Fabrika municije u Skrentonu, jedan u nizu objekata za proizvodnju topovskih granata kalibra 155 milimetara, ključna je tačka u borbi Bajdenove administracije da naoruža Ukrajinu, piše "Vašington post".
Plan Pentagona za povećanje proizvodnje granata u naredne dve godine trebalo bi da označi napredak u nastojanju Pentagona da ugasi ukrajinsku glad za oružjem.
Međutim, sukob u Ukrajini je razotkrio duboko ukorenjene probleme koje Sjedinjene Države imaju sa proizvodnjom naoružanja. Oružje je Americi potrebno ne samo za saveznike, već i za odbranu Amerike ukoliko izbije rat sa Rusijom, Kinom, ili nekom trećom velikom silom.
SAD se mogu pohvaliti najvećim vojnim budžetom na svetu, većim od 800 milijardi dolara godišnje i najvećom vojnom industrijom. Pa ipak, Vašington ima ozbiljne probleme sa proizvodnjom naoružanja. Sve ovo razotkriva "inherentnu krhkost američke odbrambene industrije".
Osim toga, topi se i podrška Ukrajini, koja izaziva sve više podela u američkom društvu.
Istraživanje koje je sproveo Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) pokazuje da je trenutna proizvodnja američkih fabrika nedovoljna da spreči iscrpljivanje zaliha naoružanja koje Sjedinjene Države obezbeđuju Ukrajini. Čak i uz značajno povećane proizvodnje, verovatno će biti potrebno nekoliko godina da se obnovi arsenal protivtenkovskih projektila "džavelin" ili protivvazduhoplovnih raketa "stinger".
Zaliha municije dovoljna za dva dana borbe
Godinu dana nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, američka vojna pomoć dostigla je neverovatnih 30 milijardi dolara, uključujući i tenkove "abrams". Najveći deo ovog naoružanja uzet je iz zaliha Pentagona. Još je gore stanje u Evropi, konstatuje "Vašington post", koja je iscrpla vojne zalihe i otkrila velike praznine u svojoj proizvodnoj moći.
Kopneni rat u Ukrajini pretvorio se u tešku i krvavu artiljerijsku borbu. Ukrajinske snage ispaljuju u proseku 7.700 artiljerijskih granata dnevno, što uveliko nadmašuje mesečnu proizvodnju SAD od 14.000 zrna kalibra 155 milimetara.
Takođe, ukrajinske snage su već potrošile zalihu raketa "stinger" koja se proizvede za 13 godina i projektila "džavelin" za pet godina.
"Sukob u Ukrajini je pokazao da naša odbrambena industrijska baza nije na potrebnom nivou", rekao je poslanicima Kolin Kal, podsekretar za odbranu, ukazujući na napore da se ubrza proizvodnja artiljerijskih granata i navođenih raketa. "To će biti jednako važno za dve, ili tri godine, čak i ako sukob u Ukrajini prestane, a niko ne može da predvidi kada će se on okončati."
U Evropi su problemi podjednako ozbiljni. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da se vreme čekanja za oružje velikog kalibra više nego utrostručilo, što znači da naoružanje koje je do sada naručeno neće biti isporučeno barem u naredne dve godine.
U Nemačkoj je zaliha municije dovoljna za dvodnevne borbe, dok Britanija ima municije za ravno osam dana.
Za kijevski režim je kriza sa municijom egzistencijalna. Na mestima kao što je Bahmut, gde su ukrajinske trupe upletene u bitku sa ruskim snagama, Ukrajinci moraju da štede artiljerijsku municiju.
Nedostatak korporativnih ulaganja
Pentagonova analiza američkog odbrambenog sektora otkriva da problemi sa proizvodnjom nastaju posle Hladnog rata, kada vojni troškovi opadaju, a broj uniformisanog osoblja je smanjen za trećinu.
Tokom 90-ih godina, Sjedinjene Države su imale 51 velikog proizvođača u odbrambenoj industriji, a danas ih ima pet. Broj proizvođača aviona pao je sa osam na tri. U međuvremenu, 90 odsto projektila sada dolazi iz samo tri izvora.
Od vremena Hladnog rata, kapaciteti se neprekidno smanjuju. Mnogi su proglašeni za višak ili se na njih gledalo kao na rasipanje sredstava. "Prestali smo da kupujemo više nego što nam je bilo potrebno", tvrdi Dejvid Berto, bivši zvaničnik Pentagona, koji se sada nalazi na čelu Saveta za profesionalne usluge.
Bilo je lakše predvideti probleme u proizvodnji tokom dve decenije rata protiv "terorizma" nakon 11. septembra, kada su se američke snage borile protiv lako naoružanih snaga u Iraku, Siriji i Avganistanu. Sada je, međutim, u toku konvencionalni sukob sa Rusijom velikih razmera.
Stručnjaci kažu da su nepredvidiva vojna potražnja i kratkoročni ugovori dodatno obeshrabrili korporativna ulaganja. Pošto ne postoji komercijalno tržište za rakete zemlja-vazduh, kompanije sa specijalizovanom proizvodnjom ne se mogu održati na površini.
Takođe, zvaničnici primećuju da zaostajanje u proizvodnji nastaje i zbog činjenice da je vojna oprema danas daleko komplikovanija nego što je bila tokom Drugog svetskog rata, kada je "Ford" mogao da proizvodi jedan avion na sat. Današnje oružje zahteva mikroelektroniku i razne delove od desetina ili stotine proizvođača. "Lokid Martinov" stelt lovac F-35, na primer, sadrži 300.000 delova, koji se nabavljaju od 1.700 dobavljača.
Vojska sada planira da ovog proleća poveća svoj mesečni kapacitet za proizvodnju granata sa sadašnjih 14.000 na 30.000, a potom i na 90.000. Vojska je nedavno potpisala ugovor vredan 1,2 milijarde dolara za izgradnju još šest jedinica odbrambenih sistema zemlja-vazduh, koji se koriste u ratu u Ukrajini, ali oni neće biti spremni još dve godine.
Industrijalci, kao i čelnici Pentagona, slažu se da će povećanje proizvodnje oružja zahtevati mnogo vremena i ozbiljna nova ulaganja.
Senka onoga što su nekad bili
Dok je podrška izdvajanjima za odbranu tradicionalno jaka na Kapitol Hilu, podrška naoružavanju Ukrajine sada opada, posebno među republikancima. Kako pokazuju nove ankete, 40 odsto republikanaca danas veruje da Sjedinjene Države šalju previše pomoći Ukrajini, u odnosu na devet odsto prošlog proleća.
Još je manje jasno koliko dugo će, u eri inflacije, povećanje vojnih izdataka, koji već sada predstavljaju više od tri procenta bruto domaćeg proizvoda, podržavati obični Amerikanci.
Na nedavnom saslušanju u Kongresu, poslanica Lisa Meklejn rekla je zvaničnicima Pentagona da su glasači u njenom okrugu zabrinuti da će SAD biti uvučene u "neprekidni rat" u Ukrajini.
"Oni veruju da trošimo novac i resurse na borbu u inostranstvu, umesto da dovedemo u red sopstvenu fiskalnu kuću", rekla je ona.
Predsednik Bajden je nedavno izjavio da je Skrenton, njegov rodni grad, postao simbol erozije američke proizvodne moći, obećavajući preokret: "Kada se poslovi presele u inostranstvo, fabrike kod kuće se zatvaraju. Nekada uspešni gradovi postali su samo senke onoga što su nekad bili", rekao je Bajden krajem januara.
"Gde, dođavola,", dodao je Bajden, "piše da Amerika ne može ponovo da predvodi svet u proizvodnji?"