Raste broj žrtava, a sa njima i bes zbog mobilizacije Ukrajinaca

Prošle godine vojna obaveza postala je jedno od glavnih pitanja i u Rusiji i u Ukrajini. Međutim, obim je bio potpuno drugačiji u dve zemlje. Dok je u Rusiji mobilizacija bila delimična, trajala je jedva više od mesec dana i zahvatila je oko 300.000 ljudi, prema zvaničnim podacima – od kojih je značajan deo već imao vojno iskustvo – u Ukrajini se razvijala potpuno drugačije, piše "RT internešenel".

Kijev je uveo opštu mobilizaciju koja je na snazi više od godinu dana. Tačan broj odvedenih u oružane snage za to vreme nije poznat, a proces su pratili brojni skandali.

Nezadovoljstvo javnosti izazvali su slučajevi u kojima su službenici za sprovođenje zakona primenili silu prilikom deljenja obaveštenja o regrutaciji ili su nezakonito slali ljude u borbe. Ukrajinske vlasti, uprkos svemu, nemaju nameru da pauziraju mobilizaciju jer je situacija i dalje kritična na nekim delovima fronta.

Oružane snage Ukrajine gube kontrolu nad utvrđenim oblastima oko Artjomovska (Bahmuta) i trpe ogromne gubitke, navode "Gardijan" i drugi mediji. U međuvremenu, Kijev nastavlja da izdaje pozive za mobilizaciju i šalje ljude bez odgovarajuće obuke.

Prihvatljive granice

Prema zakonima Ukrajine, poziv za odsluženje vojnog roka može se izdati na ulici samo ako se u njemu navode lični podaci lica kome se daje. Protivzakonito je i da vojni komesari zadržavaju građane, jer oni nisu policija, a vojni obveznici nisu kriminalci. Ipak, upravo se tako regrutacija trenutno sprovodi u Ukrajini.

Proganjaju se vojno sposobni muškarci, a društvenim mrežama neprestano kruže video snimci na kojima se vidi kako vojni komesari ulažu velike napore da uruče pozive, uključujući i silu.

Odesa se posebno ističe u ovom pogledu. Na primer, vojni komesari su uhvaćeni kako se voze po gradu u kolima hitne pomoći. Kada su naišli na muškarce odgovarajućeg uzrasta, stali su, predali pozive i krenuli dalje. Nakon što su se na društvenim mrežama pojavili snimci, lokalni vojni komesari morali su da se pravdaju i tvrde da su im dali sanitetsko vozilo dali za rad.

Bilo je i slučajeva da su muškarci u Odesi hapšeni na ulici i nasilno odvođeni u vojnu kancelariju, čak i bez uručenja poziva za mobilizaciju.

Prilično dugo, Operativna komanda Jug ukrajinske vojske je pokušavala da ignoriše nezakonite, nasilne metode koje su koristili njeni vojni komesari. Međutim, 14. februara je objavljen snimak na kojem se vidi kako osoblje vojnog registra nasilno privodi čoveka. Kako bi izbegla skandal, vojska je brzo uverila javnost da će odgovorno osoblje biti kažnjeno za "nekorektno" ponašanje i incident će biti istražen.

Incidenti u Odesi ilustruju širu problematiku regrutacije u Ukrajini i dovode u pitanje metode koje koriste vlasti. Fizička sila i obmana su postali uobičajeni. Na primer, pozive često uručuju zaposleni u javnim službama, a stanovnici grada dokumenta pronalaze u svojim poštanskim sandučićima, što takođe nije dozvoljeno zakonom. Vojni komesari, međutim, smatraju te metode legitimnim.

Trenutna situacija je razumljiva — ukrajinskoj vojsci nedostaju ljudi i pokušavaju da popune jedinice na bilo koji način. Međutim, nezadovoljstvo javnosti raste, što ne samo da ugrožava proces mobilizacije, već i podriva poverenje u vlasti.

