosti, zbog slabije opremljenog neprijatelja i sposobnosti da kontroliše početak rata. Sukob sa Kinom bi bio sasvim drugačiji. SAD bi se borile dok su im napadnute azijske baze i luke, a snage bi trebalo podržati snage na dugim i potencijalno ranjivim rutama snabdevanja. Ako bi sukob sa Kinom dao Rusiji samopouzdanje da preduzme dalje akcije u istočnoj Evropi, SAD i njeni saveznici bi morali da vode rat na dva fronta. I Kina i Rusija su nuklearne sile. Akcija bi se mogla proširiti na Arktik, gde SAD zaostaju za Rusijom u ledolomcima i lukama", zabrinuto predviđa "Volstrit džornal".
Američka vojska je, međutim, kako ovaj list konstatuje, i dalje sposobnija od svojih glavnih protivnika. I Kina i Rusija navodno imaju svoje slabosti.
Ali, pretnja je sve veća. Peking je poslednjih godina u oblastima oko Kine ojačao svoju bezbednost. Tako je na primer, u Južnom kineskom moru izgradio veštačka ostrva i utvrdio da bi uspostavio kontrolu nad strateškim plovnim putem i uskratio američkoj mornarici slobodu da luta po tom prostoru.
Decenije sve većeg vojnog budžeta, uključujući povećanje potrošnje od više od 7 odsto ove godine, poboljšale su ubitačnost kineskog vazduhoplovstva, projektila i podmornica, a bolja obuka je stvorila modernije snage. Kina razvija oružje da uništava protivničke satelite, a njeno hakovanje dodatna je pretnja po infrastrukturu rivala.
"Kada bi Kina kontrolisala Južno kinesko more i Tajvan imala bi vlast nad vodama kroz koje svake godine prođu trilioni dolara trgovine. Takođe bi komandovala zalihama naprednih poluprovodnika, ugrozila bezbednost američkih saveznika kao što je Japan i dovela u pitanje američku nadmoć u delu sveta kojim dominira od Drugog svetskog rata", konstatuje "Volstrit džornal".
Bez obzira što Vašington svim snagama pokušava da odgovori na ove izazove, mnoga od savremenih oružja u koja se Pentagon uzda, neće biti gotova do 2030-ih, što povećava rizik da Kina bude brža, kao i da taj sukob u zapadnom Pacifiku ruskoj vojsci da samopouzdanje, kako piše ovaj list, i sprovede ciljeve predsednika Vladimira Putina o oživljavanju ruske moći u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Tajvan u fokusu
Pentagon je 2018. izdao Nacionalnu strategiju odbrane u kojoj se kaže da će se SAD pripremiti za novi svet "takmičenja velikih sila".
Odvraćanje Kine od zauzimanja Tajvana, partnera SAD koji Peking smatra kineskom teritorijom veliki je izazov za Amerikance.
"Ako SAD dozvoli Kini da zauzme Tajvan, samo 100 milja od kineskog kopna, a zatim pokuša da ga povrati, zaključili su zvaničnici Pentagona, uvuklo bi zemlju u dugotrajnu borbu i moglo bi podstaći Kinu da eskalira na nuklearno oružje. SAD su morale da pokažu da bi mogle da spreče Peking da zauzme ostrvo – što je uslov uključen u strategiju nacionalne odbrane Bajdenove administracije izdatu 2022", podseća "Volstrit džornal".
Hinote je tako 2019.godine organizovao još jednu simulaciju, koja je pretpostavila kineski napad na Tajvan i procenila kako bi američke snage mogle da se bore protiv njega: "spoljnom silom" sastavljenom u potpunosti od američkih bombardera i projektila dugog dometa i "unutrašnjom snagom" aviona, brodova i trupa.
Zaključak je bio da nijedan pristup neće uspeti sam po sebi. Zaštita Tajvana i Japana, dakle, zavisi od miksa strategija, koji od tad Amerika pokušava da otkrije simulacijama i eksperimentima.
"Nedavna ratna igra koju je vodio Zajednički štab Pentagona pokazala je da bi SAD mogle da zaustave kinesku invaziju na Tajvan ako bi se sukob vodio kasnije tokom ove decenije, iako bi to rezultiralo velikim žrtvama na obe strane. Ta simulacija pretpostavljala je da će SAD imati koristi od novog oružja, taktike i vojnog raspoređivanja koji se trenutno planiraju u Pentagonu", navodi "Volstrit džornal".
Čemu se nada Amerika
Vojska, čija su sposobnost elektronskog ratovanja, protivvazdušne odbrane kratkog dometa i inženjerske sposobnosti atrofirane usred budžetskih pritisaka i ratova prethodnih decenija, kreće u razvoj nove generacije sistema naoružanja koji mogu da gađaju ciljeve na mnogo većim dometima. Planira da na jesen rasporedi novu hipersoničnu raketu, iako će njena efikasnost protiv kineskih snaga zavisiti od obezbeđivanja prava baziranja u Pacifiku.
Mornarica, koja se suočava sa budžetskim pritiscima, nedostatkom osoblja i ograničenjima kapaciteta američke brodogradnje, trenutno planira da proširi svoju flotu na najmanje 355 brodova sa posadom, što je još uvek manja veličina od trenutne kineske mornarice. U bliskoj budućnosti, SAD će imati oko 290 brodova.
Vazduhoplovstvo, koje ima jedan od najstarijih i najmanjih inventara aviona u svojoj 75-godišnjoj istoriji, izbacilo je prvi bombarder B-21 i teži mogućnostima uparivanja pilotiranih ratnih aviona sa flotama dronova. Testirana je nova hipersonična raketa koja će biti ispaljena iz borbenih aviona i razvijeni su planovi za raspršivanje aviona među širim spektrom baza u Pacifiku.
General Hinote se zalagao za opremanje teretnih aviona krstarećim raketama kako bi se pojačala vatrena moć saveznika, kao i za korišćenje balona na velikim visinama za nošenje senzora i električnih "letećih automobila" za prevoz ljudi i opreme kroz lance pacifičkih ostrva. Te ideje jesu dovele do eksperimenata, ali do sada nema odluka o nabavci.
Prema Hinoteu, buduće vazduhoplovne snage mogle bi više da se oslone na autonomne avione bez posade i da rasporede manje lovaca.
"Mislim da imamo recept za neutralisanje kineskog napada, samo bi morali da ponovo izmislimo svoju snagu", kaže on.