Kada je Japan objavio da će se u narednih pet godina vojna izdvajanja povećati na 2 odsto BDP-a i tako stvoriti treći najveći vojni budžet na planeti, Bela kuća je to prokomentarisala kao "ohrabrujući potez". Ali kada je Kina obnarodovala da će ove godine na nacionalnu odbranu potrošiti 1553,7 milijardi juana, kolektivni Zapad skočio je zabrinut da je Peking spreman da se vojnim putem ujedini sa svojim "odmetnutim" ostrvom Tajvan.
Kinezi, međutim, tvrde da je povećanje sa 7,1 na 7,2 odsto umereno, kao i da modernizacija njihove vojske nije pretnja nikome, već da je takva odbrambena potrošnja osmišljena isključivo zarad zaštite nacionalnog suvereniteta, bezbednosti i teritorijalnog integriteta.
"Povećana potrošnja na odbranu biće iskorišćena za unapređenje vojne obuke i borbene spremnosti, konsolidaciju integrisanog nacionalnog strateškog sistema i sposobnosti, za ubrzanje razvoja savremene logistike, izvođenje velikih projekata u nacionalnoj odbrambenoj tehnologiji i naoružanju, kao i za ubrzanje pretvaranja tehnologije u borbenu sposobnost", objasnio je portparol delegacije Narodnooslobodilačke armije i Narodne oružane policije Tan Kefei, a preneo "Global tajms".
Ven-Ti Sung, politikolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta, veruje da bi ovakva kineska budžetska odluka mogla da "znači da je Kina u fazi izgradnje vojnih kapaciteta, a ne da želi tu vojnu moć da odmah upotrebi", i podseća da je plan Si Đinpinga da 2027. godine Kina postane "prava vojna sila svetske klase".
Ali, ništa to ne umiruje Zapad.
Mediji poput "Volstrit džornala" uveliko predviđaju da se Kina sprema da se upusti u rat oko Tajvana, i preispituju spremnost američke armije da se u taj sukob upusti.
Zaključuju, međutim, da SAD u tom konfliktu ne bi dobro prošle, jer uprkos tome što se veruje da je godišnja vojna potrošnja Pekinga i dalje manja od američkog budžeta za odbranu, tamošnja mornarica i dalje je manja od kineske, a vojska suočena sa brojnim problemima - od manjka proizvođača oružja, pa sve do osipanja ljudstva.
Amerikanci bi, kako predviđa "Volstrit džornal", rat s Kinom mogli da dobiju, tek ako se on bude dešavao kasnije ove decenije, odnosno tek kada se američka armija modernizuje.
A za to su potrebne pare.
Medijski spin da bi se opravdalo naoružavanje Amerike
"Povećanje kineskog vojnog budžeta prošle godine je bilo 7,1 odsto, ove godine je 7,2 odsto. U brojkama, odnosno u iznosu koji je oko 224 milijarde dolara, ne krije se pravi razlog povećanog 'interesovanja' i kritika da se Kina militarizuje i povećava vojni budžet. Pravi razlozi su u uklapanju vojnog budžeta Kine u već postojeću sliku i američki i zapadni narativ o 'kineskoj pretnji' koja ugrožava susede i mir na Zapadnom Pacifiku", kaže za RT Balkan novinar i nekadašnji dopisnik "Večernjih novosti" iz Pekinga Milorad Denda.
A zašto Zapad to radi?
"Sve je to u funkciji povećanja vojnog budžeta SAD i njihovih saveznika u prvom lancu oko Kine, odnosno Japana, Južne Koreje, Filipina, Tajvana… Reč je dakle o medijskom spinu koji treba da se uklopi u narativ obuzdavanja Kine i tu je cela istina", uveren je Denda.
Cilj je, dakle, da Amerika i njene saveznice opravdaju pred svojim građanima sve one silne milijarde koje same planiraju da uliju u svoje armije.
