Evropska unija se i dalje trudi da pronađe imovinu sankcionisanih ruskih milijardera, ali ukupna brojka se tek skromno uvećala u poslednjih nekoliko meseci, prenosi "Blumberg".
EU je do sada zamrzla skromnih 20,9 milijardi evra imovine, iako je od početka sukoba u Ukrajini uvela 10 paketa sankcija Rusiji. U oktobru prošle godine, evropski blok je izvestio da je zamrznuto oko 17,4 milijardi evra.
Dok su Belgija i Luksemburg zamrzle milijarde evra, druge zemlje članice su prijavile skoro zanemarljive brojke. Na primer, Grčka je saopštila da je zamrzla samo 212.201 evro. Malta je prijavila 222.470 evra, prema poslednjim podacima u koje je "Blumberg" imao uvid.
Zamrzni i zapleni
Evropski zvaničnici veruju da postoji znatno veća imovina ruskih pojedinaca koja bi morala da se nađe na udaru sankcija. U 2019. godini, prema zvaničnim statistikama, udeo ruskih direktnih stranih investicija u EU procenjen je na 136 milijardi evra. Otkrivanje ruske imovine, koja podleže sankcijama EU, nije uvek jednostavno, jer se vlasništvo nad imovinom krije iza složenih struktura preduzeća i posrednika.
EU je sankcionisala skoro 1.500 ruskih građana i ograničila izvoz na stotine roba i tehnologija. Ipak, neki zvaničnici misle da evropski blok nema efikasan aparat za sprovođenje tih mera i da zaostaje za SAD.
Portparol izvršnog organa EU Kristijan Vigand rekao je da se ukupna sredstva koja su zamrznuta u bloku više nego utrostručila od aprila 2022, dodajući da se EU oslanja na informacije koje daju države članice, ali da je ažuriranje podataka koje dostavljaju vlade često neujednačeno.
Pojedine države članice sada predlažu da se prošire kriterijumi i da se sankcionišu i oni pojedinci koji pomažu u sakrivanju ruske imovine. Pre godinu dana, EU je uspostavila radnu grupu za "zamrzavanje i zaplenu", kako bi poboljšala koordinaciju između država.
EU je, takođe, uvela nekoliko novih mehanizama kako bi otkrila one koji pomažu Rusiji, ali je uglavnom, kako tvrdi "Blumberg", izbegavala da ih koristi.