Posebno veliku pažnju dobio je slučaj Bogdana Pokita. Tridesettrogodišnjem stanovniku Ternopolja krajem januara uručen je poziv na autobuskoj stanici i, bez vojne obuke, poslat je na front kod Artjomovska, gde je samo nekoliko dana kasnije poginuo.

Brze promene

Nakon toga, negodovanje javnosti nastavilo da raste, toliko da su političari i Ministarstvo odbrane bili primorani da brzo prilagode svoje poruke. Ozloglašeni vojni komesari Odese bili su dužni da snimaju uručivanje poziva.

Poslanici su, u međuvremenu, zatražili od predstavnika vojske zaduženih za regrutaciju da ispitaju incidente, naročito one koji su uznemirili javnost. Fjodor Venislavski, član Komiteta Vrhovne rade za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove, rekao je da parlament "nije zadovoljan" određenim metodama mobilizacije.

On je obećao da će nakon saslušanja, koje tek treba da se održi, biti izrađene preporuke za "definisanje jasnih granica u kojima predstavnici vojnih kancelarija mogu, a ne mogu da deluju"

U međuvremenu, poslanik iz vladajuće stranke "Sluga naroda", Georgij Mazurašu, podneo je predlog zakona kojim se predviđa minimalni period obuke od 3 meseca za nove regrute bez prethodnog vojnog iskustva.

Mobilizacija dobija na zamahu

Uprkos zvaničnim izjavama, regrutacija u Ukrajini uzima sve više maha i sve više građana može biti odmah mobilisano ako se za to ukaže potreba, rekao je "Blumbergu" savetnik ministra odbrane Ukrajine Jurij Sak. "Imamo dovoljno rezervi. I naravno, ako bude potrebno, mobilisaćemo još ljudi", rekao je zvaničnik odgovarajući na pitanje da li Ukrajina ima dovoljno vojnika da nastavi borbu.

Istovremeno, postoji vrlo malo načina da vojno sposobni muškarci izbegnu front. Ministarstvo odbrane Ukrajine je nedavno navelo legitimne razloge za izuzeće od regrutacije: bolest koja ne dozvoljava regrutu da se kreće samostalno, potreba da se brine o bolesnom rođaku, pokretanje krivičnog postupka, ili smrt bliskog rođaka. Da bi potvrdila izuzeće, osoba mora da dostavi relevantne dokumente. Regruti koji se ne pojave u mobilizacionom centru podležu administrativnoj, pa čak i krivičnoj odgovornosti.

Još jedan zakonski način da se izbegne regrutacija je njeno odlaganje. Međutim, poslednjih meseci mnogi preduzetnici su se žalili da ovaj mehanizam ne funkcioniše. Sve je teže odlagati vojnu službu za stručnjake – ne dobijaju je svi koji su na spisku, a drugi radnici rizikuju da dobiju poziv. Mnoga preduzeća plaše se davanja ličnih podataka o svojim zaposlenima. Štaviše, mnoge organizacije ne ispunjavaju "strateške" kriterijume, što znači da uopšte ne mogu da dobiju odlaganje za svoje osoblje.

Da bi na proleće imali dovoljno radnika, poljoprivrednici već pokušavaju da odlože vojni rok za svoje stručnjake. Uostalom, ako se mobiliše većina radno sposobnih muškaraca, sektor neće imati dovoljno radnika. Posebno s obzirom na to da mnogim stanovnicima sela ističe rok preliminarne odgode. S obzirom na birokratiju i zvaničnu opreznost oko osetljivog pitanja, odobrena lista može da stigne do rukovodioca poljoprivrednog preduzeća tek do jeseni, kada dođe vreme za žetvu useva. U međuvremenu, ostaje nejasno ko će na proleće zasejati njive.

Sve veći broj preduzeća, u strahu da ne pogorša situaciju svojim ljudima, odlučuje da ignoriše teorijsku mogućnost odgode.

Jedan od čelnika preduzeća u Čerkaskom regionu koji je želeo da ostane anoniman, rekao je agenciji Strana da su videli "brojne slučajeve u susednim preduzećima gde je polovina zaposlenih dobila odgode od regrutacije, a ostali su dobili pozive za mobilizaciju. Oni kojima nije odobreno odlaganje odmah su dobili pozive. Stoga smo odlučili da ćutimo i ne dostavljamo nikakve spiskove."

