Više zapadnih medija je objavilo navodne informacije kako iza sabotaže na gasovodu Severni tok stoji privatna firma ili čak pojedinac iz Ukrajine.
Priču je najpre sinoć pokrenuo "Njujork tajms" navodeći da iz napada na Severni tok stoji ukrajinska teroristička grupa. Zapad je prećutao da iza sabotaže na Severnom toku stoji Ukrajina, i to ličnost koja nije bliska predsedniku te zemlje Vladimiru Zelenskom, objavio je danas britanski "Tajms".
Toj priči da su eksplozije na Severnom toku izvedene u privatnoj režiji pridružio se i nemački "Cajt" koji je objavio da su nemački istražitelji izvršili pretres broda i da "tragovi vode do kompanije u vlasništvu Ukrajinaca".
Iz Kijeva oštro negiraju bilo kakvu povezanost sa sabotažom, a ovim povodom oglasio se ministar obrane Aleksej Reznikov.
Prema navodima "Frans presa", sedište kompanije koja je navodno organizovala napad je u Poljskoj, njeni vlasnici su dvojica Ukrajinaca. Grupu su činili kapetan, dva ronioca, dva ronilačka pomoćnika i doktor, a oni su navodno prevezli eksploziv do mesta zločina i tamo ga postavili.
Njihova nacionalnost nije poznata, piše nemački list i navodi da su napadači koristili lažne pasoše koje su upotrebili i za iznajmljivanje čamca.
Grupa je, prema pisanju lista, isplovila iz Rostoka 6. septembra 2022. godine, a istraga pokazuje da je čamac kasnije lociran na danskom ostrvu Kralj Kristijan.
Zapadna priča o sabotaži kao scenario za film
Stručnjak za međunarodnu bezbednost Nikola Antić u izjavi za RT Balkan kaže da ova priča izgleda kao scenario za film, odnosno, apsolutno je neuverljiva i neizvodljiva.
Naš sagovornik napominje da je nemoguće da mala grupa sprovede takvu akciju, da zna tačno kuda prolazi gasovod, da pozicionira plovni objekat iznad, sa kojeg bi se spustili ronioci i da ronioci provedu više sati na dubini od 80 metara.
"U vazduhu iz boca koji koriste ronioci nalazi se i azot, koji pod pritiskom prelazi u krv. Kada bi ronilac pun azota krenuo da izranja sa 80 metara bez dekompresije, to bi imalo efekat kao kad bi vam neko ušpricao vazduh u vene", kaže Antić.
Koliko je sama akcija diverzije komplikovana, govori činjenica da je za pripremu mesta gde bi se postavio eksploziv potrebno dva i po sata, a potom bi tom roniocu bilo potrebno do pet sati da izađe na površinu, jer je neophodno napraviti četiri zastanka od po sat vremena.
"To je mogla da učini samo neka jedinica koja nije morala da se krije, koja je imala razlog da boravi na tom mestu usidrena, možda i sa nekom podmornicom. Taj ko je to uradio morao je da se oseća sigurno na tom delu mora, a da ga niko od pripadnika NATO pakta, koji su na tom prostoru, ne pita šta radi tu", kaže Antić.
Naš sagovornik ocenjuje da su jedini koji su mogli da postave eksploziv Amerikanci i Britanci, pogotovo imajući u vidu da su na tom prostoru tada bile raspoređene NATO jedinice koje su izvodile vojne vežbe.
Antić napominje da je neozbiljno optuživati Ukrajinu za tako komplikovanu akciju, koja je navodno neopaženo sprovedena, pa se detalji sada pojavljuju u javnosti. On smatra da je cilj plasiranja takve priče pokušaj da se skine ljaga sa Amerike koja stoji iza sabotaže, a koja kontroliše brojne medije.
"Diverzija na Severnom toku je bila na dva mesta i to poprilično udaljena jedan od drugog. Televizijske ekipe koje su izašle da snime kako gas kulja iz cevi u moru su bile na licu mesta u roku od 48 minuta od same eksplozije. Ako žele da saznaju ko je napravio diverziju, samo je potrebno da pozovu na informativni razgovor televizijske ekipe i da ih pitaju ko im je dao koordinate i vreme kada treba da se pojave na snimanju", ukazuje naš sagovornik.
Priču zapadnih medija ismejala je i predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je navela da se neće iznenaditi ukoliko rezultati istrage sabotaže Severnog toka, koju vodi Zapad, pokažu da je za diverziju navodno kriv delfin diverzant, koji je bežao sa Krima u Ukrajinu.
Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simeunović kaže za RT Balkan da sabotaža na Severnom toku ima i operativni i simbolički značaj.
"Diverzija na Severnom toku ima, ne samo operativni, već i simbolični značaj. Ona je svojevrsna poruka koja ima simboličko značenje da su odnosi zapadne Evrope i Rusije razbijeni u paramparčad baš kao i taj konstrukt gasovoda", kaže Simeunović.