U nedavnom govoru nemačkog kancelara Olafa Šolca u Bundestagu bilo je mnogo parola, ali malo činjenica, ističe novinar Gabor Štajngart u autorskom članku za "Fokus", te dodaje da bi govor izgledao sasvim drugačije da je kancelar želeo da saopšti pravo stanje stvari u vezi sa ukrajinskim ratom, odnosno da otvoreno navede bar neke neprijatne činjenice.
A vrlo neprijatno je to da su zapadne antiruske sankcije najteže pogodile Nemačku, dok je Rusija našla način da ih zaobiđe. Štaviše, Rusija nije izolovana na svetskoj sceni, a podrška Sjedinjenih Država Ukrajini počinje da opada.
Štajngart nabraja šest činjenica koje bi, po njegovom mišljenju, Šolc morao da kaže Nemcima.
Prva je da je podrška Ukrajini u Sjedinjenim Državama sve manja. Republikanci, a posebno Donald Tramp i Ron Desantis, pozivaju na prekid isporuke oružja Ukrajini, dok predsednik Džozef Bajden ne žuri da Kijevu preda obećane tenkove "abrams".
Druga nezgodna činjenica je da sankcije ne funkcionišu kako je bilo zamišljeno. Štajngart primećuje da je Rusija pronašla nova tržišta za svoje energente, pre svega naftu i gas. U trećim zemljama je našla alternativu zapadnim artiklima koje je uvozila, ili pak preko drugih država dolazi do proizvoda sa Zapada.
"U režimu sankcija Rusiji ima rupa koliko i u švajcarskom siru", slikovit je Štajngart.
Istovremeno, zapadne sankcije su umesto Rusije teško pogodile pre svega nemačku ekonomiju. Porast cena energenata doveo je do krize u značajnom delu nemačke industrije, čiji je uspeh počivao upravo na jeftinom ruskom gasu.
"Naša osnovna ideja da će ograničavanje ekonomskih mogućnosti Rusije uticati na njenu sposobnost da uspešno ratuje nije uspela. Umesto toga oslabili smo svoju ekonomiju", jasan je Štajngart.
Dalje, iako je vojna pomoć koju zapadne zemlje pružaju Kijevu obimna, ona je ipak nedovoljna. Prema rečima šefa "Rajnmetala", Ukrajini je za efikasnu odbranu potrebno od 600 do 800 tenkova "leopard 2", a obećano joj je najpre samo 14 ovih borbenih vozila, potom još 88.
"Rusija ispali više artiljerijske municije u jednom danu nego što EU proizvede za mesec", podsetio je autor teksta na reči estonskog ministra spoljnih poslova Urmasa Reinsalua.
Na kraju Zapad nije uspeo da izoluje Rusiju na svetskoj sceni. Konkretno, Kina i Indija, najmnogoljudnije zemlje sveta, odbile su da osude ruske akcije u Ukrajini. Takođe, Kina je intenzivirala ekonomsku i vojnu saradnju sa Ruskom Federacijom, pri tome je i sama ojačala.
"Rat u Ukrajini ulazi u novu tešku fazu, a opisane nedaće predstavljaju ekonomski izazov za našu zemlju i ključni politički test", zaključuje gostujući autor nemačkog "Fokusa".