Uoči sastanka američkog predsednika Džoa Bajdena sa šeficom Evropske unije Ursulom fon der Lajen u petak u Vašingtonu, američki zvaničnici su Evropskoj uniji poslali upozorenja o Pekingu i obećanje da će popraviti međusobne trgovinske sporove, prenosi "Politiko".
Američka vlada tvrdi da deli obaveštajne podatke sa Evropom, koji sugerišu da Kina želi da naoruža Rusiju, što je u Evropskoj uniji dočekano sa dozom opreza. Neki evropski lideri, poput nemačkog kancelara Olafa Šolca, uputili su oštra upozorenja Kini, dok su drugi, uključujući Fon der Lajenovu, bili oprezniji.
Što se tiče obećanja, američki zvaničnici uveravaju Evropljane da će njihove kompanije dobiti pristup nekim kreditima i subvencijama, koje omogućava američki zakon o klimi usvojen prošle godine.
Odgovor Evrope je, u najboljem slučaju, bio ambivalentan, jer mnoge države, a ne samo Nemačka, koja ima jake trgovinske veze sa Kinom, oklevaju da se povuku sa profitabilnog kineskog tržišta.
Ova podela je ukazala na važne podele između Sjedinjenih Država i evropskih zemalja o tome kako da se nose sa rastućom ekonomskom moći i vojnom moći Kine.
Ekonomske traume Evrope
"Evropljani su već doživeli duboke ekonomske traume zbog odvajanja od Rusije. Oni sada ne mogu da zamisle da se odvoje od Kine", rekla je Heder Konli, bivša službenica Stejt departmenta, koja je bila zadužena za evropska i evroazijska pitanja u administraciji Džordža Buša.
Ipak, postoje znaci da bi američka kampanja protiv Kine mogla da urodi plodom. Nemačka je saopštila da razmatra da li će nastaviti da koristi opremu kineskih kompanija "Huavej" i ZTE, a Holandija je u sredu saopštila da će blokirati prodaju naprednih čipova Kini.
"Sjedinjene Države moraju da urade više na jačanju Evrope i naših saveznika u Aziji", rekla je Konlijeva, koji je sada predsednik nemačkog Maršalovog fonda. Ona je dodala da to znači donošenje zakona o tehnologiji, kritičnim mineralima i lancima snabdevanja, koji bi uzeli u obzir i potrebe saveznika. A to je ono što SAD do sada nisu uradile.
Evropski zvaničnici se nadaju da će postići napredak u obezbeđivanju sporazuma o pristupu EU programu subvencija koji je kreirao američki Zakon o smanjenju inflacije. Obe strane sada razmatraju mogućnost koja bi kompanijama iz EU omogućila pristup podsticajima kakve SAD nude Kanadi i Meksiku.
Međutim, ne očekuje se konačan dogovor o tome ove nedelje. Za bilo kakve promene potrebna je predsednička izvršna naredba, ali u Vašingtonu ne postoji želja da se ponovo razmatra ovaj zakon.
EU (ne) donosi odluke samostalno
Evropa posebno pati zbog nedostatka minerala kao što su litijum i kobalt, a oni su sastavni deo automobilskih baterija ili solarnih panela. Kina trenutno dominira ovim tržištem. Fon der Lajenova je tokom posete Kanadi iznela ideju da bi Kanada Evropi mogla da ponudi preko potrebne resurse. "Kina proizvodi 98 odsto evropskih zaliha retkih minerala", rekla je ona i dodala da Evropa treba da se oslobodi ove zavisnosti.
Zvaničnik EU je naglasio da je to zajednički cilj Amerike i Evrope: "Obe strane žele zelenu tranziciju. I obe strane žele da drže pod kontrolom netržišne ekonomije", izjavio je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Američka trgovinska predstavnica Ketrin Taj saopštila je da je taj cilj "važan za Ameriku koliko i za EU."
Američki zvaničnici negirali su da Bajden povezuje "prijateljsku američku trgovinsku politiku sa očekivanjima evropskih akcija protiv Kine."
"EU samostalno donosi odluke", izjavio je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće. "Postoji usklađenost između SAD i Evrope o zabrinutosti koje je izazvala Kina i mi nastavljamo da sarađujemo po tom pitanju."
Visoki zvaničnik Stejt departmenta naglasio je da je nagovaranje Evropljana na oštriji pristup Kini bilo u fokusu Bajdenove administracije od samog početka i da administracija veruje da su Evropljani sada mnogo bliži stanovištu SAD.
"Evropljani su sa nama", rekao je neimenovani zvaničnik Bele kuće.
"Radimo na tome zajedno upravo zato što sada imamo konvergenciju kakvu ranije nismo imali", rekao je zvaničnik.
Radi se o Rusiji
"Amerikanci se klade da će Evropa zaista učestvovati u suprotstavljanju Kini. Ipak, lideri najvećih evropskih ekonomija otvoreno govore o tome da nisu zainteresovani za razdvajanje ili značajnije sankcije Kini", rekao je Elbridž Kolbi, bivši zvaničnik Ministarstva odbrane, koji se zalaže za oštriju američku politiku prema Kini.
Fon der Lajenova je nedavno na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekla da EU želi da se "odvoji od rizika", ali ne i da se "razdvoji od Kine". Postoje neki znaci da politika EU prema Kini postaje čvršća. Zvaničnici EU su poslednjih nedelja signalizirali da je evropski blok spreman da uvede sankcije Kini ako Peking pređe crvenu liniju i obezbedi oružje za Rusiju.
U diplomatskim razgovorima sa svojim evropskim kolegama, američki zvaničnici su istakli da postoji mogućnost za dodatne sankcije "kineskim entitetima za koje se smatra da krše postojeće sankcije SAD u vezi sa Rusijom", rekao je jedan visoki američki zvaničnik.
Ako Kina odluči da obezbedi oružje Rusiji, koja predstavlja glavnog geopolitičkog neprijatelja Evrope na kontinentu, EU će verovatno odgovoriti snažno, rekao je Maks Bergman, bivši zvaničnik Stejt departmenta, koji sada radi u Centru za strateške i međunarodne studije.
"Za Evropljane se zapravo ne radi o Kini. Reč je o Rusiji", izjavio je Bergman. "Ne mislim da bi Sjedinjene Države morale mnogo da učine da ubede Evropu da snažno odgovori."