"Zemlja koja ima vojni budžet 819 milijardi, odnosno SAD, napada zemlju koja je četvorostruko veća po broju stanovnika, a po ekonomskoj snazi odmah iza njih, i koja ima samo 225 milijardi dolara vojnog budžeta, kao zemlju koja ugrožava i preti. Tu postoji naravno i razumljivo osećanje opreza i potreba da se to razmotri kod suseda, ali i danas je kineski ministar spoljnih poslova ponovio da se kineska kultura i razvoj i civilizacija nikad nije zasnivala na osnivačkim pohodima nego na mogućnosti da pronađe harmoniju i koegzistenciju sa drugima", podseća naš sagovornik.
Denda dodaje i da kineski vojni budžet zapravo odražava potrebu te zemlje da u vojnoj industriji prati i naučni i tehnički razvoj, kako bi "modernizacija pratila ukupnu snagu zemlje".
"Važno je i ono što u Pekingu ponavljaju ovih dana, dok traje zasedanje Svekineskog narodnog kongresa, a u vezi sa vojnim budžetom, a to je da je kineska vojna strategija pre svega odbrambena i u svojoj prirodi i suštini, ali da je tako pripremana da se, ukoliko dođe do konflikta taj konflikt dobije", ističe Denda.
Kina - izazivač Zapadne hegemonije
Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović kaže da je ovogodišnje povećanje vojnog budžeta četvrto povećanje u nizu i da ukazuje na mišljenje kineskog vođstva da je zemlji potrebno da svoju armiju modernizuje, uveća njenu borbenu moć i tehnološku opremljenost.
"Kina je mnogo naučila iz rata u Ukrajini i svakako će i ono što je tu videla primeniti i dalje. A sve to izaziva zabrinutost kod SAD i njihovih zapadnih saveznika pre svega zato što su već, ima tome nekoliko godina, obnarodovali da Narodnu Republiku Kinu vide kao dugogodišnjeg potencijalnog izazivača postojećem poretku, Aziji i Pacifiku, ali i na svetu. To znači da oni u Kini vide državu koja može da ugrozi dominaciju i hegemoniju SAD i međunarodni, ekonomski i politički poredak koji su zemlje Zapada postavile posle Drugog svetskog rata a naročito posle pada Istočnog bloka kada takav poredak postaje i globalni", objašnjava Mitrović.
Profesorka navodi da Zapad strahuje zbog toga što je kineska ekonomska, politička, vojna i svaka druga moć porasla.
"SAD koje apsolutno i u velikoj meri kontrolišu svoje saveznike sa Zapada (videli smo to i u ukrajinskom sukobu), ali i one u Istočnoj Aziji, odnosno pre svega tamo gde imaju trupe, u Japanu i Južnoj Koreji, ali i u Australiji i na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama regiona, uspevaju da nametnu svoj pristup da je potrebno obezbediti apsolutnu bezbednost SAD i učiniti sve što je moguće da se njihova globalna dominacija neometano nastavi", napominje sagovornica RT Balkan koja je ujedno i osnivač Centra za studije Azije i Dalekog istoka.
U takvoj atmosferi, navodi Mitrović, i Kina, ali i Rusija i svaka treća zemlja koja se usprotivi viđene su kao remetilački faktor.
To, kaže ona, daje smisao i američkim sankcijama, tehnološkom ratu koji SAD vodi protiv Kine, ali i "ratu na mnogim drugim frontovima, uključujući rat narativima odnosno kroz medijski prostor i veliku antikinesku histeriju" u američkom političkom establišmentu koja postaje sve dominantnija i u zapadnoevropskom prostoru i kod drugih američkih saveznika.
"Razlog za sve to je zapravo potencijal Kine da izazove američku globalnu dominaciju i promene postojećeg ekonomskog i političkog poretka koje bi automatski značile drugačiju raspodelu globalnog bogatstva i bezbednosti, odnosno mogućnost da Kina i druge države sebi obezbede mesto u skladu sa veličinom ali i interesima", zaključuje Dragana Mitrović.