Profesor sa Harvarda: Amerika se plaši multipolarnog sveta

Sjedinjene Američke Države se plaše multipolarnog sveta iako je on sada gotovo neminovan, napisao je u svojoj kolumni za "Forin polisi" profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu Harvard Stiven Volt.

Nakon okončanja Hladnog rata i uspostavljanja tzv. unipolarnog momenta u međunarodnim odnosima, veliki broj komentatora, akademika i svetskih lidera pozivao je na uspostavljanje novog, multipolarnog poretka. U tome su prednjačili lideri Rusije i Kine, kao i nekih zemalja "globalnog juga" poput Indije i Brazila, ali se poslednjih godina takvi komentari mogu čuti i na Zapadu, navodi autor.

Tako je, na primer, nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder upozorio na "neosporive opasnosti" američkog delovanja "na svoju ruku", dok  je nekadašnji francuski ministar diplomatije Ubert Vedrin rekao da je "celokupna francuska spoljna politika fokusirana na izgradnju sveta koji će biti sačinjen od više polova, a ne samo jednog". U tom kontekstu bi trebalo tumačiti i pozive aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona na uspostavljanje evropske strateške autonomije.

SAD se sa tim, ipak, ne slažu. Njima se više dopadaju široke mogućnosti i status koji dolazi sa titulom "neizostavne sile", što je prvi put definisano u dokumentu o odbrambenoj strategiji iz 1991. godine koji poziva na "aktivne napore da se spreči pojava konkurencije bilo gde u svetu". Takvo viđenje međunarodnih odnosa postalo je neizostavno u strategijama za nacionalnu bezbednost svih narednih administracija, bilo da je reč o republikancima ili demokratama, a te stavove podržao je i značajan deo američke akademske zajednice.

I dok administracija predsednika Džozefa Bajdena priznaje da se ponovo nalazimo u svetu u kom postoji više velikih sila, ona deluje nostalgično za kratkim periodom u nedavnoj istoriji u kom SAD nisu imale ozbiljne rivale. Oni zato besomučno ponavljaju mantru o značaju "američkog vođstva", kao i da Rusija "mora biti poražena, kako ne bi mogla da pravi probleme u budućnosti", dok bi uspon Kine trebalo sprečiti ograničavajući joj pristup savremenim tehnologijama.

Čak i ako bi ti napori bili uspešni, za šta nema nikakvih garancija, ponovno uspostavljanje unipolarnog poretka verovatno nije moguće, smatra Volt. On navodi da postoje dva scenarija razvoja međunarodnih odnosa: uspostavljanje bipolarnog poretka u kom bi velike sile bile SAD i Kine ili formiranje multipolarnog sveta sa većim brojem sila, uključujući Rusiju, Indiju, Brazil, a možda i Nemačku i Japan.

Multipolaran svet ne mora nužno da bude loš za Sjedinjene Američke Države, smatra on, ukoliko bi ga one prihvatile i uskladile svoju spoljnu politiku na adekvatan način.

Za početak, unipolarni momenat uopšte nije bio toliko dobar za SAD, a još manje na nesrećne države koje su poslednjih godina dobile "višak američke pažnje". Vašington se poslednjih decenija upuštao u skupe i neuspešne ratove i promene režima u Avganistanu i Iraku, dok je svetska ekonomska kriza iz 2008. u velikoj meri izmenila unutrašnju politiku u SAD. Tu je i ekonomski i politički uspon Kine, koji je u određenoj meri podstaknut američkim delovanjem, navodi autor.

SAD, ipak, nisu mnogo naučile iz svojih grešaka, budući da njeni lideri i dalje slušaju savete "strateških genija" koji spoljnu politiku vode punih trideset godina. Jedino ograničenje u unipolarnom svetu je samoograničenje, a Amerika se u tome pokazala izuzetno loše.

Multipolarnost će stvoriti svet u kom u Evroaziji postoji više sila različitih stepena moći. Te države će jedna na drugu gledati sa nepoverenjem, pogotovo ako se nalaze u neposrednoj blizini jedna druge, što bi Sjedinjenim Državama ostavilo prostor za manevrisanje, navodi Volt.

U takvom svetu, druge države će vremenom preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost, na taj način smanjujući pritisak na Vašington. Volt navodi da, iako bi mogućnost trke u naoružanju između regionalnih sila i dalje postojala, SAD se nisu pokazale kao sposobne da uspostave mir na Bliskom Istoku, Evropi, pa čak i u Istočnoj Aziji.

Uspostavljanje multipolarnog sveta, ipak, nije nešto što SAD mogu da spreče. Mere obuzdavanja Kine i Rusije možda mogu da uspore, ali ne i da spreče njihovo jačanje, dok će sile u usponu sa kojima Vašington ima dobre odnose, poput Indije, pre ili kasnije tražiti veću ulogu u rešavanju globalnih problema. Umesto što na silu pokušavaju da spreče takav razvoj događaja, SAD bi trebalo da se pripremaju za multipolarnu budućnost, piše Volt.

U idealnim uslova, multipolarni poredak bi Ameriku podstakao da napusti upotrebu sile i posveti se iskrenoj diplomatiji. Tokom unipolarne ere, američki zvaničnici navikli su se da probleme rešavaju ucenama i ultimatumima, pa čak i da menjaju režime koji im se nisu dopadali.

Takva strategija nije se proslavila, a u multipolarnom svetu čak i velike sile moraju da prihvate da i druge države imaju svoje interese koji se moraju uzeti u obzir i o kojima se mora pregovarati. Diplomatija "uzmi ili ostavi" mora biti zamenjena blažim i racionalnijim pristupom, navodi on.