Psihološka podrška

Ukrajini su preko potrebni regruti, ali entuzijazam vojno sposobnih muškaraca opada i vlasti to znaju. Natalija Gumenjuk, šefica Zajedničkog koordinacionog pres centra Operativne komande Jug okrivljuje "propagandne izvore" koji šire vest da je dobijanje poziva jednako slanju na front. "Ovo apsolutno nije tačno", tvrdi ona.

Biće potrebno mnogo više od njenih uveravanja da smiri ukrajinsko stanovništvo i utiša trenutni talas nezadovoljstva. U pozadini sukoba i skandala, ukrajinsko društvo je sve uznemirenije. Sredinom februara, Evropski biro Svetske zdravstvene organizacije (SZO) objavio je procenu da 9,6 miliona Ukrajinaca pati od umerenih do teških mentalnih poremećaja.

Ova brojka postavlja pitanje koliki danak rat ima za ukrajinsko društvo i šta će biti s njim nakon završetka neprijateljstava, kada društvena solidarnost oslabi, a posledice višemesečnog, ili čak višegodišnjeg emocionalnog stresa se pojave.

U avgustu 2022. Ministarstvo zdravlja izračunalo je približan broj Ukrajinaca koji će patiti od mentalnih poremećaja nakon rata. Tada je ministar Viktor Ljaško predvideo da će biti pogođeno 15 miliona ljudi. "To su ljudi kojima će barem biti potrebna psihološka podrška", rekao je zvaničnik.

Dok blaga depresija ne predstavlja pretnju za druge i uzrokuje patnju samo za pacijenta, neke vrste poremećaja su ozbiljnije. Međutim, posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), koji, prema podacima međunarodnih organizacija, pogađa od 50 do 80 odsto ratnih veterana, može da izazove misli o samopovređivanju ili povređivanju drugih, kao i da izazove probleme na poslu ili u međuljudskim odnosima, a često rezultira agresijom.

Uzimajući u obzir rasprostranjene slučajeve PTSP-a među vojnicima koji znaju kako da rukuju oružjem, i široku dostupnost oružja na ukrajinskom crnom tržištu, sukob i njegove posledice predstavljaju ozbiljan rizik za društvo. Uzimajući u obzir minimalno 50 odsto širenja PTSP-a među učesnicima u neprijateljstvima, najmanje 250.000 Ukrajinaca će verovatno biti pogođeno krajem sukoba. A ovaj broj je najverovatnije potcenjen.

Još nije jasno koliko ljudi Oružane snage Ukrajine planiraju da regrutuju u bliskoj budućnosti. Ali tokom protekla dva meseca, oko 30.000 vojnika je poslato u Zapadnu Evropu na obuku. To su uglavnom ljudi bez prethodnog vojnog iskustva koje treba obučiti da rukuju zapadnom opremom. Ako se tome doda broj regruta potrebnih za hitnu nadoknadu gubitaka na frontu i onih potrebnih za pomoćne poslove van zone sukoba, brojke bi mogle drastično da porastu.

Za sada, nema naznaka da bi pritisak javnosti mogao na neki način da promeni tok opšte mobilizacije u Ukrajini. U zemlji koja je do sada regrutovala oko milion ljudi, nespremnost javnosti da se uhvati u koštac sa oružjem nije išla dalje od isticanja nezakonitog ponašanja vojnih komesara na društvenim mrežama i kritikovanja vlasti.

Međutim, sa početkom toplijeg vremena, neprijateljstva će se neminovno intenzivirati, što znači da će gubici rasti, a biće potrebno još ljudi. Samo je pitanje vremena kada će Ukrajina biti primorana da proširi kategorije regrutacije kako bi uključila one koji su izuzeti zbog lošeg zdravlja, odlaganja ili teških porodičnih okolnosti. Naravno, isto bi na kraju moglo da se odnosi i na Rusiju.