Moldavski opozicionar demantovao vlast: Iza nas ne stoji ni Rusija ni ruske specijalne službe
Moldavski političar Ilan Šor, iz opozicione partije Šor, demantovao je izjave policije i vlasti te zemlje da ruske specijalne službe stoje iza protesta u Moldaviji.
"Ni ja ni moj tim ne služimo ničijim interesima, osim interesima naroda Moldavije. I ne treba za sve svoje greške kriviti opoziciju, protestni pokret, Rusiju. Iza nas ne stoje ni Rusija ni ruske specijalne službe. Još jednom ponavljam, nema nikog, osim naroda Republike Moldavije. Članovi mog tima i ja se vodimo samo prema uputstvima naroda", rekao je Šor u video poruci objavljenoj na Telegramu.
Političar je napomenuo da su tokom mitinga opozicije u redovima policije viđeni maskirani stranci, koji nisu govorili ni ruski ni moldavski.
"Govorili ste o stranim diverzantima koji su došli u Moldaviju da destabilizuju situaciju. I niste pogrešili, samo što su diverzanti bili na vašoj strani. Šta su radili ljudi u maskama, koji nisu govorili ni moldavski ni ruski, a novinarima su odgovarali: 'Ne govorim rumunski' (I don't speak Romanian). Zašto stranci hapse državljane Moldavije?", upitao je opozicionar.
Šor je naglasio da će se protesti u zemlji nastaviti sve dok vlasti ne isplate stanovništvu za grejanje i struju za tri zimska meseca.
"U mnogim evropskim zemljama vlade su građanima dodelile sredstva za plaćanje komunalija. Ponoviću, zahtevi koji se postavljaju na protestima nisu zahtevi Šora ili stranke Šor. Ovo je zahtev običnih ljudi koji zaista nemaju šta da jedu. Protesti će biti nastavljeni dok se ne isplate. Ili plati ili daj ostavku", poručio je on.
Protesti u Moldaviji
U Moldaviji se od leta 2022. održavaju masovni protesti, čiji učesnici traže ostavku predsednice Maje Sandu i vlade koju je formirala vladajuća Partija akcije i solidarnosti.
Demonstranti krive vlasti za ekonomsku krizu u kojoj su cene gasa porasle sedam puta, troškovi hrane, struje, komunalija i goriva su naglo porasli, a inflacija je dostigla rekordnih 34,62 odsto na godišnjem nivou.
Rukovodstvo zemlje kritikuje se zbog nespremnosti da pregovara sa Rusijom o boljim cenama gasa, militarističkih izjava, kao i zbog političkog pritiska na predstavnike opozicije.
Podsetimo, prošle godine takvi skupovi u Kišinjevu su okončani sukobima sa policijom koja nije dozvolila demonstrantima ulazak u centar prestonice. U oktobru je policija rasterala šatorski kamp koji je organizovao demonstracije između zgrade parlamenta i Predsedništva.